MARINIKA UDARILA NA MARINIKU: Hoće da lustrira samu sebe

U  tim pretnjama najžustrija je Marinika Tepić. Žustra Banaćanka se već toliko uživela u ulogu nekog ko će imati vlast i moć da sudi i presuđuje čak i o tome da li će ili neće građanima biti dozvoljeno da se bavi politikom da je, pre neki dan, na mitingu u Nišu, govoreći o lustraciji, zapretila da na izborima koje ona bude organizovala neće moći da se kandiduje niko ko se ogrešio o „ljude, moral i etiku“.

A sad da ja pitam, ima li u Srbiji nekog starijeg od dvanaest-trinaest godina ko se nije bar jednom ogrešio u ljude, moral i etiku? Makar u jedno od to troje. Nema. A tek bi bilo gubljenje vremena  bezgrešne tražiti među političarima. Što znači da u Srbiji, kad bi bilo kako Marinika preti, izbora ne bi ni bilo. Ne bi imao ko da se kandiduje. Što znači da bi Marinika, koja je promenila pet-šest stranaka, morala da lustrira i samu sebe.

Naravno, Đilasova najbliža saradnica nije mislila baš tako kako je rekla. Jezik joj je i ovaj put bio brži od pameti. Ona je mislila na selektivno lustriranje, na čijem udaru bi se našli samo njeni politički protivnici.

Spisak lustriranih bi pravila ideološka komisija DOS-a. Nešto kao savremena inkvizicija. Demokratska i humana. Ko god im stane na žulj i ugrozi njihovu vlast oni ga lepo lustriraju. Imaš problem? Lustriraš i nemaš problem. Već zamišljam ovakve situacije.

-Dragane, ovaj Pantić najavljuje da hoće da učestvuje na izborima. Da ga roknemo, mislim lustriramo?
-Ti li si Maro? A koliko mu ovaj CESID daje procenata?
-Dva odsto.
-Neka ga, daleko je od cenzusa. Daj da državnički mudro i odgovorno sačekamo sledeće istraživanje. Da malo priprostoj biračkoj stoci prodajemo demokratiju.

Dve nedelje kasnije. Zvoni telefon.

-Imamo problem, ovaj Pantić ripio na četiri odsto podrške. 
-Četiri odsto!? Jebote, to je ozbiljna opasnost po demokratiju u Srbiji. Odmah ga ubaci na spisak lustriranih. 
-A šta da stavim u obrazloženju?
-Stavi šta god hoćeš. Napiši da se nije vakcinisao, da navija za Partizan, da je bio na Vučićevom mitingu u Areni. Smisli nešto.

Minut kasnije. Opet zvoni telefon.

-Marinika, Vladeta ovde. Reče mi Dragan za ovog Šojića...Da, da, Pantića. Napiši mu, napiši mu...da svojim izjavama dovodi u pitanje socijalističku revoluciju, bratstvo i jedinstvo i radničko samoupravljanje. I dodaj da je negde u kafani pričao viceve o drugu Titu i Kardelju. I psovao Drugo zasedanje AVNOJ-a.
-Joj, gospodine Jankoviću, šta pričate, ovo nije četrdeset i peta...
-A, da...stalno zaboravim. Stavi mu da je bio član omladine kod Šešelja. Da je u svojim komentarima na Fejsbuku napadao tekovine 5. oktobra. Ili, još bolje, da je podržavao pobunu Crvenih beretki. Zajedno sa Koštunicom.

-Ali i vi ste podržavali Legiju i Jovanovića. Zajedno sa Koštunicom.
-Podržavao, podržavao....stalno mi nabijate na nos te sitne grehe iz mladosti rane. To je bilo pre dve decenije, tada sam imao tek šezdeset i pet godina, bio sam mlad i nezreo.

Ne znam zbog čega, ali uvek kad slušam kako neko od lidera DOS-a kao maksim po diviziji lupa o masovnoj lustraciji setim se više od 10.000 hapšenja u akciji „Sablja“ u kojoj su pod firmom borbe protiv kriminala uhapsili i desetine svojih političkih protivnika. A sad, dok sam gledao sa kojim žarom i izrazom lica Marinika u Nišu najavljuje našu i svoju lustraciju setio sam se i Golog otoka pride. Da li si za Tita ili Staljina? Pa ja volim maršala Tita, junačkoga sina ali, kako da vam kažem, ipak je drug Staljin, Staljin...Nemaš ti šta da misliš. Vodi ga.

A na pamet mi pada i „lustracija“ iz 1945. godina. Kad su Brozovi komesari, širom Srbije, u skoro svakom mestu koje im je, zahvaljujući Crvenoj armiji, palo u ruke odmah pravili spiskove na stotine, a ponegde, kao u Beogradu i hiljade politički nepodobnih, onih koji su bili za Dražu i kralja Petra, hapsili ih, odvodili u najbližu jarugu i – lustrirali. Sa metkom u potiljak.

Šta mi bi da povezujem DOS i Broza? Otud što u dosovskim strankama i nevladinim organizacijama, među onima koji se zalažu za lustraciju, među onima koji misle da je srpski junak Ratko Mladić zločinac, preovlađuju potomci Titovih pukovnika i komesara.

S tim što ovi danas ne bi streljali. Oni bi se zadovoljili samo sa tim da svojim političkim protivnicima zabrane da se bave politikom. Posebno ovima od kojih već deset godina redovno gube na izborima.