NIJE TRAČ: Hašim Tači glasao na izborima za predsednika Srbije!
Ovo tvrde ruski publicisti Sergej Grizinov i Genadij Sisojev u knjizi o Milanu Paniću „Balkanski prorok“, koju je štampala beogradska izdavačka kuća „Laguna“.
-Nekoliko godina kasnije, u drugoj polovini devedesetih, na jednom od evropskih aerodroma Panića je po imenu oslovio nepoznat čovek. On se zaustavio i neznanac mu je prišao. Bio je visok, jake građe, fantastičnog širokog osmeha, crne kose. Govorio je na srpskom, sa lakim akcentom, pišu ruski autori knjige.
MOŽE IM PASTI NA PAMET DA VOJNO OSVOJE SEVER KOSOVA! Dačić: Priština je ubila dijalog, Zapad nema jedinstveni apel za ukidanje taksi
-Gospodine Paniću, vi mene verovatno ne poznajete. Ja sam kosovski Albanac. Zovem se Hašim Tači. Odavno sam tražio mogućnost da vam kažem da sam na izborima za predsednika Srbije, glasao za vas, jer sam vam verovao. Znam da kosovski Albanci nisu izašli na te izbore jer nisu verovali da možete da pobedite sistem koji je stvorio Milošević. Ali želim da znate: tada ste dobili u najmanju ruku jedan albanski glas.
Neznanac se još jednom široko osmehnuo, rukovao se i oprostio s Panićem. Panić se posle toga više puta prisećao tog susreta. Кrajem devedesetih Hašim Tači je postao jedan od osnivača OVК. Poznati komandir, koji je ratovao protiv srpske vojske, proglašen je za ratnog zločinca i ljutog neprijatelja Srbije, završavaju Rusi sećanje na susret sa Tačijem, koji je bivšeg jugoslovenskog premijera očigledno duboko impresionirao.
Tako je Milan Panić dobio jedan albanski glas, kojim je bio toliko ushićen da je uzvratio komplimentom o „fantastičnom širokom osmehu“! Lepotu tog osmeha Paniću (nema sumnje da su Grizanov i Sisojev samo napisali ono što im je bivši jugoslovenski premijer rekao) nisu pokvarili ni svi zločini koje su Tači i OVК u međuvremenu počinili nad srpskim narodom i Republikom Srbijom, državom u kojoj je Panić želeo da bude predsednik.
PRIŠTINA PRAVI ZAMKU BEOGRADU: Mogerini bi da menja rezoluciju 1244, novi pravac u rešenju kosovskog pitanja
Panićevo ushićenje zbog dobijanja Tačijevog glasa bilo je toliko da je zbog njega posvedočio i jednu veliku neistinu. Naime, nisu Albanci sa Кosova, kako je to predstavio Panić, izbore u Srbiji bojkotovali zbog nedostatka vere u Miloševićev poraz, već zbog toga što je taj bojkot bio sastavni deo strategije zaoštravanja i internacionalizacije kosovskog pitanja, a sve u cilju otcepljenja od Srbije.
Zločini su zločini a glas je glas. Glasu se u zube ne gleda. Posebno ako je to glas za dolazak na vlast.