"Hoćemo li se ikada vratiti, Dobro?" Oni su PILOTI HEROJI koji su POSLEDNJI poleteli iz Prištine 1999. godine
- Ljubo, ima samo pola rezervoara goriva! Da li će izdržati do Leskovca?
- Letećemo mi, dobri moj Dobro, pa šta nam Bog da. Avion im nećemo ostavljati! Kakav je takav je, ali naš je. Imaju oni "milosrdnih" letilica koliko hoćeš - seća se Ljubomir Živković.
I poleteli su, nešto pre podneva, 17.juna 1999.godine, Ljubomir Ljubo Živković i Dobrosav Milojević. Poslednji su srpski piloti koji su, sa "utvom 75" Vazduhoplovnog saveza Kosova i Metohije, uzleteli sa aerodroma "Slatina" kod Prištine.
- Prohujalo je otada ravno 20 godina, ali se živo sećam svakog detalja - priča Ljubimir Živković (79), danas penzioner u Zvečanu.
- Na aerodrom "Slatina" dovezao nas je jedan naš podoficir, ali u civilu. Sa njim je bio još jedan čovek. Izvlačili su neku našu operemu i žurili da je što više iznesu, jer im je vreme bilo ograničeno. A Dobrosav i ja smo samo znali da je naša "utva 75" pre početka agresijeprebačena sa sportskog aerodroma "Batlava" kod Podujeva na "Slatinu". Da li je "preživela" bombardovanje i u kakvom je stanju, nismo znali - kaže on.
Iznenadili su se, priča sagovornik, kada su svoju letilicu ugledali netaknutu. Jedini problem bilo je pola rezervoara goriva, ali su odlučili da rizikuju i krenu put Leskovca.
LAZANSKI RASKRINKAO PRIŠTINU: Tramp ispalio Albance, pa im stigli LEŠINARI I PONIZILI IH!
SRBIMA ZABRANJENA LITIJA Necivilizovan potez Albanaca na KiM
"Lažna država Kosovo će NESTATI, kao i Hrvatska, Srbija mora da izađe na more! Imamo novog saveznika!" (VIDEO)
- Dobrosav je pokrenuo motor iz drugog pokušaja - priča Ljubo živo, iznova proživljava svaki trenutak.
- Bili smo srećni kao mala deca. Uzbuđenje je poraslo. Nismo ni sačekali da se motor zagreje. Krenuli smo, mada mi ni sada nije jasno kako smo uspeli da zaobiđemo mnogobrojne kratere od bombi pored piste. Kada smo izašli na ruralnu stazu, viknuo sam u mikrofon: "Kreći Dobrosave!", a on je samo rekao: "Bože pomozi!"Naša "utva" se u punoj snazi odvojila od zemlje - priča Ljubo.
Posle ove rečenice, Ljubo prestaje da priča. Nestalo je uzbuđenje s kojim je do pre nekoliko sekundi govorio. Kao da je neki nevidljivi štapić, u trenu, bolom zasenio njegovo lice.
AMERIČKI AMBASADOR OPLEO PO PRIŠTINI: Imenovanje osuđenog za korupciju je uvreda za sve građane
"BROJIM SVAKI NOVI SRPSKI AVION!" Pavković upozorava Albance: Nisam siguran kako će vam se likovanje završiti!
BEZ DOGOVORA SA BEOGRADOM NEMA SPORAZUMA Tači o samitu u Parizu i uključivanju Amerike u dijalog
- Ophrvali su nas tuga i ogorčenje - nastavlja Ljubo posle dubokog uzdaha.
- Ispod nas je Priština. Vidimo kako još stižu okupatorske kolone kforovaca. Ćutimo. Prekinuo sam tu tešku tišinu pitanjem: "Hoćemo li se ikada vratiti Dobro?" On je i dalje ćutao.
Pola rezervoara goriva, prema rečima sagovornika bilo je dovoljno da stignu do piste u Leskovcu.
- Stabilno smo sleteli. Naša "utva" je neko vreme bila u gradu na Veternici, a potom je prebačena u Trstenik. Tu joj se gubi svaki trag. Gde je nestala, još ne znam. a dugo sam čuvao svu dokumentaciju o njoj. Aerodromu "Slatina", sa kog sam toliko puta poleteo, evo dve decenije nisam ni prišao. Ni Dobro za života nije dočekao da se vratimo...Ipak posetio sam "Batlavu", pistu za sportske avione kod Podujeva. Amerikanci su je ogradili. Koriste našu zemlju za svoje potrebe...Da čovek pukne od tuge! - zaključuje Ljubo.