PET RAZLIČITIH ISTORIJA KiM: Kako su srpskim i albanskim đacima o ovim istorijskim događajima servirane RAZLIČITE PRIČE?
- To se naročito odnosi na Balkan - rekao je prištinski politikolog Škelzen Gaši na festivalu "Mirdita, dobar dan", predstavljajući svoju publikaciju "Istorija Kosova u istorijskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije".
Ovaj Gašijev izveštaj, koji je predstavio poslednjeg dana festivala, bavi se istraživanjem u kojoj meri se ključni događaji iz kosovske istorije drugačije interpretiraju i objašnjavaju u udžbenicima istorije osnovnih i srednjih škola Srbije, Albanije, tzv. Kosova, Crne Gore i Makedonije.
ISTORIČAR SALIH SELIMOVIĆ ŠOKIRAO BiH: Mi, muslimani, smo SRBI i govorimo srpski jezik!
Ko je prvi došao na Kosovo i Metohiju?
Kako se navodi u publikaciji, gotovo da nema diskusije ili rasprave koja ne započinjem pitanjem "ko je prvi došao na tle Kosova?", na koje teško odgovaraju čak i najiskusniji istoričari.
Iako autor smatra da odgovor na pitanje ko je prvi došao ne predstavlja argument koji ima bilo kakvu težinu prilikom odlučivanja i pravima ili greškama neke današnje političke situacije, prema njegovom izveštaju, odgovor bi mogao da se krije u obrađivanju porekla Ilira.
Ako se plašite da će vas prevariti prilikom kupovine stana, OVE stvari morate da znate!
MOGUĆE POGORŠANJE STABILNOSTI: Ujedinjene nacije zabrinute zbog tenzija na Kosovu i Metohiji
Besni FRANCUSKI GENERALI ne mogu da prećute albanski skandal! Lažna država OSKRNAVILA VOJNU CRKVU u Parizu
Zajedničke karakteristike udžbenika iz kojih uče kosovski Albanci i u Albaniji su u prvom redu brojnost lekcija posvećenih Ilirima, koji naširoko glorifikuju postojanje ove grupe. Tako im se upućuju razne pohvale i, kako je i sam autor naveo, daju "ocene bez pokrića". Kao razlog čestog ratovanja, u ovim udžbenicima navedena je potreba rimskih i grčkih neprijatelja da se grupa stavi pod kontrolu.
Sa druge strane, srpski udžbenici (uključujući i crnogorske i makedonske) ovoj temi, navodi autor, posvećuju vrlo malo mesta.
- Oni se gotovo i ne bave poreklom Albanaca. U onim temama gde se i obrađuju, Iliri se stavljaju u negativan kontekst. Zanimljivo je da se kao razlozi ratovanja, nasuprot činjenicama u albanskim i kosovskim udžbenicima, navode ilirski gusarski napadi na Rimljane i Grke - navodi se u Gašijevoj publikaciji predstavljenoj na festivalu.
Kosovo i Metohija tokom srpske vladavine - srednji vek
- Svrgavanje Vizantije i dolazak na vlast porodice koja će, predvođena Stefanom Nemanjom kao začetnikom, vladati narednih 200 godina, na krajnje čudan i dvosmislen način interpretira se u kosovskim, donekle i albanskim, udžbenicima, dok se obimne celine sa mnoštvom detalja obrađuje u srpskim užbenicima - ističe Gaši u izveštaju.
On dalje navodi kako se u kosovskim udžbenicima za peti razred osnovne škole uopšte ne pominje srpska srednjovekovna vladavina, dok se u onim za starije razrede spominje tek toliko da se kaže da su krajevi nastanjeni Albancima zauzeti, između ostalog, i od strane srpske države.
"SRBI I RUS SU KRIVI ŠTO SU IH ALBANCI TUKLI!?" Nikad sramniji govor komandanta Bondstila!
"Urazumite pulene, posledice će biti nesagledive": Zaharova rešila da se obračuna sa ZAPADNIM PRIŠTINSKIM MENTORIMA
Predstavnici Srba sa KiM stigli u Berlin: Sastanak i sa savetnikom Angele Merkel
Najviše prostora kada je reč o ovom periodu, u kosovskim udžbenicima daje se Stefanu Dušanu (1331. - 1335.) gde je sažeto ispričano da je kralj zauzeo celu Albaniju i veći deo Balkana, te da je srpsku pravoslavnu crkvu podigao na nivo patrijaršije sa središtem u Peći. Spominje se da su srpski osvajači diskriminisali Albance po verskoj osnovi, ali da su se, uprkos svemu, Albanci očuvali, čak povremeno dižući ustanke.
Ovaj deo istorije obrađuje se sledećim tvrdnjama i opisima: "...srpski osvajači su vršili represiju i oštru ekonomsku, društvenu i versku diskriminaciju, u velikoj su meri kolonizovali albanske zemlje", i "...albanska vlastela je zamenjena srpskom vlastelom, mnogi nazivi mesta zamenjeni su slovenskim nazivima, na najvišim položajima državne administracije nalazili su se samo Srbi...".
Međutim, ova represija, diskriminacije i kolonizacije ne pominju se nigde u publikacijama međunarodnih istraživača, koji tretiraju istoriju Kosova, ističe prištinski publicista.
On dalje navodi da se u kosovskim i albanskim udžbenicima gotovo uopšte ne spominje vladavina pod kraljem Milutinom, njegova eksploatacija kosovskih rudnika, pa čak ni izgradnja niza bogomolja od kojih se tri nalaze na Kosovu. Ne spominje se takođe ni postojanje Stefana Dečanskog ali ni njegovo, kako je autor naveo, "arhitektonsko remek delo, manastir Visoki Dečani".
S druge strane, autor ističe i da treba reći da se osnivanje albanskih kneževina nakon kralja Dušana 1355. godine, a posebno Kneževine Balšića sa centrom u Skadru, koja je u svojim posedima obuhvatala i zapadne teritorije Kosova, kao što su gradovi Peć i Prizren, predstavlja u udžbenicima svih zemalja, izuzev u udžbenicima u Srbiji.
Boj na Kosovu
Prema Gašiju, nijedan od regionalnih udžbenika nije činjenično tačan u vezi sa bitkom na Kosovu 1389. godine, presudnim datumom za srpsku istoriju. Stav autora je i da su udžbenici više u domenu mitologije nego istorije kada je reč o ovom događaju.
Udžbenici ne kažu da su postojale dve podeljene grupe albanskih i srpskih velikaša koje su se borile na obe strane. Bilo je onih koji su se borili na strani Balkanskog saveza i onih na strani Otomanskog carstva, objasnio je on.
Kosovski udžbenik za sedmi razred obrađujući ovu temu navodi: "kaže se da je Sultana ubio Miloš Kopilić, ali izvori ne razjašnjavaju na najbolji način ovo pitanje, a nije jasna ni njegova etnička pripadnost; još uvek oko mnogih pitanja nije data poslednja reč istoričara". Isti udžbenik o Boju na Kosovu kaže: „...ima dosta usmenih podataka, epskih pesama, ali njihova istinitost je nesigurna; izmišljene su mnoge neodržive situacije“.
Albanski udžbenici u obrađivanju ovog dela istorije ističu da je u Boju učestvovalo pet albanskih prinčeva, da su pretrpljeni veliki gubici iako je "albanski junak Miloš Kopilji ubio Sultana Murata I".
Srpski udžbenici pak prenose da je ishod bitke nije poznat, da su nastradala oba vladara a da je Sultana Murata ubio srpski junak Miloš Obilić o čijem poreklu nema mnogo podataka.
Kosovo između dva svetska rata
Ova poglavlja se u udžbenicima iz istorije bave temom povlačenja srpsko-crnogorskih snaga preko Kosova, Crne Gore i Albanije u Grčku (kraj 1915. godine) usled najezde nemačkih, austrougarskih i bugarskih snaga.
Kako navodi Gaši, kosovski udžbenici tvrde da su osim pljački, tokom ovog povlačenja izvršeni teški zločini nad albanskim stanovništvom. Albanski udžbenici se, sa druge strane, uopšte ne bave ovim periodom.
Sa druge strane, autor piše da se u lekcijama koje uče srpska deca iz udžbenika za osnovnu školu ističu veliki gubici srpske vojske i civila koji su prelazili Prokletije nazivajući to povlačenje "albanskom golgotom", a kao uzroci navode se glad, mraz i druge poteškoće. On dodaje i da je, prema udžbenicima u Srbiji, ovo povlačenje predstavljeno kao najteža epopeja u srpskoj istoriji, navodeći da su vojnici i civili stradali usled napada albanskih bandi.
- Tokom Prvog svetskog rata Kosovo je bilo podeljeno takoreći na pola: u austrijsku zonu, u kojoj su bile dozvoljene škole na albanskom i upotreba albanskog jezika u administraciji, kao i u bugarsku zonu gde je režim diktirao teške uslove, pod kojim, osim što su ljudi prinudno radili, patili i za zalogaj hleba - navodi se u publikaciji.
- Nakon odlaska austrijske i bugarske vladavine, na Kosovo ponovo dolaze srpske trupe koje, prema kosovskim udžbenicima, ponovo okupiraju Kosovo i albanske krajeve, proterujući na hiljade Albanaca i paleći albanska sela. Albanski udžbenici za ponovni dolazak Srba na Kosovo kažu da je ovaj režim uskraćivao Albancima nacionalna prava, nije dozvoljavao škole na albanskom niti objavljivanje knjiga. Sa druge strane, u srpskim udžbenicima nema ni govora o tretmanu koji su Albanci imali nakon ponovnog dolaska Srba, a ovu epohu obrađuju kao oslobodilačku - piše u Gašijevom izveštaju.
Kosovo u Jugoslaviji
- Krajem 1988. godine, stotine hiljada Albanaca protestuje na Kosovu protiv ukidanja autonomije Kosova od strane Slobodana Miloševića. Štrajk rudara na Kosovu koji se februara 1989. godine zatvaraju u rudarskom oknu, sa glavnim zahtevom protiv rušenja autonomije Kosova, predstavljeni su u kosovskim udžbenicima - navodi Gaši, dodajući da se ovi protesti i štrajkovi se uopšte ne predstavljaju u udžbenicima Srbije i Crne Gore, a u udžbenicima u Albaniji se kratko predstavljaju kao štrajkovi za ponovno uspostavljanje prava Albanaca.
On dalje navodi da se "nakon ovih štrajkova i protesta na Kosovu proglašava vanredno stanje i hapsi se na stotine intelektualaca, profesora i rukovodilaca društvenih preduzeća. Ova se hapšenja pominju samo u udžbenicima na Kosovu, koji nigde ne pominju hapšenje i suđenje bivšem političkom rukovodiocu kosovskih Albanaca Azemu Vlasiju".
Publikacija dalje pominje "masovno trovanju kosovskih učenika" iz marta i aprila 1990. godine, koji su direktno iz škola poslati u bolnice zbog bolova u stomaku. Kako Gaši navodi, srpski udžbenici uopšte ne obrađuju ovaj događaj, u albanskim se govori o "masovnom trovanju kosovskih učenika od strane Srba", dok kosovski udžbenici kažu da je jedan od teških oblika represije policije bilo i "trovanje više od sedam hiljada učenika bojnim otrovom".
Međutim, autor publikacije ističe da se ni u jednom od udžbenika ne spominju na desetine napada na lokalne Srbe od strane Albanaca koji su verovali da je njihovu decu otrovala srpska vlast na Kosovu.
Kako navodi Škelzen Gaši, zajedničko svim udžbenicima jeste predstavljanje zločina samo "druge strane", nudeći etikete umesto činjenica i argumenata. Tome u prilog govori činjenica da se u srpskim i crnogorskim udžbenicima ne spominje nijedan ubijeni Albanac od strane srpsko-jugoslovenskih snaga, kako ih autor naziva, niti se u kosovskim i albanskim udžbenicima ne spominje niti jedan ubijeni Srbin od strane OVK i NATO.
- Udžbenici na Kosovu i Metohiji čak hiperbolizuju zločine druge strane i ostavljaju prostora za krivo shvatanje - istakao je on na predstavljanju izveštaja.
"Udžbenici istorije pripremaju mlade za novi ciklus nasilja"
Učesnici debate o publikaciji Škelzena Gašija na festivalu "Mirdita, dobar dan" istakli da su istorijski udžbenici za osnovnu i srednju školu u zemljama Balkana pisani tako da "pripremaju mlade za novi ciklus nasilja".
- Udžbenici u Srbiji biraju da ne kažu mnogo toga o sukobima na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine - rekla je Jelena Krstić iz nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava. Ona je dodala i da se o sukobima na Kosovu u udžbenicima za osnovnu i srednju školu govori isključivo kroz prizmu NATO bombardovanja 1999. godine.
- Istorija u udžbenicima nema za cilj da obrazuje mlade o činjenicama, da ih podstakne na razmišljanje i na međusobni razgovor i saradnju. Ona ima za cilj da od njih napravi borce za neku nacionalnu stvar i za ostvarivanje političkih ciljeva u budućnosti - kaže Krstić.