fbpx
Skip to main content
Andijev

RUS KOJI JE BRANIO SRBIJU: Krvavi nišan brisao sam jezikom i nastavio da pucam! OSRAMOTILI SMO NATO! (VIDEO)

Foto: Youtube printscreen/ Dzerassa Dzlieva
Albert Andijev, Rus koji je kao dobrovoljac branio SR Jugoslaviju tokom NATO agresije od albanskih terorista kaže da ga nije brinulo da li će poginuti jer se borio na strani naroda koji je branio svoje.

Raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi. Njegovo hertojstvo ogleda se, pored ostalog, u tome što je, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno oko, nastavio da puca. U ratu je izgubio oko, ranjen je u ruku i ratni je vojni invalid 100 odsto.

- Tog 5. maja kod Suve Reke pogođen sam u oko... Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao i tada sam dobio i drugi metak u ruku. Bio sam svestan da, ako ostanem da sedim, više neću moći da se podignem. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu, iz jednog auta u drugi, pa do bolnice – priča Andijev.

Vapaj Srbije SVETU: Stvara se VELIKO ZLO na Balkanu! ZAUSTAVITE TO!

Čast je boriti se uz Srbe

Andijev se danas druži sa saborcima.

- Na tim zajedničkim druženjima uvek se prisećamo ratnih vremena, kada smo branili našu zemlju. Naravno, mnogo je tu emocija. Smejemo se i plačemo, pričamo... Bila mi je čast da se borim uz vas protiv daleko jačeg neprijatelja, jer generalno, vojnički, mi smo agresore osramotili – kaže on.

Prvobitno je lečen u Kliničkom centru u Prištini, gde su o njemu vodile računa i žene iz Kola srpskih sestara. Izašao je bez dopusta lekara i pošao na položaj, ali je naišao na saborce iz jedinice, koji su ga odveli u Beograd na VMA, na lečenje.

- Vojnici su tokom rata odlazili u crkve i svetinje. Molili smo se. To nam je davalo snagu, duhovni mir. Ako imaš taj mir u sebi, jači si. Najteže mi je palo naređenje da se povlačimo, nikome ne želim da doživi poraz bez poraza – kaže Andijev, koji je nakon rata ostao da živi u Srbiji.

Prvobitno je lečen u Kliničkom centru u Prištini, gde su o njemu vodile računa i žene iz Kola srpskih sestara. Izašao je bez dopusta lekara i pošao na položaj, ali je naišao na saborce iz jedinice, koji su ga odveli u Beograd na VMA, na lečenje.

- I lekari su bili deo odbrane ove zemlje, vraćali su nas borce u život. Nisam mogao da ležim u krevetu dok se moji bore. Ginulo se... Pronalazili smo tela poginulih saboraca. Bilo je teško. Borci su plakali, jer niko nije od gvožđa. I ja sam plakao krišom. Bilo je i onih kojima nismo videli suze, ali bolje suze nego suvi plač. Takvog čoveka si morao da zagrliš, bilo smo jedni drugima podrška. Na ratištu se ne pobeđuje samo raketama, minama, granatama i mecima, dobra reč mnogo vredi – priseća se hrabri Rus.

Andijev zaključuje da je heroj onaj koji je svojoj zemlji dao sve, pa i život.

- Vojnici su tokom rata odlazili u crkve i svetinje. Molili smo se. To nam je davalo snagu, duhovni mir. Ako imaš taj mir u sebi, jači si. Najteže mi je palo naređenje da se povlačimo, nikome ne želim da doživi poraz bez poraza – kaže Andijev, koji je nakon rata ostao da živi u Srbiji.

Oženio se, ima sina Lazara, a nedavno je pokrenuta peticija da se Albertu dodeli srpsko državljanstvo.

Svadba usred rata

Iako je bilo teško, u ratu se dešavaju i lepe stvari. Dokaz za to su Jurij iz Andijevljeve grupe i Slađana, koja je u 549. brigadi zbrinjavala ranjenike.

- Kum na tom venčanju bio je naš general Božidar Delić, to je bila jedna vojnička, ratna svadba u Prizrenu. Nisam prisustvovao jer sam tada bio u bolnici, ranjen. Sećam se, Jurij i Slađana su se na početku često svađali. Bilo je zanimljivo pratiti varničenje između njih dvoje koje se pretvorilo u ljubav, a krunisano je svadbom. Nedugo posle svadbe, Slađana je poginula. Bila je junak, imala je srce veće od većine muškaraca – kaže Albert. 

BONUS VIDEO: Putin nam preporučuje SMERČ i PANCIR

 

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Clear sky
-6 Beograd