"AMERIKANCI ŽELE DA SKINU VUČIĆA" Strani mediji bruje o situaciji na KiM: Šta stoji iza zaoštravanja na Kosovu i da li Evropi preti novi rat?
Ponovo su se rasplamsale tenzije između Srbije i Kosova, pretežno albanskog dela te zemlje koji je proglasio nezavisnost pre 14 godina.
Ovde nije bilo rata od 1999. godine – od NATO bombardovanja Jugoslavije, nakon čega je kontrola nad Kosovom prešla na međunarodne snage.
NAZIVAJU KOSOVO JUGOM SRBIJE: Oglasilo se ukrajinsko MSP povodom situacije u srpskoj pokrajini
"NE PRIZNAJEMO NEZAVISNO KOSOVO" Španski premijer očitao lekciju Albancima u Tirani
SRPSKE ORUŽANE SNAGE SPREMNE ZA KOSOVO: Naš narod u južnoj pokrajini trpi teror (VIDEO)
"Denacifikacija Balkana"
U nedelju uveče, 31. jula, na granici Srbije i Kosova oglasila se sirena, a čuli su se i zvuci pucnja. Eskalacija sukoba počela je nekoliko sati pre stupanja na snagu nove naredbe, po kojoj kosovski Srbi sa registarskim tablicama koje je izdala Srbija na automobilima moraju da ih preregistruju na kosovske tablice. Predviđeno je i da se državljanima Srbije na teritoriji Kosova izdaju privremena dokumenta koja zamenjuju srpske.
Kosovski Srbi protestovali su podizanjem barikada i blokiranjem puteva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je kosovske vlasti da pripremaju vojnu operaciju protiv Srba.
Na Kosovu su pak rekli da ne planiraju da izvode nikakve operacije na severu zemlje.
On je takođe pozvao "predstavnike velikih zemalja koje su priznale Kosovo" da se umešaju u sukob i zaustave kosovske vlasti.
Kasnije je poslanik vladajuće stranke Srbije Vladimir Đukanović objavio na Tviteru objavu u kojoj je najavio moguću "denacifikaciju Balkana".
Lokalni mediji su pisali da je mirovni kontingent NATO-a stavljen u pripravnost na Kosovu. A Vučić je održao hitan sastanak sa Generalštabom Vojske Srbije.
Zbog toga su kosovske vlasti, nakon zahteva Vašingtona, odlučile da odlože uvođenje novih pravila za građane Srbije za mesec dana, pod uslovom da barikade budu uklonjene do 1. avgusta.
Nova ograničenja uglavnom bi trebalo da pogode stanovnike Kosovske Mitrovice, grada na severu Kosova, u kome žive pretežno etnički Srbi.
- Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova (ovaj stav dele Ukrajina, Rusija, kao i mnoge druge zemlje) i zato južnu pokrajinu Srbija smatra svojom teritorijom - navode ruski mediji.
Beograd prvo uopšte nije puštao automobile kosovskih registarskih oznaka, a 2011. dozvolio, uz plaćanje posebne naknade. Zbog toga su vozači koji često putuju u Srbiju radije koristili njene registarske tabilice.
Ograničenja za vozače automobila na srpskim tablicama vlasti Prištine su već uvodile ranije. Tada se naredba vlasti pretvorila u proteste i blokadu etničkih Srba koji žive na severu Republike Kosovo.
Kao rezultat toga, to je onda odloženo.
"Rat nije isplativ ni Srbiji ni Kosovu"
Pre dve godine izgledalo je da su Beograd i Priština približili svoje političke pozicije. To se dogodilo u Sjedinjenim Državama, uz posredovanje tadašnjeg predsednika Trampa.
Srbija i Kosovo dogovorili su izgradnju puteva između svojih teritorija, međusobno priznavanje mnogih dokumenata i ublažavanje viznog režima. Beograd je takođe na godinu dana prekinuo kampanju za nepriznavanje Prištine, a Kosovari su za isti period prestali da pokušavaju da uđu u NATO i druge međunarodne organizacije.
Ovi sporazumi su postignuti nakon što su u leto 2019. izbile tenzije između Srbije i Kosova, slično kao što se sada dešava. Kosovari su pokrenuli policijske operacije u severnim regionima naseljenim Srbima pod izgovorom "borbe protiv razbojništva". Beograd je potom stavio vojsku u pripravnost.
Albanija može da stane na stranu Kosovara (već je zahtevala da se srpske trupe povuku sa granice). Sve to ugrožava pojavu novveć na pozadinie "vruće tačke" na mapi Evrope.
Iako stručnjaci ne veruju posebno u radikalan vojni scenario.
- Ali za Albance je pitanje pregovora sa Srbijom, prema anketama, na osmom mestu po značaju - za njih je, generalno, pitanje statusa Kosova zatvoreno. Glavni problem je nezaposlenost - rekao je on, stručnjak za postjugoslovenski prostor, srpski istoričar i novinar koji živi u Beogradu Sergej Belous.
Neki stručnjaci smatraju da Balkanu ne preti rat u bliskoj budućnosti.
- Srbi podržavaju evropske integracije (mada, prema anketama, mnogi smatraju da su šanse za ulazak u EU jednake nuli), a vojni sukob će staviti tačku na ovaj proces. Kosovo takođe nije zainteresovano za vojne operacije. Uz to, tu je i NATO faktor koji hladi i najvruće glave.Konačno u Srbiji shvataju da će vojna akcija dovesti do ekonomskih sankcija koje će naneti nenadoknadivu štetu privredi zemlje.Ovaj sukob je samo još jedna u nizu tenzija između Srbije i Kosova.Verzija da je Rusija inicijator ovog sukoba je krajnje sumnjiva i nema potvrdu.Ova situacija nije spontana, već je bila predvidljiva, ali neće dovesti do vojne akcije, iako će je koristiti političari u Srbija i Kosovo u sopstvenim interesima - rekao je za Stranu srpski novinar Eduard Vila.
- Prvo, rata neće biti, jer su Srbija i Kosovo kandidati za EU, Srbija danas, ali Kosovo želi sutra, a njihov stepen ekonomske zavisnosti od Evrope je nespojiv sa ratom. Drugo, zato što Rusija ne mora da zaoštrava odnose na Balkanu. Ovo zaoštravanje ne koristi Rusiji, ali mnogi prebacuju na raučun Rusije - piše ruski analitičar Aleksandar Baunov.
Međutim, uoči ruske invazije na Ukrajinu, većina stručnjaka takođe nije verovala u mogućnost velikog rata.
SAD faktor
Istovremeno, stručnjaci vide spoljni faktor u trenutnom zaoštravanju.
- Bajden zauzima iskreno proalbanski stav. Njegovu izbornu kampanju finansirala je, između ostalog, albanska dijaspora. Glavni zadatak njegove administracije je da završi ono što je započeo 1999. godine, da postigne takozvano "međusobno priznanje" između Prištine i Beograda (odnosno, priznanja nezavisnosti Kosova, na šta sadašnje srpske vlasti nikada neće ići.) SAD će podržati oštar pritisak Prištine na Beograd - smatra Sergej Belouš.
Treba napomenuti da je ranije priznanje Kosova kao uslova za članstvo Srbije u EU izneo nemački kancelar Olaf Šolc. Istovremeno, Vučić se nije složio sa ovim uslovom.
Ali očigledno je da je priznanje Kosova odlučujući faktor u odnosima između Zapada i Beograda. Dakle, SAD i EU, očigledno, ne bi smetalo da na vlast u Srbiji dođu drugi političari, koji bi bili fleksibilniji od Vučića po pitanju Kosova.
Jedan broj stručnjaka sa ovim povezuje aktuelnu eskalaciju na Kosovu, koja, iako je ugašena odlaganjem datuma stupanja na snagu novih pravila prema dokumentima, nije suštinski rešila problem. Dakle, za mesec dana može početi nova konfrontacija.
- Amerikanci žele što više da spuste rejting predsednika Srbije Vučića. Nema šanse da ga uklone putem izbora. Ostaju dva scenarija - ili revolucija, koju je teško izvesti u sadašnjim uslovima, kada bar polovina biračkog tela bi, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, glasala za Vučića ili bi mu srušila rejting kroz afere naduvane u medijima (značajan deo srpskih medija kontroliše kompanija bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa). Pomoć ove krize na severu Kosova, u medijima i na društvenim mrežama promoviše se sledeća metodologija koja kaže: "Vučić predaje Kosovo, Vučić je kriv za krizu, on je potpisao takve sporazume sa Prištinom". "Ameri razumeju da je većina srpskog biračkog tela patriotska i žele da igraju na kartu izdaje i da stvore zastoj za predsednika Srbije. On ne može da preduzme nikakve mere i pošalje trupe. U ovom slučaju, Srbija će se suočiti sa sankcijama Zapada , kao i pogromi Srbi koji žive na Kosovu. Ostaje Beogradu da što više demonstrira svoju odlučnost, da jasno postavi crvene linije, ali ne i da pređe granicu - kaže Belous.