fbpx
Skip to main content
Dečani

KURTI I OSMANI UZALUD POKUŠAVAJU DA OBEZVREDE SRPSKU SVETINJU: Evropa je prozrela njihov pogani plan!

Foto: Profimedia/ilustracija
Odluku Međunarodne organizacije "Evropa nostra" da se srpski manastir Visoki Dečani nađe na listi od sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021, tzv. kosovski lideri pokušali su da osujete

To je pokušano bezuspešno još pre nekoliko nedelja.

VISOKI DEČANI U SEDAM NAJUGROŽENIJIH LOKALITETA U EVROPI! Da li će to doprineti zaštiti srpskog nasleđa na KiM?

VISOKI DEČANI U SEDAM NAJUGROŽENIJIH LOKALITETA U EVROPI! Da li će to doprineti zaštiti srpskog nasleđa na KiM?

IGUMAN MANASTIRA VISOKI DEČANI: Kosovska policija "filtrira izveštaje", sramno obmanjuju javnost

IGUMAN MANASTIRA VISOKI DEČANI: Kosovska policija "filtrira izveštaje", sramno obmanjuju javnost

BAJDEN JE BIO IMPRESIONIRAN DEČANIMA: Otac Sava objavio fotografije posete američkog predsednika srpskoj svetinji (FOTO)

BAJDEN JE BIO IMPRESIONIRAN DEČANIMA: Otac Sava objavio fotografije posete američkog predsednika srpskoj svetinji (FOTO)

Lideri privremenih institucija samouprave u Prištini, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, uputili su 18. marta pismo organizaciji "Evropa nostra", tvrdeći da srpski manastir Visoki Dečani ne ispunjava kriterijume za listu "Sedam najugroženijih lokacija evropskog kulturnog nasleđa".

Oni su u pismu naveli da je obaveza Srpske pravoslavne crkve da prizna nezavisnost takozvanog Kosova i, štaviše, da je to "preduslov" da bi mogla da uživa svoja prava. Tvrde i da vlasti u Prištini "nastavljaju da neguju međuversku harmoniju", kao i da tamošnje bezbednosne institucije, u saradnji sa međunarodnim mirovnim snagama, "godinama pružaju zaštitu pravoslavnim crkvama na Kosovu i Metohiji". 

Iznose stav i da je srpska crkva po Ahtisarijevom planu "dobila prava, a da odbacuje odgovornost".

Dečani
Foto: Profimedia/ilustracija

Na ovo njihovo pismo, izvršni direktor "Evropa nostre" Herman Parcinger uzvratio je čestitkama na izbornoj pobedi, pozdravio je posvećenost zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa, i obavestio ih da će konačna odluka biti doneta 8. aprila.

Očigledno je misija Kurtija i Osmanijeve propala, s obzirom na to da se manastir Dečani našao (posle užeg izbora sa kraja prošle godine) i na konačnoj listi sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021. 
Reč je o programu organizacije posvećene očuvanju kulturnog nasleđa Starog kontinenta - "Evropa nostre" i Instituta Evropske investicione banke. Uz podršku "Kreativne Evrope" Evropske komisije, ovaj program pokrenut je 2013. godine i, pored stručne podrške i alarmiranja međunarodne javnosti, obezbeđuje i novčanu podršku u iznosu od 10.000 evra po lokalitetu.

Pokušaji Kurtija i Osmanijeve još jedna su potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji, navodi Kancelarija za KiM. Namera da se samoproglašeno Kosovo predstavi kao oaza multikulturalnosti i multikonfesionalnosti gotovo svakodnevno demantovana je skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, a svi ti slučajevi su, dodaju, brižljivo dokumentovani i svedoče da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini.

Kosovo i Metohija
Kosovo i Metohija
Foto: Profimedia

- Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava se - poručuju iz Kancelarije za KiM, dodajući da ohrabruje što je njihove utiske i procene koji su potkrepljeni dokazima potvrdila i nezavisna komisija organizacije "Evropa nostra", ocenom da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

U saopštenju Kancelarija podseća da je kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM još od 2005. godine ovaj manastir pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca. Oružano je napadnut četiri puta: dva minobacačka napada dogodila su se 2000. godine, u vreme Martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom.

Takođe, 2014. na zidovima manastira osvanuli su grafiti "UČK ISIS", a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ID-a. 

Da slučaj nije bezazlen, ističe se u saopštenju, pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom.

Kosovo
Foto: Profimedia/ilustracija

Manastiru je odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, Unmik i druge organizacije.

Inače, Odbor koji je Dečane predložio za program "Sedam najugroženijih" konstatovao je da je to jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom, dodajući:

- Ipak, on predstavlja spomenik ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet, što potvrđuje i status na Uneskovoj listi svetske baštine. Uzimajući u obzir strategiju EU o proširenju na Zapadni Balkan, neophodno je osigurati sveopštu zaštitu od strane svih relevantnih faktora, i osigurati očuvanje ove ugrožene baštine uz puno poštovanje vladavine prava i drugih ključnih evropskih vrednosti.

Uz naglašavanje da je reč o manastiru koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izgrađenom u prvoj polovini 14. veka, Dečani su nominovani kao deo Kosova sa zvezdicom, čime se ne prejudicira njegov status.

Srpska istorija, Kruna, Pravoslavlje
Foto: Profimedia/ilustracija

- Kontinuirano naseljeni skoro sedam vekova, Dečani su i danas funkcionalan manastir u kojem se redovno služi liturgija i u kojem živi aktivna monaška zajednica, koja održava manastir i njegovu okolinu, čuvajući i nematerijalno nasleđe monaškog života. Podjednako važan kao mesto hodočašća, manastir je otvoren i za posetioce svih veroispovesti - piše u obrazloženju "Evrope nostre", u kome se, uz isticanje kulturno-istorijskog značaja spomenika, naglašava i zabrinutost planom za izgradnju međunarodnog puta koji bi povezivao opštinu Dečani i Plav u Crnoj Gori, a koji bi prolazio kroz specijalnu zaštićenu zonu, pored same manastirske kapije:

- Tokom leta 2020. radovi na izgradnji puta su obustavljeni i pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice je postignut sporazum o izgradnji obilaznice. Celokupna situacija zahteva strogi nadzor kako bi se osigurala vladavina prava, a posebno poštovanje zakona o specijalnim zaštićenim zonama iz 2008. koji zabranjuje izgradnju ovakvog puta.

U ovom kontekstu neophodno je da nadležne vlasti bez daljeg odlaganja osiguraju sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine.

Nominaciju za manastir Dečani je podnela evropska organizacija "Budućnost za religiozno kulturno nasleđe", koja je, zajedno sa "Evropa nostrom", član Evropske alijanse za nasleđe.

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
21 Beograd