SNAJPERSKI HITAC PROMENIO MU JE ŽIVOT IZ KORENA: Ispovest Dragana koji je u martovskom pogromu ostao bez oca
U trodnevnom martovskom pogromu pre tačno 17 godina smrtno je stradalo 10 Srba, iz svojih domova je preterano više od 4.000, a oskrnavljeno je i potpuno uništeno 40 pravoslavnih crkva i manastira. U Severnoj Mitrovici, među mnogobrojnim sugrađanima, snajperski hitac prekinuo je 17. marta 2004. godine život Borivoja Spasojevića.
NEĆEMO ZABORAVITI NI MI, A NI ONI! Alem je pre 17 godina LOMIO KRST na srpskom manastiru dok ga nije stigla Božija kazna (VIDEO)
PETKOVIĆ U POSETI KIM: Uručio pomoć Domu zdravlja u Zvečanu
BOLI NAS I DALJE! Prošlo je 17 godina od stravičnog pogroma Srba na Кosovu
Mirno martovsko jutro nije ni slutilo da će se u naredna dva dana na udaru naći sve što je srpsko i da će se kao na pokretnoj traci ređati loše vesti.
Protest zbog utapanja troje albanske dece u selu Čabra, za koje su lažno optuženi Srbi, ličio je u početku na još jedan u nizu sukoba na glavnom Ibarskom mostu u ovom podeljenom gradu.
Porodični dom Spasojevića, smešten u neposrednoj blizini mosta na Ibru sa severne strane, nametao je potrebu da se članovi ove porodice, zajedno sa svojim sugrađanima, suprotstavljaju onima koji su želeli da silom zauzmu ovaj deo grada.
Prema rečima Borivojevog sina Dragana, on je i tog jutra, izašao sa svojim kolegama, komšijama i sugrađanima, ne bi li odvratili Albance koji su sa juga nadirali na sever.
- Taj dan je počeo kao i svaki drugi, osim što su mediji na Kosovu, ne samo tog dana već i prethodnih, prenosili vest da su se albanska deca iz sela Čabra udavila u Ibru zato što su ih navodno jurili neki srpski mladići. To je bila inicijalna kapisla da se u periodu između 10 i 11 sati okupi grupa od nekih 200-300 mladića sa juga koja je prešla na sever i kamenicama zasula prolaznike koji su se tu našli. Ovakvi napadi su u to vreme bili česti i Srbi su se organizovali i uspeli su da vrate Albance na jug - seća se Spasojević.
On dodaje da se nakon toga u gradu skupio veći broj građana koji su kasnije postali laka meta albanskih napadača.
- Nakon toga su počeli da pucaju i iz pravca juga i sa tri solitera snajperskom i rafalnom paljbom, što je dovelo do povređivanja mnogih ljudi koji su se tu zatekli. Nažalost, snajperski hitac bio je koban za mog oca, a istog dana, na svojoj terasi, ubijena je i trudnica Jana Tučev - kaže Spasojević.
On deo krivice za događaje koji će crnim slovima biti upisani u istoriji stradanja srpskog naroda na Kosovu vidi i u ponašanju međunarodne zajednice čiji je zadatak bio da obezbedi mir i sigurnost za sve građane na ovom području.
- Neorganizovanost i nerešenost Kfora i Unmika da intervenišu i spreče nasilnike rezultiralo je tolikim brojem žrtava, paljevinama, proterivanjima i nasilju. Najgora stvar u svemu tome je što ni posle ovoliko godina još uvek nisu ni nađeni, ni otkriveni, ni procesuirani počinioci tih nedela od 17. marta - kaže Spasojević.
Iako je rana zbog gubitka oca i posle toliko godina nezaceljena, Dragan je odlučan da ne napušta svoj rodni grad i Kosovo.
- Za mene 17. mart, osim toga što mi je ostavio strašnu ranu da mi je otac herojski skončao na ognjištu i to tako da nikog nije napadao, ostaje s druge strane zavet kako kod mene tako i kod svih mojih sugrađana koji su imali gubitke tog dana da smo još više rešeni da ostanemo ovde na Kosovu i Metohiji i da se umnožimo, a da naš trag i srpska državnost još dugo godina i stotina vekova ovde ostaje - poručuje Spasojević.