PRIŠTINA ĆE PONOVO POKUŠATI DA UĐE U INTERPOL: Lažna država ne odustaje od članstva u međunarodnoj policijskoj organizaciji
Predstavnici samoproglašenog nezavisnog Kosova su se, kaže šef srpske diplomatije, ponovo prijavili za članstvo i mogu se očekivati lobiranja i novi pritisci. Ministar policije Nebojša Stefanović poručuje da ni novi pokušaj Prištine neće proći bez borbe Srbije. On je već uputio pisma i generalnom sekretaru i predsedniku Interpola, kao i svim stalnim članicama Izvršnog komiteta. Tim povodom je, kako je rekao, razgovarao sa velikim brojem ministara unutrašnjih poslova i drugih zvaničnika koji utiču na dešavanja unutar Interpola i izneo stavove Srbije.
VUČIĆ ODGOVORIO OPOZICIJI: "Šta god da rade Ðilasovi mediji, stvarnost nikako ne može da se demantuje"
LOGORAŠI IZ HRVATSKE TUŽE SRBIJU: Za svaki dan u logoru traže po 135 evra i ne samo to...
"Neću da ulazim u pravljenje ZLE KRVI" Vučić o Trojičindanskom saboru i porazu Mila Đukanovića
Najveći zagovornici prijema samoproglašenog Kosova u Interpol, pre šest meseci, bile su SAD, Velika Britanija i Turska. One su ne samo podržavale tu ideju već su vršile i veliki pritisak na ostale članice organizacije da glasaju "za". Istovremeno, najaktivnije u podršci Srbiji su bile Kina, Španija, Kipar, Argentina i Surinam. Ove zemlje su se pridružile Beogradu u zahtevu da se glasanje o članstvu Prištine skine sa dnevnog reda Generalne skupštine Interpola. Državni sekretar u MUP-u Biljana Popović Ivković sastala se prekjuče u Madridu sa generalnom direktorkom za međunarodne odnose MUP-a Španije Elenom Garson Otamendi i zahvalila joj na podršci njene zemlje što je glasala protiv članstva samoproglašenog Kosova u Interpolu.
Zbog velikih pritiska uticajnih zapadnih država, generalna konferencija svetske policijske organizacije koja je održana pre pola godine u Dubaiju, protekla je u znaku nekih novina čiji je cilj bio da se Priština na sve načine ugura u Interpol. U hodu je, kako je tada objasnio ministar Stefanović, promenjen način glasanja što je protivno svim pravilima procedure. Naime, umesto da drugi krug glasanja, koji je bio neophodan jer Priština nije dobila potrebnu većinu, bude održan odmah posle prvog bez ikakve pauze, odlučeno je da se ipak pravi predah između dva kruga. Cilj je bio da se tokom te pauze obezbedi potreban broj glasova. Ali ne samo to, nezvanično se pričalo i da je samoproglašeno Kosovo pokušavalo skupim poklonima i novcem da kupi neodlučne.
Samo nekoliko dana pred sednicu prošle, 87. Generalne skupštine Interpola, pojavile su se i optužnice protiv Srba za navodne zločine na Kosovu. Naime, grupacija civilnih organizacija iz Đakovice podnela je više krivičnih prijava kosovskom Specijalnom tužilaštvu u Prištini. Beograd je, pak, isticao, da bi odluka o eventualnom prijemu predstavljala kršenje međunarodnog prava, Rezolucije 1244 SB UN i svih drugih normativa koji propisuju ko može, a ko ne biti članica Interpola. Svi pritisci i "argumenti" samoproglašenog Kosova na kraju nisu bili dovoljni. Ulazak Prištine u Interpol nije podržalo 78 država, od čega je 56 bilo protiv, a 22 uzdržane. Prištini je nedostajalo 36 glasova.
Argumenti koje Srbija iznosi u vezi sa Interpolom su, kako kaže Božo Spasić, bivši visoki funkcioner Državne bezbednosti, ono sa čim se slažu i dve značajne policije sveta, kineska i ruska, ali i mnoge druge.
- (Samoproglašeno) Kosovo aplicira za ulazak u Interpol, a praktično nema nikakav organizaciono-tehnički uslov za prijem u tu organizaciju. Njihove policijske snage, kako ih oni nazivaju, zapravo su snage koje su nastale od terorista, ljudi koji su učestvovali u nekom ratu za teritoriju Srbije. To nisu snage koje bi mogle da se pretvore u modernu policiju. Iz tih razloga, ceo svet i drži Unmik kao jedinu policijsku silu na Kosovu koja može da komunicira sa Interpolom - rekao je Spasić.
Postavlja se, kaže, i pitanje sa bezbednosnog aspekta kako bi samoproglašeno Kosovo, kao okupirana teritorija, bez legitimiteta pola sveta moglo da uđe u Interpol. To bi, značilo potpuno zloupotrebu te međunarodne političke organizacije.
- Poznata je stvar da bi kosovske vlasti to iskoristile za sukob sa delom srpske populacije. Postoje tačne obaveštajne informacije koje poseduju i nemačka, ali i druge službe da su sačinjeni spiskovi od nekih sedam hiljada ljudi koji se nalaze na teritoriji Srbije, Hrvatske, Nemačke, koje su samozvane kosovske policijske snage stavile na poternice zbog raznih krivičnih dela koja apsolutno ne postoje. Većina tih dela su i dela koja se odnose na navodne ratne zločine. Dakle, bila bi obuhvaćena ogromna masa ljudi lažnim policijskim Interpolovim poternicama - kaže Spasić.
Hrvati profitirali od uvođenja taksi na uvoz srpske robe
ODSEKLI MU GLAVU PA SA NJEGOVOM LOBANJOM IGRALI FUDBAL: Godišnjica stravične smrti oca Haritona 1999. godine u Prizrenu
Diplomatska ofanziva Aleksandra Vučića - kosovsko pitanje iz drugog ugla
On podseća i na ono na šta su upozoravali i zvaničnici iz Beograda uoči prošlog glasanja da bi ulaskom samoproglašenog Kosova u Interpol njima bili dostupni takozvani protokoli, baze i aplikacije Interpola. Tako bi oni mogli da upozore one za kojima se traga zbog trgovine drogom i ljudima, gde su "najjači".
- Svakako da policije sveta imaju podatke o njima. Ti podaci su tajni i nalaze se na zatamnjenim poternicama. Ono što je najinteresantnije, na Interpolovim poternicama se nalazi celokupno rukovodstvo kvazi- Kosova na čelu sa Tačijem, Haradinajem, Veselijem. Kako onda oni misle da odgovore na te zahteve za isporučivanjem svog rukovodstva - objašnjava Spasić koji veruje da je Srbija u povoljnijoj poziciji i uoči novog glasanja "jer je Interpol mnogo ozbiljnija organizacija nego što to Amerikanci misle".