SAMO ZBOG JEDNE OSOBE "PALI" SVI DOGOVORI: Četiri sporazuma za Zapadni Balkan na Berlinskom procesu ostala nepotpisana
Umesto potpisivanjem četiri sporazuma između lidera zemalja Zapadnog Balkana, osmi samit Berlinskog kongresa finaliziran je samo važnim porukama i "lepim željama" zbog opstrukcije Prištine. Kilipove u točkove, prema nezvaničnim informacijama, podmetao je premijer Kosova Aljbin Kurti, a neslaganja je bilo i oko tačaka koje su se ticale Briselskog dijaloga.
RAMUŠU RUKE KRVAVE DO LAKATA A SAD UPLEO I DECU: Jeziva slika iz Srbice šokirala region (FOTO)
NASTAVAK DIJALOGA BEOGRADA I PRIŠTINE U BRISELU: Poznati zahtevi koje će Petković staviti Besljimiju na sto
KURTI, OKRENI I DRUGI OBRAZ: Stigao odgovor na pitanje da li SAD podržavaju formiranje Zajednice srpskih opština
Liderima Balkana bila su ponuđena četiri ugovora na potpisivanje, a važilo je pravilo da nijedan paraf ne bude stavljen ukoliko na to ne pristanu sve zemlje.
Direktorka jugoistočne Evrope u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Sabine Šuec još ranije je otkrila da su to sporazumi: o slobodnom kretanju sa ličnim kartama, jedinstvenom putnom prostoru za državljanje trećih zemalja, ali i o priznavanju stručnih i akademskih diploma.
Rekla je i da sve zemlje moraju da potpišu, ili će razgovori biti nastavljeni, i istakla da Berlinski proces funkcioniše po principu inkluzije.
Među važnim sporazumima je onaj kojim će biti dozvoljen slobodan ulazak, tranzit i kratak boravak građana koji imaju njihove biometrijske lične karte.
Podrazumevao bi i slobodno kretanje građana trećih zemalja kroz region, a kojima je jedna od potpisnica izdala vizu.
Time bi, recimo, svako ko dolazi iz zemalja van Zapadnog Balkana, a kome Kosovo ili Albanija izda vizu, mogao bez ikakvih prepreka da uđe i zadrži se u Srbiji.
Ipak je kamen u cipeli bio - Kurti.
- Priština koči sve. Srbija je konstruktivna, i vodi računa o svemu. Nije ništa usvojeno ni u Beču, ni u Tirani, ni u Berlinu. Jedini put kada je nešto usvojeno bilo je u Antaliji, ali je tada Prištinu predstavljala aktuelna predsednica Kosova Vljosa Osmani. Jeste da nije glasala za, ali nije ni sprečila usvajanje - objašnjava izvor.
Sagovornik dodaje i da je škripalo oko članova koji su se ticali Briselskog dijaloga.
- Od ovih četiri sporazuma, onaj o kretanju građana sa ličnim kartama i priznavanju akademskih izlaganja bili su tehnički i stručno usaglašeni, ali su ostala neslaganja Prištine oko terminologije i oko nekih članova koje smo mi predlagali a tiču se Briselskog dijaloga - navodi izvor.
Sporazum o slobodnom kretanju koji je trebalo da se nađe na stolu praktično je, u pitanju izmenjena verzija "mini Šengena", a kako je bilo predviđeno jednom od verzija nacrta sporazuma, nesmetan prolazak kroz granice šest zemalja Zapadnog Balkana podrazumeva i kratak boravak, ne duži od 90 dana tokom perioda od 180 dana.
- Građanin jedne od strana može ući na teritoriju druge strane, u skladu sa ovim sporazumom, pod uslovom da: poseduje važeću biometrijsku ličnu kartu koja važi najmanje tri meseca, nema zabranu ulaska i boravka na teritoriji druge strane, ne predstavlja pretnju po bezbednost ili javno zdravlje druge strane, verifikovane objektivnim, konkretnim i relevantnim informacijama i podacima, kao i podacima nadležnih organa - navedeno je u nacrtu sporazuma, a koji je objavila Koha.
Deo sporazuma odnosi se i kretanje državljana zemalja van Zapadnog Balkana, i izdavanje viza.
- Državljani trećih strana od kojih se zahteva da imaju vizu za ulazak na teritoriju svih ugovornih strana mogu ući na teritoriju svake ugovorne strane na osnovu važeće vize koju je izdala jedna od strana u sporazumu. "U skladu sa domaćim zakonodavstvom" - deo je nacrta sporazuma.
Istina, nacrtom je ostavljeno i da svaka strana sporazuma zadržava pravo, kako objavljuje Koha, da u skladu sa svojim domaćim zakonom, otkaže boravak na svojoj teritoriji.
Pozicija Srbije po ovom pitanju bila je teška iz barem tri razloga: time bi se pitanja iz dijaloga Beograda i Prištine "preselila" na regionalni nivo, zbog činjenice da Srbija ne priznaje vize Kosova, ali i zato što bi viznu politiku, koja je važno bezbednosno pitanje, na izvestan način i uz zadržavanje autonomije, "stavila u ruke" Albanije i Kosova.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je 2014. godine pokrenula Angela Merkel, s ciljem da se podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprijede regionalna saradnja i eurointegracije regije.
U okviru Berlinskog procesa, do sada je održano osam samita, među kojima su: u Berlinu (2014), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018). Domaćin sastanka bila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Iz EU su učestvovali Ursula fon der Lajen i komesar za proširenje Oliver Varhelji.