Skip to main content
Tadić-Djindjić-Koštunica

DVOGLAVA MITSKA BIĆA U TELU KOHABITACIJE: Šta su Srbiji odneli dosadašnji oblici ovakve izvršne vlasti?!

Foto: SD/Ilustracija
U proteklom periodu u javnosti se provlači reč "kohabitacija", ali da li se pravilno koristi?

U političkom žargonu Srbije upotrebljava se reč "kohabitacija" kako bi se označila situacija u kojoj su predsednik i premijer iz suprotstavljenih stranaka.

Kohabitacija je izraz koji se u politici upotrebljava za situacije kada izvršnu vlast u nekoj državi dele pojedinci, grupe ili političke stranke koje predstavljaju tradicionalne suparnike, odnosno koji su oštro ideološki, interesno ili na neki drugi način suprotstavljeni.

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O IZBORU ZA PREDSEDNIKA SRBIJE: Samo OVAJ USLOV vas deli od fotelje na Andrićevom vencu

Predsedništvo
Foto: Srbija Danas

Francuzi vole kohabitaciju

Savremena evropska politička istorija ne oskudeva primerima kohabitacije, a tu prednjači Francuska u kojoj su u poslednje tri decenije bile tri kohabitacije: Miteran-Širak; Miteran-Baladur; Miteran-Žospen

Od velike koalicije, kohabitacija se razlikuje po tome što nije posledica koalicionog sporazuma, već rezultat redovnog procesa u nekoj državi, to jest izbora.

Razlikuje se i od dvovlašća s obzirom na to da dve strane zahvaljujući ustavu imaju relativno jasno definisana ovlašćenja koja priznaju jedna drugoj, te su prisiljene da "žive zajedno", što je doslovan prevod latinkse reči "cohabitatio".

Kohabitacija može doprineti političkoj stabilnosti i kontroli samo ukoliko dve strane sarađuju, a često može biti uzrok političkih tenzija naročito u društvima u krizi.

RASPISANI IZBORI: Građani će birati predsednika Srbije 2. aprila!

Ustav je po ovom pitanju decidan - vlada utvrđuje i sprovodi politiku, a predsednik predstavlja državu u zemlji i svetu.

izbori
Foto: Profimedia

Neka vrsta kohabitacije postojala je i u Hrvatskoj kada su predsedničke funkcije obavljali levo orijentisani Stjepan Mesić i Ivo Josipović dok su na premijerskoj funkciji bili desničari Ivo Sanader i Jadranka Kosor.

Kohabitacija u Srbiji

Prvi period kohabitacije započeo je januara 2001. godine izborom Zorana Đinđića za predsednika vlade Republike Srbije. Politički sukob Đinđića i Vojislava Koštunice, tadašnjim predsednikom SR Jugoslavije, eksplodirao je izručenjem Miloševića sudu u Hagu, kada je Koštunica optužio vladu Srbije za „veleizdaju“. Nakon ovog događaja, započet je bespoštedni politički rat, koji će se završiti tragičnim ubistvom Zorana Đinđića. 

Zoran Đinđić je kao premijer bio i u kohabitaciji sa tadašnjim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem, članom Socijalističke partije Srbije. Milutinović je psle 5. oktobra 2000. godine pristao da posle pobede DOS-a na izborima za Skupštinu Jugoslavije raspiše i parlamentarne izbore u Srbiji, posle kojih je upravo Đinđić postao premijer. 

Druga kohabitacija je jednogodišnja vlada DS – DSS, čiji predsednik je bio Koštunica, a predsednik Srbije Boris Tadić. Ova kohabitacija se simbolički završila paljenjem džamije i nekoliko ambasada u Beogradu, nakon mitinga protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. 

VUČIĆ: Ni dinar od tajkuna mi ne treba, SNS ima novac za kampanju

Djindjic
Foto: Profimedia

Karakteristika polupredsedničkih sistema

Kohabitacija je termin skovan za francuski model polupredsedničkog sistema i označava šefa države i vladu koji dolaze iz različitih političkih grupacija. Predsednik Srbije nema ustavna ovlašćenja kao predsednik u klasičnim polupredsedničkim sistemima (ali je jedini funkcioner koga direktno biramo).

SVE PRIVILEGIJE BIVŠIH PREDSEDNIKA: Koliko se razlikuje njihov život od vremena kada su bili na čelu države?

Ukrajini su 2006. i 2007. godine vlast zajednički obavljali oštro suprotstavljeni predsednik i premijer Viktor Juščenko i Viktor Janukovič.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović jednom prilikom objasnio je da se termin kohabitacija ne koristi na adekvatan način.

- Kohabitacija je rogobatna reč koja ne odgovara našem ustavnom i političkom sistemu. Kohabitacija znači vršenje vlasti dva po snazi identična organa iz različitih političkih opcija i ona je primerena predsedničkim sistemima, kao što je sistem SAD ili Francuske. Kod nas je aktivni deo izvršne vlasti koji drži sve poluge vlada. U toj poziciji predsednik republike je više protokolarna ličnost - izjavio je Jovanović.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
24 Beograd