INTERVJU MINISTRA ODBRANE ZA SD: Srbija ima pilote koji će upravljati Migovima

- Posle šest migova koji dolaze iz Ruske Federacije sad smo na pragu da dobijemo dodatno pojačanje. Naime Belorusija je u mogućnosti da nam donira osam aviona novije generacije tj. Midel 9.13 dok su naši model 9.12. Takođe postoji mogućnost da ih remontujemo i modernizujemo kod njih što je dobro i o tome će se pregovarati naknadno pošto dobijemo ponudu od belorusokog zavoda.

- Što se tiče PVO sistema, dugo nije bilo ulaganja u kompletan vojni sistem pa tako ni u PVO.

Belorusi imaju mogućnost da uz pomenute migove doniraju i dva diviziona sistema BUK. Njihova PVO je kao i naša bazirana na ruskoj tehnologiji. Oni su protivvazdušni raketni sistem KUB, "uvezali" sa sistemom BUK MB. Pošto mi imamo sistem KUB u upotrebi i naš sistem odbrane ne želi da ostane bez tog sistema, naša želja je da ga modernizujemo i da ga tako modernizovanog stavimo u sistem sa doniranim BUK-om.

- Jesmo pričali o tome. Postoji mogućnost i volja sa njihove strane. Dva različita sistema su u opticaju, videćemo šta je bolje, povoljnije za nas, ne samo kada je u pitanju remont već i rakete koje treba da se kupe, koje bi upotrebljavao sistem, pa u skladu sa tim, videćemo šta je bolji izbor. Mi znamo šta je potrebno našoj zemlji da obezbedimo odgovarajuću zaštitu od napada iz vazdušnog prostora, koliko je tih sistema potrebno, kako bi oni trebalo da budu raspoređeni i mi ćemo ići ka tome da na kraju i uspemo te da takav sistem i štiti našu zemlju.

- Kada je u pitanju erbas, taj ugovor nije samo puka kupovina već je predviđen ceo paket. Pored kupovine dogovoreno je i sertifikovanje našeg remontnog zavoda u regionalni centar. Mi smo se dogovorili da kao država kupimo šest plus tri helikoptera H145. Šest za vojsku, tri za MUP. Različite su opcije za nas i za njih.

Prva isporuka bi trebalo da bude sredinom 2018. godine i kasnije da se sukcesivno isporučuju sve do 2019. godine. Celokupna isporuka  trebalo bi  da  bude završena do prve polovine 2019. godine. Ono što je takođe bitno, je da pomenuti ugovor sadrži i dve stvari bitne za odbrambenu industriju i sistem odbrane Srbije a to je: kao što sam već napomenuo sertifikacija remontnog zavoda Moma Stanojlović kao regionalnog servisnog centara koji bi mogao da radi kompletni remont za helikoptere Gazela, i osnovni paket održavanja za H145.

 - Pored Belorusije, dobijamo i donaciju iz Rusije. Uvodimo avione tipa Lasta, remontujemo i modernizujemo avione tipa Orao i G-4. To će značajno povećati operativnu sposobnost naše avijacije.

- Laste su naš proizvod kojim se dičimo i koji predstavlja veliki izvozni potencijal naše odbrambene industrije. To je školski avion, on je sad uveden u našu vojsku i služi kao prvi avion na kojem početnici lete i obučavaju se. Sledeći avio jeste Galeb G4 kao školsko-borbeni avion. I dalje imamo u operativnoj upotrebi Migove 21 dvosede koji će se i dalje koristiti za obuke, ali se u njih ne planiraju dalje značajnije investicije. Imamo i jurišni bombarder Orao čija je prevashodna namena napad na ciljeve na zemlji. On ne zahteva tako kompleksnu obuku kao Mig 29. Letna raspoloživost Orlova se godinama smanjivala ali ćemo u narednom periodu izvršiti remont svih letelica i modernizaciju istih tako da će posle toga oni biti važan dodatni segment koji će ojačati našu avijaciju.

Mislim da je to za nas veliki napredak, tako Srbija staje rame uz rame sa nekim mnogo, mnogo bogatijim zemljama u regionu kada je u pitanju avijacija i mogućnost obuke pilota. Kompletno vazduhoplovstvo prevashodno postoji i ima svrhu da pruži maksimalnu bezbednost našim građanima na prvom mestu. Ali ne treba zaboraviti i činjenicu da imamo kao država međunarodnu obavezu da štitimo naše nebo. Ovako opremljeni bićemo u mogućnosti da je ispunjavamo u potpunosti.

- Što se tiče raspoloživosti i obučenosti pilota, naravno da se vodi računa o tome.  Prema mogućnostima i potrebama, Vojska je imala dovoljan broj pilota u odnosu na broj aviona. Godine 2012. na promociji kadeta, imali smo takoreći samo jedan avion koji je letao. Morali smo da krenemo od nule. Naravno da smo imali u vidu činjenicu da će sa povećanjem broja aviona, biti povećana potreba i za novim pilotima. Naši planovi to predviđaju i u skladu sa planiranom nabavkom aviona, prave se konkretni koraci za obuku pilota. Takođe, važno je reći da ti avioni neće biti operativno raspoloživi sutra, već u vremenskom periodu od oko godinu dana do kada će novi piloti biti adekvatno obučeni.​

- Posebna korist od novog naoružanja obzirom da sebe vidimo u Evropskoj uniji da ćemo biti i deo zajedničke odbrambene i bezbednosne politike EU jeste da ćemo biti ravnopravan član kada su u pitanju vojne sposobnosti sa ostalim članicama.

- To je prazna priča, i ona verovatno potiče iz nekih bojazni koje oni imaju, a gledajući sami sebe. Naše opredeljenje je vojna neutralnost. Potpuno smo svesni da je u regionu malo zemalja sa takvim statusom, ali moramo da budemo odgovorni, ako želimo da uđemo u EU i da trezveno razmišljamo. Jedino što Srbija želi je da pruži sigurnost svim svojim građanima, a jednog dana, kao deo evropske odbrambene politike mi ćemo da indirektno da štitimo i druge zemlje. Jednom reči nema nikakve bojazni pa mi smo voljni da branimo i naše komšije, ako to bude bilo potrebno.

- Ne razlikuje se od prethodnih godina. Mi sprovodimo zakon, koji jasno kaže šta je materijalna obaveza svakog pojedinca, svake kompanije kada je u pitanju odbrana zemlje. Mi imamo plan odbrane i pridržavamo ga se. To je bila i ranije obaveza, i mi to radimo svake godine. To što se sada plasira,  verovatno je nečiji interes u pitanju, ali što se vojske tiče, to nije interes pojedinca, već obaveza države da bismo znali koliko i kako možemo da budemo mobilni i kako da na najbolji način zaštitimo ovu zemlju. Neko je razmišljao i napisao zakon i predvideo materijalnu obavezu takvu kakva jeste. Moj zadatak kao ministra je da sprovodim zakon i to ću decidirano i da radim. Ništa nije različito sada, od onog kako je bilo pre tri, pre četiri godine. Devedeset odsto ljudi se odazove tome i ne postavlja pitanje, jer znaju da je to jedna normalna stvar i sastavni deo plana odbrane.

- Nije povećanje u pitanju. Odlukom Skupštine nama je određeno maksimalno brojno stanje. U skladu sa tim i odobrenjem vlade mi znamo i tako planiramo broj ljudi koji možemo da primimo. Brojno stanje je dovoljno, ali otvaranjem novih kompanija odliv kadra postoji. Pri zapošljavanju, vrlo je poželjna referenca, ako ste radili u vojsci. To je dokaz da su naši vojnici vredni, zdravi, marljivi. Takvom kadru nije nikakav problem dati malo veću platu i privoleti da promene zanimanje. Mi zato moramo konstantno da regrutujemo novi kadar, koji će održavati brojno stanje na potrebnom nivou. Ideja da primimo odjednom 500 ljudi je da rasteretimo profesionalnu vojsku, koja od jula prošle godine ima i dodatnih aktivnosti, posebno zbog migrantske krize. Takođe rasterećenje će doći i uvođenjem dobrovoljnog vojnog roka od 6 meseci, od kojih su tri meseca obuka, a tri meseca služenje u jedinici.

- To je pogrešno interpretiranje u nekim medijima. Radna grupa koja sada radi, nije formirana da se bavi vojnim rokom. Oni rade strategijska dokumenta, čija je globalna sadržina rizici, izazovi i pretnje za Srbiju. Analiza treba da odgovori na pitanje šta Srbiju očekuje u narednih 10 godina, da li je ovakva Vojska Srbije sposobna da odgovori na sve rizike i pretnje i šta eventualno treba menjati. Kada je u pitanju vraćanje vojnog roka treba imati u vidu da to košta i da treba videti da li država ima novca za to. Uvek treba imati na pameti i imamo mogućnost prigovora savesti, pa smo tako dok je bilo vojnog roka imali veliki broj ljudi koji su služili vojni rok u civilnim ustanovama, što je dodatno opterećenje i za te ustanove i za čitav sistem, a ništa nismo dobili, pošto oni nisu obučeni za ono što od njih očekujemo.

- Dobrovoljno služenje vojnog roka počelo je 2011. Tada smo imali po 600 vojnika godišnje na obuci i postojala je bojazan da ćemo ostati bez rezervnog sastava. Time bi bila značajno oslabljena odbrambena moć države.  Moguće da je to bio jedan loše smišljen plan u kom pravcu treba ide naša zemlja tih godina. Mi nismo razmišljali o tome šta je bio razlog za odluku već smo 2012. krenuli od nule i počeli da gradimo sistem. Za to je trebalo je obezbediti finansijska sredstva za obnovu oružja, za oblačenje vojske, sve je to bio problem jer te 2012. godine i ono što smo zatekli nije to omogućavalo. Danas kada naša zemlja ide putem sigurnog ekonomskog oporavka imamo neke dobre rezultate, rezultate koje narod vidi. To pokazuje da nismo ništa radili napamet, da nismo kupovali bez plana, već da imamo jasan plan i sistem.

- Danas u odbrambenoj industriji sve fabrike posluju pozitivno. U skorije vreme očekujemo da će još tri fabrike postati deo grupacije odbrambene industrije Srbije. Pravimo jedan novi koncept organizovanja i funkcionisanja odbrambene industrije. Taj koncept će unaprediti izvozni potencijal naše odbrambene industrije. Izvozni prihodi mogu pozitivno da utiču na devizni bilans zemlje i mogu da donesu profit budžetu Republike Srbije. Danas je srpski proizvod na ceni i tražen je. Koliko god proizvedemo, mi možemo da prodamo jer imamo kvalitetne proizvode,  dobru reputaciju. Srbija predstavlja pouzdanog partnera.  Ukratko 2012. zatekli smo sve fabrike u minusu i sa puno problema. Danas sve one rade punom parom i u plusu.

- Prioritetno opremamo jedinice za brzo reagovanje. Naš plan je da svi vojnici budu najmodernije opremljeni, ali smo po tom planu morali da idemo korak po korak. Prvi korak je da do marta imamo 1500 vojnika koji će imati najsavremeniju opremu, od odeće, obuće, noćnih nišana, šlemova, do naoružanja, pušaka, pištolja, snajpera, šta ko koristi… da  to bude vojnik, ne 21., nego 22. veka. Cilj nam je da do kraja 2017. imamo 3.000  tako opremljenih vojnika. Kasnije ćemo pokušati da imamo konstantnu dinamiku do opremanja cele vojske najmodernijom opremom.

- Mi u budžetu imamo 3,7 milijardi iz budžeta, a 1,7 iz prihoda, znači ukupno 5,4 milijarde dinara. Imamo u planu uvođenje u upotrebu Nore, Lazara, lansera Morava, modernizovanog Ognja, modernizovanog Kuba, modernizovanog BOV-a i drugih složenih sistema naoružanja na kojima radimo samostalno ili u saradnji sa stranim partnerima.

- Očekuje nas početak modernizacije naših tenkova, naših oklopnih vozila, to su kapitalni projekti za naredne godine. Svi segmenti su pokriveni, nastavljamo i sa običnim stvarima koje su važne za život vojske, kao što su letnja uniforma, letnja svečana košulja, ali i radimo na poboljšanju materijalnog položaja vojnika. Godina 2016. je bila početak, 2017. je zamajac, 2018. će biti prelomna za unapređenje sposobnosti, a 2019. će biti kruna našeg truda koja bi trebalo da ima rezultat značajno poboljšane sposobnosti vojske.

G. Lalić-N.Aralica