DANAS IZBORI NA KOSOVU: Ko je favorit, a ko "vreba iz senke"? Srbi na ovim izborima biraju između tri liste
Na Kosovu i Metohiji danas se održavaju vanredni parlamentarni izbori, drugi po redu za nepune dve godine.
Raseljena lica krenula iz Beograda put Kosova i Metohije: Važno da svi Srbi izađu na izbore (FOTO)
(UŽIVO) VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI NA KiM: Veliki odziv uprkos lošem vremenu, CIK nadzire glasanje (VIDEO/FOTO)
DAN PRED IZBORE NA KiM OBJAVLJEN ŠOKANTAN SNIMAK: Kurtija ovo može SKUPO koštati (VIDEO)
Kako sada stvari stoje, favorit je "Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija koje bi, prema nekim projekcijama, mogo da osvoji gotovo 50 mandata, što bi u prevodu značilo da bi mu trebala podrška još 11 poslanika da formira većinu, i time i tvz. vladu. U tom slučaju, Kurti bi ponovo mogao biti tzv. premijer.
Sa druge strane, na ovim izborima neće biti nekih od zvučnijih imena kosovske političke scene koji su godinama unazad vedrili i oblačili - Kadrija Veseljija ili pak doskorašnjeg tzv. kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji će izlazak na birališta i rezultate pratiti iz haških ćelija.
Ipak, na izbore ide njihova DPK, ovog puta vođenja Enverom Hodžajem, nekadašnjim ministrom spoljnih poslova, i aktuelnim kandidatom ove stranke za tzv. premijera.
"Na crtu" izlazi i Ramuš Haradinaj sa svojom strankom "Alijansa za budućnost Kosova" (ABK).
Srbi će na ovim izborima birati između tri liste: Srpske liste, Srpskog demokratskog saveza i Građanske inicijative za slobodu, pravdu i opstanak. Njima će pripasti 10 mesta u kosovskom parlamentu, jer im je toliko zagarantovano Ustavom.
Drugih 10 takođe je namenjeno manjinama (Goranci, Turci, Bošnjaci, Romi, Aškalije, Egipćani).
Tzv. Kosovski parlament ima ukupno 120 poslanika, a na izborima će se naći 28 političkih subjekata, od toga 21 stranka, pet građanskih inicijativa i dve koalicije. U borbi za ta mesta učestvuje 1.079 kandidata.
Izborna kampanja na KiM trajala je oko mesec i po dana, a obeležila je, između ostalog, velikoalbanska retorika, a jedna od glavnih poruka gotovo svakog učesnika bila je da će naterati Beograd da prizna kosovsku nezavisnost.
Vjosa Osmani, v.d. tzv. predsednika Kosova, raspisala je izbore nakon što je Ustavni sud proglasio tzv. vladu Avdulaha Hotija nelegitimnom, jer je poslanik Etemi Arifi iz Aškalijske partije bio, u trenucima kad je glasao za izbor tzv. vlade, pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od godinu i tri meseca zbog malverzacija sa subvencijama.
Nekadašnji lideri takozvane "ratne koalicije" Kadri Veselji i Hašim Tači nalaze se u Haškom tribunalu gde čekaju početak suđenja i gde su osumnjičeni za zločine koje su počinili kao čelni ljudi terorističke OVK.
Na izbornoj listi "Samoopredeljenja" neće biti ni Aljbin Kurti, kome je sud zabranio da se kandiduje, i to zato što je u prethodne tri godine bio osuđivan za krivična dela.
I bez njih albanske stranke su kampanje vodile po "oprobanom receptu". U nedostatku rešenja za suštinska pitanja, borbu protiv kriminala, korupcije, nemaštine, nezaposlenosti, tamošnji političari su se služili praznim obećanjima, neizostavno stavljaući u centar i pitanje nastavka dijaloga sa Srbijom.
Upravo je svaka od vodećih stranaka, Demokratski savez Kosova, Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova, do naklonosti javnosti birala da dođe predstavljanjem svoje vlade kao one koja će od Srbije izdejstvovati priznanje.
Tako je Avdulah Hoti, ispred DSK, govorio da će se oni držati jasnih principa koje su imali od početka po pitanju dijaloga, gde se može govoriti samo o priznanju između dve strane, bez mogućnosti razgovora o teritorijalnom integritetu.
- Na tim principima smo započeli proces dijaloga i postigli rezultate. Sada, pismo koje je stiglo od predsednika Bajdena upućeno Srbiji, potvrđuje da smo bili u pravu u vezi tih principa po pitanju dijaloga - kaže Hoti.
Enver Hodžaj, kandidat za premijera ispred DSK podvlači međusobno priznanje kao glavnu temu pregovora sa Srbijom. Navodeći u izjavi za "Radio slobodna Evropa" da su neki od prethodnih premijera bili protiv Vašingtona, Pariza, Brisela, Berlina i da je zbog toga tzv. Kosovo do sada snosilo posledice.
Sa druge strane, svoja lična poznanstva sa novoizabranim predsednikom SAD Bajdenom, kao i sa direktorom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel izdvaja kao potencijalni "kec u rukavu" u pregovorima koji bi doveo do konačnog sporazumu sa Srbijom.
Iz Kurtijevog "Samoopredeljenja" najavljuju da se dijalog može voditi samo o otvorenim pitanjima "između dve samostalne države".
Ramuš Haradinaj je u kampanji najavljivao i referendum za ujedinjenje sa Albanijom u narednim godinama, navodeći da se on može izbeći samo na jedan, za Srbiju neprihvatljiv način - priznanjem Kosova kao nezavisne države.
"Izbori su i oni govore ono što birači hoće da čuju, a cilj albanskog pokreta je da "završe posao", da dobiju puno priznanje, ali radi se isključivo o izbornom obećanju", smatra politički analitičar Dušan Janjić.
- Ja pretpostavljam kad bi neko tamo rekao nešto suprotno da bi izgubio izbore - kaže Janjić.
O međusobnom priznanju počelo je da se priča 2015. godine na inicijativu Kvinte, nezvanične skupine za donošenje odluka, koju čine SAD, Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska. Danas je ono osnova političke kampanje svih vodećih partija na Kosovu.
- Ta mantra međusobnog priznanja je američki stav i naravno da su ga svi albanski političari prihvatili - navodi Janjić.
To kako će se Srbija dalje u pregovorima odnositi ne zavisi od toga ko će biti pobednik izbora na Kosovu, kao što od pobednika ne zavisi ni sam tok dijaloga.
- Naši ne prihvataju međusobno priznanje. To ko će biti pobednik neće uticati na ponašanje Srbije u dijalogu, jer ona još uvek ponavlja da je Kosovo i Metohija njen sastavni deo. Kao što od pobednika neposredno ne zavisi ni ono što će biti u dijalogu, jer je rezultat dijaloga samo kompromis, ali treba da bude dijaloga, za sada ga nema - navodi Janjić.
On objašnjava da se rešenje uvek postiže na trećoj strani, odnosno da će to u ovom slučaju biti tokom Briselskog dijaloga.
- Ko god od njih pobedi i dođe na vlast moraće da nastavi dijalog, kao što je i Kurti morao da ukine takse, iako je govorio da nikad neće - kaže on.
U martu ove godine navršiće se deseta godina otkako su predstavnici Beograda i Prištine za pregovaračkim stolom.