MOSKVA ILI KIJEV, PUTIN ILI ZELENSKI: Kakva je vojna moć Rusije, a kakva Ukrajine - krvavi rat bi doneo ogromne žrtve (FOTO/VIDEO)
Američka vojska saopštila je u ponedeljak da je stavila u pripravnost 8.500 vojnika koji su spremni da budu raspoređeni po teritorijama istočnoevropskih zemalja koje su članice NATO-a.
Nakon prošlonedeljnog razgovora između američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, svi čekaju detalje pisanog odgovora, koji je Vašington dostavio Moskvi.
OVIH 5 STVARI POTPUNO MENJA ŽIVOT MLADIMA: Vetar u leđa za bolju budućnost
BRITANSKI VOJNICI JURIŠAJU NA RUSE? Englezi razmišljaju o radikalnom potezu, tenzije dostižu vrhunac (FOTO/VIDEO)
NAJMANJE PET POGINULIH U PUCNJAVI U UKRAJINI: Četvorica ubijenih bili vojnici, napadač još na slobodi
Rusija sve vreme poriče da planira napad, međutim ovo nije ublažilo strah Ukrajine i zapadnih sila. Nekoliko zemalja već je počelo da preduzima mere rizika poput povlačenja delova osoblja iz svojih ambasada u Kijevu.
Rusija i Ukrajina su dve najveće zemlje u Evropi. One se međusobno graniče i godinama su bile deo SSSR-a. Nakon raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, Ukrajina je postala nezavisna država i distancirala se od Rusije.
U martu 2014. godine, nakon višemesečnih antivladinih protesta u Ukrajini, u kojima je lider naklonjen Kremlju sklonjen sa vlasti, Rusija je izvršila invaziju i anektirala Krim.
Mesec dana kasnije, proruski separatisti su počeli da zauzimaju teritoriju u oblasti Donjecka i Luganska u istočnoj Ukrajini. U borbama je nastradalo više od 14.000 ljudi, a više miliona njih je raseljeno.
NATO je trenutno najmoćniji vojni savez na svetu i čini ga 30 članica, a godišnji budžet alijanse iznosi 1,56 milijardi evra. Osnovana je 1949. godine i prvobitna namena bila je da obuzda sovjetsku ekspanziju.
Rusija se međutim buni zbog NATO baza u blizini svoje teritorije i traži pismene garancije da se alijansa neće širiti na istok. Jedna od centralnih zahteva Kremlja je i da se Ukrajini ne dozvoli ulazak u NATO, a upravo ovaj potez smatra se crvenom linijom, prenosi Al Jazeera.
Ukrajina je nedavno izrazila zainteresovanost za pridruživanje alijansi, a Vladimir Zelenski je u septembru 2020. godine odobrio bezbednosnu strategiju koja je postavila temelje partnerstva sa NATO.
Rusija je 2020. godine potrošila 61, 7 milijardi dolara na vojsku, što je činilo 11,4 odsto državnog budžeta. Poređenja radi, Ukrajina je potrošila 5,9 milijardi dolara što bi u procentima bilo 8,8 odsto budžeta, pokazuju podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Moskva je već rasporedila trupe duž granice sa Ukrajinom, uključujući i balističke rakete kratkog dometa iskander, sisteme za lansiranje raketa, borbene tenkove i vučnu artiljeriju.
Nekoliko država, uključujući i SAD, poslalo je vojnu pomoć Ukrajini. Među donacijama našle su se protivtenkovske rakete Jevelin iz Estonije i protivvazdušne rakete Stinger iz Letonije i Litvanije.
Kijev takođe raspolaže sa bespilotnim letelicama Bairahtar turske proizvodnje koje služe za izviđanje.
Ukrajina je u nedelju dobila i drugu pošiljku oružja iz SAD kao deo odbrambenog paketa vrednog 200 miliona dolara, a ovu pomoć odobrio je predsednik SAD Džo Bajden još u decembru prošle godine.
Ukoliko uzmemo u obzir broj vojnika koje ove dve zemlje imaju na raspolaganju videćemo da Rusija ima 900.000 aktivnih vojnika, dok susedna Ukrajina četiri puta manje, svega 209.000.
Ništa bolja situacija nije ni sa rezervistima jer ih Rusija ima čak dva miliona, dok Kijev raspolaže sa 900.000 njih.
Rusija takođe raspolaže sa 7.571 komada artiljerijskog oružja, dok Kijev ima 2.040. Kada su u pitanju oklopna vozila Moskva ima 30.122, dok ih Ukrajinci imaju tri puta manje.
Ukrajina na raspolaganju ima nešto više od 2.500 tenkova, dok rusko Ministarstvo odbrane poseduje čak 12.420.
Možda bi broj vojnih helikoptera bio najbolji pokazatelj razlike u vojnoj spremnosti ove dve bivše sovjetske republike jer ih Kremlj ima 544, dok kijev svega 34.
Ništa bolja situacija nije ni sa borbenim avionima gde su brojke 1.511 naspram 98 u korist Rusije.
Diplomatski pregovori su dospeli u ćorsokak. Ukoliko diplomatija ne uspe da ublaži situaciju, zapadne sile strahuju da bi Rusija u svakom trenutku mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu. Prema analizi Centra za strateške studije, Rusija bi iz tri pravca mogla da napadne Ukrajinu, a za koji bi pravac mogla da se odluči zavisi isključivo od ciljeva Kremlja.
Ukoliko se odluče za severnu rutu, Rusija će najverovatnije ući u Ukrajinu iz grada Mozira koji se nalazi u Belorusiji. Rusija i Belorusija blisko sarađuju, a u februaru su najavljene i zajedničke vojne vežbe ove dve države.
Još jedna mogućnost je slanje trupa iz Donjecka prema Zaporožju i Dnjepru kako bi eventuaolno proširili svoje granice na zapadu.
Ako Rusija nastoji da obezbedi snabdevanje slatkom vodom za Krim i blokira Ukrajini pristup moru, mogla bi da napadne sa juga ka Hersonu, dok trupe budu napredovale ka Melitopolju kako bi se sa ostalim trupama sastale duž obale Azovskog mora. Rusija bi mogla da napravi most do Krima koji bi bio korišćen za zauzimanje luke Mariupolj.