TAČI I KRASNIĆI TRAŽE SPISAK SA IMENIMA SVEDOKA: Služba za zaštitu oštro reagovala ali branioci sad traže nešto neljudsko!
Branioci Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija podneli su sudu dopise kojima osporavaju zahteve 17 osoba, koje su aplicirale za status žrtve u procesu koji se protiv njih i još dvojice nekadašnjih šefova OVK vodi pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.
LAJČAK NAJAVIO NASTAVAK DIJALOGA NAKON FORMIRANJA NOVE VLADE I SKUPŠTINE: Osmanijeva zapretila opstrukcijom
VJOSA OSMANI SANJA SVOJE SNOVE: Pred Lajčaka stavila zahtev lažne države
KURTI NASTAVIO PO STAROM: Lider Samoopredeljenja minira pregovarački proces Beograda i Prištine
Oni su reagovali na prvi izveštaj Službe za zaštitu svedoka Specijalizovanih veća, u kojem je sudiji za prethodni postupak predloženo da odobri status žrtve za 17 osoba, a samo jedan zahtev da odbije.
Zahteve za status direktne ili indirektne žrtve do sada je podnelo ukupno 19 osoba, ali je jedna svoj zahtev povukla.
Od 18 zahteva, devet su podneli Srbi, šest kosovski Albanci, a nacionalnost tri aplikanta nije objavljena u izveštaju ove Službe, u kom se pored ostalog predlažu i zaštitine mere za žrtve.
Tačijevi i Krasnićijevi advokati saglasni su sa predlogom Službe za odbijanje statusa aplikantu albanske nacionalnosti jer se njegove tvrdnje o povredama koje je pretrpeo od OVK odnose na događaj 1997. godine, a taj period nije obuhvaćen optužnicom protiv Tačija i ostalih.
Advokati smatraju da status žrtvi treba dodeliti samo onima koji su pokazali da su pretrpeli štetu kao direktni rezultat krivičnog dela iz optužnice, dok Služba smatra da je delo koje spada u delokrug optužnice "svaki događaj koji bi mogao da predstavlja zločin za koji se terete u optužnici, a koji se dogodio između marta 1998. i septembra 1999. na teritoriji Kosova i severne Albanije od strane ili uz podršku OVK ".
Zbog toga je Služba sugerisala da sudija ne bi trebalo da bude ograničen događajima i lokacijama izričito navedenim u optužnici, čemu se odbrana optuzenih izričito protivi.
Branioci optuženih smatraju i da zahtev Službe za potpunu anonimnost šest aplikanata za status žrtve treba odbiti.
- Argimenti zastrašivanja žrtava nisu dovoljni da opravdaju ovu krajnju meru...Činjenica da aplikant živi ili ima porodicu na Kosovu nije dovoljan osnov za neotkrivanje njegovog ili njenog identiteta odbrani, posebno kada podnosilac zahteva nije naveo nikakvu konkretnu pretnju, niti je pokazao da postoji stvaran rizik ukoliko njihov identitet bude poznat - navode advokati.
Kada su u pitanju geografske lokacije, odbrana je protestvovala što Služba nije otkrila nijednu tačnu lokaciju navodnih zločina nad aplikantima za žrtve i traži da se lokacije obelodane.
Zahteva i da se od potencijalnih žrtvi traži da pokažu dokaze o šteti proistekloj iz navodnih zločina koje su pretrpele, kao i uzročno psledičnu vezu između pretrpljene štete i zločina navedenih u optužnici.
Za sve kandidate žrtve srpske nacionalnosti, Služba je predložila sudiji da im dodeli taj status, kao i za pet kandidata albanske i troje neindetifikovane nacionalnosti, dok je samo za jednog Albanca predložila odbijanje njegovog zahteva, jer se odnosi na događaj 1997. godine, a taj period nije obuhvaćeno optužnicom protiv Tačija i ostalih.
Ovaj Albanac tvrdi da su da 1997. godine upucali pripadnici OVK zbog čega trpi fizičke i mentalne posledice.
Svi pomenuti kandidati za žrtve označeni su pseudonimima - brojevima, kako bi se zaštitio njihov identitet radi bezbednosti.
Služba za zaštitu žrtava tražila je od sudije da aplikantima odredi dodatne zaštitne mere zbog opravdanog i povećanog rizika za njih i njihove porodice koje žive na Kosovu.
Odluku ko će biti žrtva u postupku doneće sudija za prethodni postupak.
Na njegovu odluku postoji pravo žalbe.
Tači, kao i Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi terete se za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i terete se za zločine širom 40 mesta za u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, za koje im preti kazna doživotnog zatvora.
U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema razlicitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvrcšena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raaširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
Krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.