Nakon 10 godina pregovora Prištine i Beograda, Borel traži KRAJ: Nova evropska poruka intrigira
Prošlo je deset godina od početka dijaloga Beograda i Prištine, u kome posreduje Evropska unija. Tim povodom Brisel ocenjuje da je proces doneo "istinske promene" kada je reč o svakodnevnom životu ljudi u regionu, ali i da je vreme da se privede kraju.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel napisao je na Tviteru povodom desetogodišnjice dijaloga Beograda i Prištine da je "pređen dug put", kao i da je "vreme da se proces zaključi".
MALO SE ZAIGRALA: Komična izjava predsednice lažne države - onaj ko preti SAD preti i Kosovu
SPORAZUM BEOGRADA I PRIŠTINE: EU treba tačno da objasni šta hoće, inače će godine prolaziti uzalud
PALMA U ZEMLJI FARAONA: Dokument da je Egipat priznao Kosovo ne postoji
-Pre 10 godina u Briselu je održan prvi sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Prešli smo dug put, vreme je da zaključimo proces. EU radi sa stranama na sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji koji će otvoriti put za evropsku budućnost i Srbije i Kosova- naveo je Borel u tvitu.
O nastavku dijaloga govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Najavio je da će srpska strana insistirati "glasnije i jasnije" nego do sada na sprovođenju Briselskog sporazuma u potpunosti i na formiranju Zajednice srpskih opština.
Sastanak koji je počeo sa nekoliko sati zakašnjenja otvorio je deceniju dug dijalog Beograda i Prištine. Kasnile su i odluke, odlagana je primena dogovorenog, a temelje prvih dogovora postavili su tadašnji politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović i zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri.
Menjali su se posrednici i pregovarači, a prvi i jedini konkretan rezultat postignut je dve godine od početka susreta. Sporazum o normalizaciji odnosa dve strane potpisali su tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači. Ključna tačka – Zajednica srpskih opština – do danas nije formirana.
Na obaveze je često upozoravao Brisel, ali bezuspešno. U uspehe Evropska unija ubraja to što je za isti sto dovodila suprotstavljene strane, kako o tehničkim, tako i o političkim pitanjima. Unutrašnje političke prilike u Beogradu i Prištini značajno su menjale dinamiku pregovora. Odlazak kosovskih političkih lidera u Hag, smene vlasti kao i njihove odluke. Ona koju je doneo Ramuš Haradinaj – taksa na robu iz centralne Srbije – blokirala je pregovore duže od godinu i po. Ekonomske blokade su ukinute, a nove prepreke analitičari vide u izjavama političkih pregovarača.
Novo poglavlje u pregovorima otvoreno je prošlogodišnjim imenovanjem Miroslava Lajčaka za evropskog posrednika u dijalogu od koga se očekuje da stavi tačku na njih. U skori kraj procesa ne veruju analitičari koji ocenjuju da su dometi Miroslava Lajčaka skromni. Mogao bi da ih demantuje ukoliko očekivani susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija donese konkretan rezultat.