BALKAN POPRIŠTE RAZLIČITIH INTERESA: Zapadne sile šalju svoje specijalce, a svima je interes - Kosovo!
Svi oni će se, na ovaj ili onaj način baviti ovim regionom, a neki od njih specijalno i kosovskim problemom, što bi moglo da mogla da sugeriše dve stvari - ili su Balkan pa i Srbija postali veoma važni pa je neophodno na tim prostorima imati nekoga od poverenja, ili je došlo vreme za "podvlačenje crte" i rešavanja višedecenijskog (kosovskog) problema.
U AKCIJI "ROSU": Uhapšena dva Srbina na severu Kosova!
(UŽIVO) UPAD ROSU NA SEVER KOSOVA! Uhapšena DVA SRBINA, situacija ESKALIRA (VIDEO)
PRVI SNIMCI SA SEVERA KOSOVA! Više od 100 albanskih SPECIJALACA sa 25 džipova upali u Kosovsku Mitrovicu (VIDEO)
Ovo su potezi što američke, što evropske diplomatije, ali i pojedinih zemalja koji bi mogli da posvedoče da je ovdašnji region, a pitanje takozvanog Kosova možda i više od problematične BiH, među važnim stvarima koje što hitnije treba rešavati, ali i da svi žele deo zasluga u tim rešenjima.
Koji god da je razlog, suština je da Zapadni Balkan, izgleda, probleme sam ne može da reši i da mu trebaju "mentori", "vodiči" ili "posrednici". To su odavno shvatili i u međunarodnoj zajednici i Evropskoj uniji, koja i dalje formalni posrednik u dijalogu Beograda i Prištine.
Međutim, ako se uzme u obzir njegov (ne)uspeh, i to što gotovo godinu dana nije održan nijedan jedini razgovor, a sve češći tonovi sugerišu da odlazeća šefica EU diplomatije Federika Mogerini nije uradila dobar posao, ne treba da čudi uključivanje SAD u čitav proces.
Amerika je to najpre uradila samo "ohrabrujući" Beograd i Prištinu da pronađu rešenje kosovskog problema a onda se, posle nekog vremena, i nešto direktnije umešala tako što je imenovala Metjua Palmera za izaslanika za Zapadni Balkan, a potom i Ričarda Grenela, ambasadora SAD u Nemačkoj, za specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine.
Ovo bi se moglo protumačiti kao korak ka "ispunjenju želje" američkog predsednika Donalda Trampa da Beograd i Priština postignu dogovor i pravno obavezujući sporazum, o čemu je pisao u pismima srpskom i kosovskom predsedniku Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju.
Ipak, treba imati u vidu da se predsednički izbori u Americi bliže, pa jedan deo što ovdašnje što međunarodne javnosti pojačano interesovanje za Balkan i "kosovski čvor" od strane SAD tumače i kao sredstvom da se, rešavajući ovdašnji problem, poentira na tamošnjim izborima.
Takođe, ono o čemu se dosta govori u poslednje vreme jeste da bi i sama EU eventualno mogla da imenuje osobu koja će se baviti upravo rešavanjem problema između Beograda i Prištine, što je do sada bio posao šefa diplomatije Unije.
U proteklih mesec i po dana iz SAD su stigle dve zanimljive vesti: najpre da je Metju Palmer imenovan za specijalnog izaslanika Stejt departmenta za zapadni Balkan, a nedugo zatim i Ričard Grenel za specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine.
Pošto su se ova dva imenovanja desila u razmaku od gotovo desetak dana, mnogima nije bilo jasno o čemu se radi. Zašto Grenel, kada već postoji Palmer?
Tim pre što je Palmer vrlo dobar poznavalac regiona, i što se njima i do sada bavio pri Stejt departmentu. Zato su mnogi njegovo imenovanje protumačili kao dobar znak i pokušaj SAD da se izbore sa tenzijama između Beograda i Prištine.
Palmer je devedesetih godina prošlog veka radio u Ambasadi SAD u Beogradu, a i kasnije je, tokom diplomatske karijere, u više navrata bio angažovan na pitanjima koja se odnose na ovaj region. Takođe, pri Stejt departmentu bio je zadužen za Srbiju i Crnu Goru, a pratio je i mirovnu konferenciju u Rambujeu.
Bio je i savetnik predsednika Džordža Buša u pitanjima nacionalne bezbednosti, pa ponovo kao savetnik u ambasadi SAD u Srbiji, a svojevremeno je bio direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu.
Sa druge strane, za Grenela se ne može reći da je tako dobar poznavalac ovdašnjih prilika, ali ga to nije sprečilo da odmah nakon imenovanja, koje još nije prošlo Senat, dođe i do Prištine i do Beograda. Njega je na ovo mesto posatavio predsednik SAD, pa je jedno od tumačenja u vezi sa tim imenovanjem da posoji sukob na relaciji Bela kuća - Stejt department.
Inače, važi za Trampovog čoveka od poverenja i nekoga ko završava poslove. Trenutno je američki ambasador u Nemačkoj, pa čuju i tumačenja da bi mogao da bude taj koji će Nemačku pokušati da ubedi da prihvati razgraničenje kao moguće rešenje kosovskog problema.
Sa druge strane, nije nepoznanica da on u Nemačkoj nije omiljeni "lik", gde je imao nekoliko diplomatskih ispada, a spekulisalo se i da je zbog svojih izjava o podršci jačanju desnice i "mešanja u unutrašnju politiku" mogao da bude proglašen personom "non grata".
Osim Amerike, koja je očito vrlo zainteresovana za rešenje problema na obvdašnjim prostorima, promene dolaze i u samoj EU. Razlog tome je što su se redovni izbori za Evropski parlament desili, i što će uskoro biti izabrana nova Evropska komisija.
U tom smislu, odlazeću šeficu EU diplomatije, koja je inače bila posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, zameniće španski šef diplomatije Žosep Borel, Katalonac koji pak nije "ljubitelj" bilo kakvog otcepljenja. Vest o tome da će on zameniti Mogerinijevu, dočekana je sa srpske strane u pozitivnom tonu, dok su prištinski političari negodovali, imajući u vidu da dolazi iz zemlje koja nije priznala kosovsku nezavisnost.
Međutim, ono što bi moglo da se desi u perspektivi jeste da se dijalogom Beograda i Prištine ne bavi on, kao što je do sada to činila Mogerinijeva, već da na tu funkciju bide imenovana osoba kojoj će samo dijalog biti posao, što bi moglo da posvedoči o važnosti da se ovaj posao privede kraju i za samu EU.
Takođe, za sada je u domenu spekulacija da je za taj posao zainteresovan zvanični Berlin, pa ne bi bilo uznenađenje da se neki Nemac nađe na ovoj funkciji.
Uporedo sa tim, spekuliše se da i Rusija ne želi da bude izopštena iz cele priča i da bi i ona mogla da imenuje svog "specijalca" za ovdašnje prostore. Za sada, ova informaicja je bez potvrde.
Slučajno ili namerno, još jedna od zamimljivosti jeste da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas sastao sa specijalnim izlasanikom Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške za Zapadni Balkan Arneom Bjornstadom. Zanimljivo je da je Bjonstard do skoro bio ambasador svoje zemlje u Srbiji, kome ovdašnje prilike nisu nepoznanica, naprotiv.
Kako za medije objašnjava Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond), među zemljama Kvinte nema saglasnosti oko Kosova.
- Neslaganja postoje i na relaciji EU-SAD, ali i među zemljama Unije - kaže on.
Kako kaže, dijalog Beograda i Prištine je prema odluci UN poveren Evropskoj uniji i male su šanse da se izmesti negde drugde. Kaže i da, kakav god ishod bude bio, odluka će morati da bude potvrđena u UN.
- Stvar je kompleksna, neće ići ni lako ni brzo, i Borel je toga svestan - priča Novaković.
Prema njegovom sudu, to što bi Borel imenovao osobu koja bi se bavila samo dijalogom uopšte ne bi bila loša stvar, naprotiv, jer bi taj posao radio neko na dnevnom nivou. Takvih zahteva je, kaže, bilo i ranije.
- Od prošle godine imali smo situaciju da je podela počela da figurira kao moguće rešenje, pa samo na tu akciju, imali reakciju, a ona je sve ovo što se dešava nakon toga - navodi on.
Ipak, kako kaže, ništa od svih ovih stvari ne treba tumačiti kao nešto vanredno, osim imenovanja Grenela koja je jedino neuobičajena.
- Spekuliše se da bi Bela kuća možda na ovaj način mogla da obezbedni pobedu za Trampa, mada je i to pitanje - navodi on.
Takođe, kaže i da kada je reč o Moskvi, ona se neće uključiti dok ne proceni da će joj to biti od koristi.
VIDEO KOJI JE RASPLAKAO SVET: Siromašni dečak sprema obrok svom malenom bratu POPUT PROFESIONALCA