EVROPSKA UNIJA KLEČI PRED KURTIJEM? Sami priznali NEMOĆ, ova država je ključ problema
Nemoć EU pred vladom u Prištini nije krio šef diplomatije EU Žozep Borelj, a analitičari različito tumače tu "kapitulaciju" iz Brisela pred kosovskim problemom: od taktiziranja do neusaglašenosti sa Vašingtonom.
Briselski sporazum koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji potpisan je još 19. aprila 2013. godine. Od tada su se promenile administracije i u Briselu i u Prištini, ali jedno je ostalo isto: i dalje se čeka ZSO?!
KURTIJU UVEK KRIVA SRBIJA: Premijer lažne države priželjkuje krvoproliće, dao rok od DVA meseca
KURTI RATOM PLAŠI EVROPU! Petković : "To što je naučio da igra po tuđem diktatu je njegov problem!"
KURTI NAJAVLJUJE RAT PROTIV SRBIJE: "Ako budemo imali drugu epizodu, verovatnoća za rat na Kosovu veoma velika"
Ako se ima u vidu da su Beograd i Priština pre devet godina potpisali sporazum u Briselu pod pokroviteljstvom EU postavlja se pitanje zbog čega evropski zvaničnici ne mogu ako ništa drugo onda da primoraju vladu na Kosovu da ispoštuje potpisano i formira ZSO?
Borelj ponavlja briselsku mantru
Odgovor na to pitanje pokušao je da pruži Borelj. Čini se da je opet nemušto ponovio mantru iz Brisela.
- Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom dogovorile su obe strane, Kosovo i Srbija, Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Sporazum je ratifikovao kosovski parlament i Kosovo treba da ispuni svoju zakonsku obavezu i sprovede je bez odlaganja. Obe strane trebalo bi da ispune sve svoje međunarodne pravne obaveze i sprovedu nerešene sporazume, kao i da ulože dalje značajne napore kako bi postigli sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što je ključno za njihov evropski put - naveo je Borelj.
Na taj način je šef diplomatije EU još jednom potvrdio navode koji su se više puta mogli čuti iz Brisela, a to je da EU "nema mehanizme" da natera Beograd i Prištinu da poštuju potpisane sporazume pod njenim pokroviteljstvom?!
Grubješić: Očigledno se taktizira
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ne veruje da je briselska administracija nemoćna pred kosovskim problemom.
- EU ima i mehanizme i alate da sprovede ono što je garantovano potpisom njenog visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton. Zašto ih ne koristi je pitanje i za sadašnju garnituru - čudi se Grubješić.
Ona sumnja da je reč o strategiji.
- Očigledno se taktizira i odugovlači do nekog finalnog sporazuma o normalizaciji odnosa, što je pogrešan pravac razmišljanja jer upravo nesprovođenje Briselskog sporazuma i uporno odlaganje formiranja ZSO grade percepciju o nesposobnoj EU - ocenjuje Grubješić.
Popov: Neusaglašenost Brisela i Vašingtona
S druge strane, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je po sredi nedostatak komunikacije Brisela i Vašingtona.
- SAD koja ima apsolutni uticaj na Kosovu pobornik je tvrdog stava da Beograd i Priština mogu da pregovaraju samo o uzajamnom priznanju dok EU ima nešto mekši odnos prema dijalogu. Problem je što jedino Vašington može da utiče na Kurtija što se videlo i kada je jednom već smenio Aljbina Kurtija sa vlasti - naglašava Popov.
Kako kaže, nemoć EU u odnosu na vladu u Prištini vidljiva je na više načina.
- Čak ni to što Brisel nije uveo viznu liberalizaciju Kosovu nije uticalo na Kurtija da se konstruktivnije ponaša. Kad su na vlasti u Prištini bili oni koji nose teret ratnih devedesetih konstruktivnije su se ponašali jer su mogli biti ucenjeni. Kurti nema taj teret, ali bez obzira na to njegova vlada je izuzetno poljuljana - podvlači Popov.
On ocenjuje da Vašington ima veoma čudan odnos prema Prištini.
- S jedne strane, ne insistira na vladavini prava na Kosovu, a s druge, podržava Otvoreni Balkan i na taj način udara kontru Briselu i Berlinskom procesu u okviru EU. Čini se da EU i SAD više deluju u regionu kao vatrogasci koji stalno gase požare umesto da deluju preventivno i otklone uzroke koji dovode do tenzija na Zapadnom Balkanu - zaključuje Popov.
Da je Vašigton važan, ako ne i najvažniji, igrač u Prištini povrđuju i reči specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je pre nekoliko dana na brifingu za novinare govorio o ZSO, prema kome se ona mora formirati u skladu sa kosovskim Ustavom.
- U potpunosti smo usklađeni sa našim evropskim kolegama. I jasno je da je to ranije dogovoreno, pa se o tome mora razgovarati. Ipak, uspostavljanje ZSO ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, ne bi trebalo da stvara probleme u funkcionalnosti Kosova i ne bi trebalo da bude država u državi. Ipak, postoji mnogo evropskih modela u kojima manjine mogu zaštititi svoje kulturno nasleđe i svoj jezik u okviru ustava. Zato bismo želeli da pronađemo neke od tih primera i možda ih iskoristimo kao vodič za napredovanje u implementaciji ZSO. Tako da se nadam da ćemo možda o tome moći da razgovaramo u Briselu - poručio je Eskobar.
Nemoć EU i u vezi sa imovinom Visokih Dečana
Nažalost, nemoć EU na Kosovu se vidi ne samo na primeru izostanka ZSO već i na činjenici da vlada u Prištini već godinama izbegava da sprovede odluke čak i Ustavnog suda na Kosovu u vezi sa zaštitom imovine manastira Visoki Dečani.
Borelj je i tim povodom, takođe, protokolarno istakao da je "ispunjavanje potreba manjinske srpske zajednica na Kosovu od velike važnosti za EU na Kosovu i Brisel pažljivo prati razvoj situacije u tim oblastima".
- Euleks aktivno podržava kosovske institucije koje se bave sprovođenjem zakona u jačanju vladavine prava, uključujući njihove napore da istraže bezbednosne incidente u vezi sa verskim objektima i objektima kulture. EU je kontinuirano podsećala kosovske institucije da brzo i u potpunosti sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasništvu nad zemljištem manastira Dečane bez ikakvog daljeg odlaganja - ogolio je Borelj još jednu nemoć EU prema Prištini.