fbpx
Skip to main content
Manastir Visoki Dečani

LAŽNA DRŽAVA ĆE OPET POKUŠATI KANDIDATURU ZA ČLANSTVO U UNESKO? Prema proceni stručnjaka, jedna stvar će biti ključ

Foto: Profimedia/ilustracija
Prof. dr Goran Milašinović ističe da će to zavisiti od njihovih sponzora

To što je Komitet za svetsku baštinu Uneska Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku ostavio na listi ugroženih dobara, nije garant da tzv. Kosovo neće opet već na jesen pokušati kandidaturu za punopravno članstvo u Unesko. Zasad ne izgleda da će tako biti, ali nemamo nikakvu garanciju ni da neće. To će, prema našoj proceni, zavisiti prevashodno od njihovih sponzora, kaže prof. dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju s Uneskom pri Ministarstvu spoljnih poslova.

VAKCINACIJA ĆE SE OBAVLJATI PRIORITETNO: Na KiM odobrena imunizacija dece od 12 do 15 godina

VAKCINACIJA ĆE SE OBAVLJATI PRIORITETNO: Na KiM odobrena imunizacija dece od 12 do 15 godina

PROVOKACIJE U KOSOVSKOJ MITROVICI NE PRESTAJU: Zastave takozvane velike Albanije na više lokacija

PROVOKACIJE U KOSOVSKOJ MITROVICI NE PRESTAJU: Zastave takozvane velike Albanije na više lokacija

BEZ ŠEST SATI NIŠTA, KAO DA NISTE NI BILI: Velike gužve na administrativnim prelazima KiM

BEZ ŠEST SATI NIŠTA, KAO DA NISTE NI BILI: Velike gužve na administrativnim prelazima KiM

Ali Komitet ih je, i pored pisma tzv. kosovskog premijera Albina Kurtija, koji je tražio da se ta dobra skinu s liste, jednoglasno ostavio kao ugrožene.

- Da nijedna država članica Komiteta, a među njima je bila i Albanija, nije imala komentar na naš izveštaj o stanju kulturnog dobra: "Srednjovekovni manastiri na Kosovu (Srbija)", kako su naša četiri manastira (tri manastira i jedna crkva) titulirana u tekstu obrazloženja za prijem na listu Svetske baštine kulture (i prirode) 2004. i 2006. Naš interes je uvek, pa tako i ovaj put, da se Komitet upozna sa stanjem tog dobra, uključujući detalje koji se odnose na konstantno kršenje pravila o očuvanju dobra od strane lokalne zajednice, što ih čini permanentno ugroženima. Međutim, naš interes nije da izveštaj proizvede polarizaciju među državama članicama Komiteta, budući da bi potencijalno neka od njih mogla da diskusiju prevede na politički teren (polemika o statusu, umesto stanju dobra). Nama, a i Unesku, odgovara diplomatski i ekspertski mir u kojem se vodi računa o principima i struci, a ne o politici. To se dogodilo i ove godine, bez obzira na pismo g. Kurtija, koje je bilo intonirano s jasnim političkim implikacijama, a bez materijalne sadržine i argumenata - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Da li je ipak odluka Komiteta znak da je tzv. Kosovo još daleko od članstva u Unesku?

- Nikako nije. Ne treba previše značaja davati potpuno normalnoj odluci Komiteta da zadrži naše manastire na KiM na listi ugroženih dobara (od ukupno 1.245 na Svetskoj listi, svega pedesetak je na listi ugroženih), niti likovati, smatrajući to nekakvom pobedom. Pobedila je principijelnost Uneska (uz našu normalnu diplomatsku i opservacionu aktivnost). Članstvo tzv. nezavisnog Kosova u Unesku ide drugim kolosekom, iako je tačno da bi usvajanje zahteva od strane Prištine i neprincipijelna odluka o ugroženosti dobara na KiM bila jasan znak da je naša pozicija u odnosu na Prištinu u Unesku uzdrmana. Međutim, Unesko je daleko šira tema od liste Svetske baštine. Glavni argument Prištine za prijem u Unesko je obrazovanje, budući da su veoma mlada nacija, sa prosečno veoma niskim stepenom obrazovanja, te bi im Uneskove inicijative i projekti, navodno, bili od velike korist. Što nije nevažno, budući da Unesko poklanja veliku pažnju segmentima obrazovanja i nauke, kao i uopšte mladima - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Visoki Dečani
Foto: Profimedia

I to znači da moramo da budemo stalno na oprezu?

- Apsolutno. Mislim da čak ni Priština ne zna u ovom trenutku da li će se kandidovati ove godine, budući da će to, kao i 2015, zavisiti od odluke njenih glavnih promotera i sponzora. Generalna konferencija, na kojoj se odlučuje o prijemu, održava se u novembru, ali zahtev bi trebalo da stigne u Izvršni savet u oktobru, a Srbija je država članica Izvršnog saveta sa sve većim ugledom, te bi trebalo da znamo na vreme - kaže prof. dr Goran Milašinović.

I do kada je rok za kandidaturu?

- Uobičajeni put je preko Izvršnog saveta, što znači do oktobra, ali postoje i zaobilazni putevi, pa čak i mogućnost da Sekretarijat Uneska preko generalne direktorke tačku koja nije bila na Izvršnom savetu nametne u dnevni red konferencije, što znači da to saznamo kad ona već započne. Međutim, reč je o veoma rizičnom postupku koji do sada nikada nije korišćen u vezi sa nama, pa čak ni 2015, kada je tadašnja direktorka Irina Bokova odbila pritiske moćnih prištinskih sponzora i prebacila zahtev za članstvo na uobičajeni put, preko države članice. Treba reći i to da svaku kandidaturu, pogotovo konfliktnu, prate rumori i živa diplomatska aktivnost već od leta (2015. smo imali jasne signale već u junu), što sada nije slučaj, ali sve to ne treba da nas uljuljkuje i zavara - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Kakve su sada okolnosti?

- Po našoj proceni, i bolje nego 2015, pre svega jer se sadašnja generalna direktorka Odre Azule dosledno zalaže za principijelnost i depolitizaciju Uneska, a onda i zbog naše sve bolje pozicije u samoj organizaciji kao rezultat aktivnosti i saradnje sa Uneskovim telima poslednjih godina. Pri tome, Unesko je pritisnut problemom sa budžetom, budući da neke velike države (kao SAD) odbijaju da plaćaju kontribucije zbog neispunjavanja njihovih političkih uslova, a još više nizom konfliktih tačaka koje polarizuju organizaciju i prete da unište njenu nepolitičku bazu. U mnogim od tih konfliktnih tačaka angažovani su baš sponzori Prištine, a za većinu su oni važniji od teme tzv. nezavisnog Kosova u Unesku. Ali ne bi trebalo da nas iznenadi i dočeka nespremnim čak ni to što klima u Unesku trenutno izgleda bolja za nas nego za drugu stranu - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Nije li Kurtijevo pismo signal da će pokušati kandidaturu?

- Nije, ali jeste indikator da Priština sada, možda, promoviše novi, "meki" put, a to je da se predstave kao čuvari tuđe kulture na "svom" prostoru (prema Rezoluciji 1244 UN, KiM je protektoran UN), istovremeno ne odustajući ni od ranijih (uništavanje i prenominacija), koji su eklatantan kulturni genocid, zbog čega Prištinu osuđuje veliki broj država sveta. Posmatrajući samo pismo i skroz neargumentovani, deklarativni i politički motivisan tekst, kao i nikakvu ili mlaku reakciju međunarodne zajednice na njega, pre mi se čini da mu je namena bila usmerena ka unutrašnjoj političkoj sceni nego prema Unesku - kaže prof. dr Goran Milašinović.

BOGORODICA LJEVIŠKA DŽAMIJA

Plasirane su priče da su Nemanjići zapravo Nimani, a Bogorodica Ljeviška je u tursko doba bila i džamija. Ako bi tzv. Kosovo ušlo u Unesko, i Bogorodica Ljeviška bi opet mogla da bude džamija?

Gračanica
Foto: Profimedia

- To nije realan scenario u bliskoj budućnosti jer ipak ne možemo da poredimo tursko doba i današnje. Ali je sigurno da bi došlo do ili zanemarivanja naše ukupne kulturne baštine na KiM i do prekrajanja istorijskih činjenica kako bi se najvažniji artefakti kulture predstavili kao apsolutno albansko nacionalno kulturno dobro. Takav scenario je očekivan i jer se na KiM ne nalazi nijedan artefakt materijalne kulture koji bi se mogao vezati na albansku naciju - izuzev tri iz turskog doba, sve ostalo pripada srpskom etnosu. A kada je reč o Nemanjićima i četiri manastira na listi, tokom veoma komplikovanog procesa upisa nijedan svetski ekspert nije ni rečju doveo u pitanje da pripadaju srpskoj istoriji, pa šta će veći dokaz od toga? Kultura i istorijske činjenice su jedno, a kulturni genocid i sinkretističke ideje drugo - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Da li je sada interes kosovskih sponzora kandidatura u Unesko?

- Ima za njih mnogo važnijih interesa u Unesku, ako posmatramo samo one koji su politički motivisani (Južno Kinesko more, japanski Meiđi period, Nagorno Karabah, Palestina, Aja Sofija i dr.) od pat-pozicije na "šahovskoj table KiM", a uz to pred Uneskom su brojni izazovi, poput veoma neprijatnih skidanja sa Liste svetske baštine nekih gromada kulture (kao što je prošao Drezden, a sada i Liverpul, a isto preti i Stounhendžu, istorijskom centru Beča i Veneciji) zbog nepoštovanja održavanja dobra u skladu sa smernicama i pravilima iz Povelje o svetskoj baštini kulture i prirode. Osim toga, veliki izazov za organizaciju je i suštinsko pitanje funkcionalne strukture (odnos i uloga sekretarijata u odnosu na države članice) - kaže prof. dr Goran Milašinović.

VODENICA NIKAKO NEĆE POMOĆI

Čekamo i odgovor misije Uneska za šanse Manasije da dospe na listu.

Manasija
Foto: Youtube/Printscreen/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

- Manasija je veliko i za nas dragoceno dobro iz rimskog perioda, budući da iz tog perioda imamo za sada upisanu samo još Galerijevu palatu u Gamzigradu, kod Zaječara. Naša želja je da je upišemo na Svetsku listu kulture što pre i zbog toga su naši eksperti iz RZZSK i Ministarstva kulture ostvarili saradnju sa Uneskovim ekspertima, koji su obišli Manasiju i koji će nam pomoći tako što će izvršiti preevaluaciju kako ne bismo gubili vreme na greške pri nominaciji. S tim u vezi, predstoji nam rad na našoj nacionalnoj tentativnoj listi, budući da su mnoga dobra na njoj već dvadeset godina, a imaju veoma slabe šanse da se nađu na Svetskoj listi - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Ali imamo i nelegalnu vodenicu koja može sve to da nam oteža?

- Svakom je jasno da nam to neće pomoći u nominaciji i da će time dobro unapred izgubiti svoju "univerzalnu i izvanrednu vrednost", što je prvi i osnovni uslov da se nađe na listi - kaže prof. dr Goran Milašinović.

Možemo li da kažemo, budući da sledeće godine Rusija predsedava Komitetom, da imamo garant da te četiri svetinje neće biti skinute s liste ugroženih?

- Nemamo garant. Bez obzira na prijateljske države, naš put treba da uvek bude usmeren ka struci, principima i Ustavu Uneska, kao i Povelji o svetskoj baštini. U tom slučaju, naši manastiri će ostati na listi ugroženih sve do trenutka dok budu ugroženi, a jednog idealnog dana ti manastiri će raspolagati svojom zemljom, koja im je trenutno oteta, i njima će moći da slobodno pristupi svaki zainteresovani građanin sveta (što je ultimativni smisao Liste svetske baštine), a to znači i svi građani Srbije, uključujući vernike, budući da nije reč o muzejima, nego o živim crkvama. Bez obzira na to što nam to trenutno izgleda kao utopija, život u stanju "realnosti u utopiji" je, izgleda, jedino što nam se nudi u današnjem dobu, inače punom oksimorona i devijacija realiteta - kaže prof. dr Goran Milašinović.

DOKAZ DA JE NAŠE TLO ZAPADNA CIVILIZACIJA

Zapadni deo Dunavskog limesa, odnosno granice Rimskog carstva, upravo je upisan na Listu svetske kulturne baštine. Kada će i istočni deo, gde je i Srbija?

- Ovo je veoma važan projekat za Srbiju, pre svega zato što je reč o najdužem i prostorno najvećem transdržavnom upisu u Unesku od Hadrijanovog zida u Velikoj Britaniji do Crnog mora. Naše učešće u tom upisu dokazuje da živimo na teritoriji zapadne civilizacije, budući da smo unutar, a ne izvan zapadne granice Rimskog carstva, i da nam pripada evropska baština Zapada od pre dve hiljade godina jednako kao i drugim evropskim narodima. Na ovom zasedanju Komiteta za kulturnu baštinu usvojen je upis gornjeg dela Dunavskog limesa (Nemačka, Austrija, Slovačka, bez Mađarske, koja se povukla iz upisa), bez obzira na neke nesuglasice između Komiteta i stručnih tela Uneska, a sledi u kontinuitetu upis donjeg dela Dunavskog limesa (Hrvatska, Srbija, Rumunija i Bugarska). Za nas je najvažniji taj kontinuitet upisa, jer je bilo opasnosti da ne uđemo "u paketu" sa upravo upisanim državama, nego da idemo odvojeno, kao poseban upis, što bi bilo mnogo teže i neizvesnije - kaže prof. dr Goran Milašinović.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
3 Beograd