Košare - simbol junačke odbrane od NATO sile! Srpski elitni odred "Džokeri" imao je specijalan zadatak!
U rano jutro 9. aprila 1999. godine, padinama Juničkih planina i Prokletija zagrmela je snažna minobacačka i artiljerijska paljba. Kiša granata koja se prosula po položajima na granici sa Albanijom označila je početak jednog od najvećih sukoba Vojske Jugoslavije i terorista Oslobodilačke vojske Kosova - bitke na Košarama. Boj koji se sledećih nedelja odvijao na samoj graničnoj liniji postao je simbol herojske odbrane zemlje 1999. godine.
- Ni korak nazad. Otadžbina se mora braniti! - geslo je koje je spontano rođeno tokom dramatičnih aprilskih dana 1999. godine. Na Srbiju je tada krenula velika sila. U istom stroju našli su se teroristi OVK, regularna vojska Albanije, avijacija NATO, nekoliko desetina "pasa rata" i mudžahedina. Ukupne snage koje su se obrušile na SRJ brojale su i do 15.000 ljudi. Kopnenom ofanzivom hteli su da probiju liniju odbrane i da vojnom silom, uz odobrenje Zapada, naprave anšlus Kosova i Metohije. Planovi OVK i njihovih zapadnih stratega, međutim, pali su u vodu pred junačkom odbranom srpskih boraca.
SRPSKI JUNAK SA KOŠARA: Teško ranjen, zabranio saborcima da ga izvuku i OTIŠAO NA VEČNU STRAŽU!
Godinama skrivana tajna sa oznakom STROGO POVERLJIVO: Kako je SRPSKA OKLOPNA BRIGADA neopaženo prebačena na Kosovo
"Tamo je rat, ne daj da te živog uhvate!" Dejan je izgovorio ove reči ocu, ne sluteći da ga ta sudbina čeka na Košarama
O žestini okršaja na obodima Prokletija najbolje svedoči broj žrtava - svoj život je na Košarama ostavilo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Među njima, bilo je 18 oficira i podoficira, 50 vojnika na redovnom služenju vojnog roka, 13 rezervista i 24 dobrovoljca. Broj poginulih terorista nije potvrđen, ali se pretpostavlja da je veći od 250.
Žestina napada, broj žrtava, snaga volje branilaca, kao i sila kojoj su se suprotstavili učinili su da Košare postanu metafora za odbranu Srbije na Kosovu i Metohije. Po ovoj karauli nazvana je bitka koja je vođena na frontu koji se duž granične linije protezao gotovo 20 kilometara. Borbe su u najtežim uslovima - po snegu, kiši, po dubokim šumama i strmim visovima, vođene i u rejonima karaula Morina, 7. juli i Đeravica. Granica je tih dana bukvalno gorela, ali neprijatelju nije bilo dozvoljeno da načini ni korak ka Srbiji.
Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević naglašava da je bitka na Košarama bila kopnena invazija pod komandom NATO - pokušaj masovnog borbenog prodora u dubinu Metohije.
- To je bio deo primene NATO strategije vazdušno-kopnene bitke. Ovaj plan sačinjen je u Pentagonu, a pripremili su ga američki stručnjaci. Imao je naziv "Strela". Kopnenu invaziju pokušalo je da ostvari više desetina hiljada terorista, pripadnika oružanih snaga Albanije, NATO snaga lociranih u Makedoniji i Albaniji, i odvijala se u dve etape: "Strela 1" i "Strela 2". Cilj je bio da neprijatelj u najkraćem roku, za nedelju dana, polomi kičmu odbrane Vojske Jugoslavije - navodi general Lazarević.
Brojčano neuporedivo nadmoćniji neprijatelj pokrenuo je besomučnu raketnu, vazduhoplovnu, artiljerijsku i svu drugu ofanzivu po položajima branilaca. U trenutku prvog udara, u karauli Košare bilo je svega 130 vojnika, raspoređenih na liniji od 13 kilometara. Njihovi položaji bili su delimično utvrđeni, u bukovoj šumi, na strmom terenu, na kome se neprijatelj kretao nizbrdo. Povređenima je teško ukazivana pomoć, hrana i municija sporo su doturane. Ofanzivu je avijacijom podupirao NATO, a borci i danas pamte zvuk obrušavanja aviona A-10 "tanderbolt", čiji je top kalibra 30 milimetara silovito zasipao liniju odbrane.
- Nema povlačenja! - bila je nepisana i neizgovorena komanda koju su kao jedan prihvatili svi borci na Košarama. Rame uz rame, oficiri i vojnici 53. graničnog bataljona, 125. motorizovane brigade, 63. padobranske i 72. specijalne brigade junački su se branili. Svojom borbom i svojim životima oni su ispisali poslednju stranicu hronike ratničke časti srpskog naroda.
RAMBO SRBI: Sedmorica vojnika zarobila i likvidirala 100 terorista OVK! Detalji zasede koja je sprečila pakleni plan
"Odoleli smo svemu, zasipali su nas hiljadama granata!" KOMANDIR KARAULE KOŠARE POSLE 20 GODINA O NATO UDARCIMA
O herojima sa Košara, iz različitih razloga, dugo se govorilo upola glasa. Tišina o njihovoj borbi, međutim, bila je glasnija od svake kampanje. Otpor agresoru na padinama Prokletija 1999. godine širio se od čoveka do čoveka i postao jedan od najvećih nacionalnih mitova novog vremena. Tek poslednjih godina junaci odbrane države dobijaju tretman u javnosti kakav i zaslužuju. Po herojima sa Košara danas se nazivaju ulice, trgovi, oni dobijaju spomenike, posvećuju im se knjige i filmovi.
Regruti sa samo pola godine vojničkog staža, među kojima je bio i Rober Antal, iz niške kasarne "Stevan Sinđelić", početkom 1999. prebačeni su u Peć. Granate NATO avijacije dočekali su u selu Ponoševac, u blizini Dečana. Tek tada su bili svesni toga šta se dešava.
- Kada smo, penjući se po onim brdima, osetili miris baruta, znali smo da je nešto ozbiljno. Sa jedne strane vojska OVK, sa druge NATO avioni koji nas kose bombama. Detonacije, zvuk pušaka, miris krvi, svakog dana neko nastrada... Nismo ništa znali, slušali smo kapetana Dušana Jokića, ljudinu od čoveka, i starijeg vodnika Ostojića. Njihova reč za nas je bila zakon.
Robert nije bio jedini Mađar na Košarama. Pored njega. u 125. motorizovanoj brigadi bio je i njegov vršnjak Tibor Cerna, koji je tragično nastradao.
- Bio sam vojnik svoje zemlje i nikad zbog nacionalnosti nisam imao problema, ni ja ni Tibor. Često sanjam dan kada je poginuo - seća se sa knedlom u grlu.
KLINTONU BULEVAR, HILARI BUTIK: Albanci spremaju proslavu u Prištini da se DODVORE AMERICI!
Bivši komandant OVK otišao u Hag: Vreme je da BLJERIM KUČI ISPOVEDI SVOJE GREHE
I Robert je ranjen na Košarama. Sa ostalim vojnicima naišao je na minsko polje.
- Jedan vojnik je stao, a mene je detonacija odbacila i stomakom sam pao na stenu i dobio unutrašnje krvarenje. Bio sam u bolnici više od nedelju dana i ponovo se vratio u jedinicu - nastavlja Antal. - Sada sam znao gde se vraćam, ali nisam imao dilemu. Tamo su moji drugovi. Moja zemlja je bila u opasnosti.
Svi moji saborci sa Košara složiće se sa mnom da je ta karaula postala neraskidivi deo naših duša, naših mladih ali već uveliko napaćenih života. Mi smo tamo, na srpsko-albanskoj granici, imali zadatak da ne dozvolimo neprijatelju da probije odbrambenu liniju. I to smo ispunili! Dvomesečnim danonoćnim borbama, sprečili smo kopnenu invaziju iz Albanije.
"Tamo je rat, ne daj da te živog uhvate!" Dejan je izgovorio ove reči ocu, ne sluteći da ga ta sudbina čeka na Košarama
Neispričana priča o herojima sa Košara: Nisu imali da jedu i piju, a onda je Tibor preokrenuo bitku herojskim činom
Ovako, dvadeset godina posle NATO agresije na Srbiju i rata na Kosmetu, govori Vojislav Vukašinović (40), iz Mataruške Banje, koga je ordenom za hrabrost odlikovao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Prema njegovim rečima, na gotovo neprohodnom terenu i po veoma teškim vremenskim uslovima, odred "Džokeri" imao je zadatak da kod karaule Košare na Prokletijama probija barijere i otvara put za ulazak u borbena dejstva ostalih jedinica 125. motorizovane brigade. Boravak u metohijskim gudurama otežavao je i sneg, koji je, kako se priseća Vojislav, dostigao visinu od čak dva metra.
- Na celoj odbrambenoj liniji bilo je 1.300 srpskih boraca, od kojih sedamdesetak u našem odredu, a na neprijateljskoj strani više hiljada do zuba naoružanih vojnika - dodaje Vukašinović, koji je ranjavanje jedva preživeo.
Tri meseca je bio u komi, a godinu dana zbog oštećenja očnog nerva potpuno slep. Ipak, posle svega što je preživeo, kaže, sve bi učinio isto.