DOKAZ DA HAG SUDI KAKO MU SE PLATI: Ovako su oslobođeni KOLJAČI SRBA pred istim sudom koji sudi Mladiću
Podizanjem optužnice protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača u maju 2001. godine Haški tribunal dao je nadu prognanim Srbima da će srpske žrtve konačno dobiti pravdu pred ovim sudom.
Uskoro se pokazalo da pravda relativan pojam za sudije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i njihovo oslobađanje, nakon drugostepenog procesa, zaprepastilo je ne samo srpsku javnost nego i međunarodnu.
JUTROS JE RAZGOVARAO SA OCEM: Oglasio se Darko Mladić i otkrio u kakvom se zdravstvenom stanju nalazi Ratko
"Izricanjem presude "stavlja se tačka" na poslednje suđenje" Svetski mediji o Mladiću - da li je oslobađanje moguće?
KO STE VI? - JA SAM ONAJ KOGA TRAŽITE! Ovako je uhapšen general Ratko Mladić
Hrvatski general i ratni zločinac Ante Gotovina prošao je dug put od pripadnika Legije stranaca do haškog osuđenika, da bi ga Hrvatska danas slavila kao heroja i snimala o njemu filmske priče a on zarađivao milione na, ni manje ni više, tunjevini. Hrvatski general danas je milioner, a njegova biografija obiluje neverovatnim podacima i obrtima.
Francuska je za njim, u samo predvečerje građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, raspisala poternicu zbog zločina koje je počinio dok je bio pripadnik Legije stranaca. Bilo je dovoljno samo četiri godine rata da tip sumnjive prošlosti koji je bez prebijene pare stigao u Hrvatsku iz rata izađe kao slavljeni general.
Čim je stigao u Hrvatsku iz Legije stranaca, pred sam početak rata, u nedostatku ozbiljnog komandnog kadra, Ante Gotovina uspeo je da se nametne na mestu zapovednika gardijske brigade na koje je postavljen 1991. godine. U naredne dve godine stići će do čina pukovnika a potom i generala u koji je promovisan zbog Oluje.
Jedinice Ante Gotovine bile su sudionici najkrvavijih bitaka i zločina nad Srbima na prostoru Hrvatske tokom rata. U akcijama kod Maslenice, na Livanjskom polju, oko Glamoča i Dinare, kod Drvara i Mrkonjić grada posebno su se istakle u divljanju, a samo u Mrkonjić gradu, prema podacima naše strane, ostavile su za sobom 150 ubijenih Srba.
Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije. Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i dvanestoro dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.
Gotovinu je Haški tribunal optužio 2001. U bekstvu je bio do decembra 2005. godine, kada je uhapšen u Španiji u restoranu za večerom i doveden u pritvor Tribunala u Sheveningenu.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se dobrovoljno predali Tribunalu, potom i pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.
Sud je sa izvođenjem dokaza u predmetu Gotovina započeo 2010. godine da bi nakon 303 dana suđenja i iskaza 81 svedoka optužbe počelo svedočenje 57 osoba koje su dale iskaz u korist Gotovine. Prvostepena presuda donesena je u aprilu 2011. godine i njom je Ante Gotovina osuđen zbog "Oluje" zajedno sa Markačem koji je bio komandant specijalne policije. Osuđeni zbog UZP-a, tzv. udruženog zločinačkog poduhvata, termina koji je Haški tribunal iznedrio kako bi našao sponu koja bi na nekin način povezala sve sistematski počinjene zločine tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.
Gotovina je proglašen krivim za nezakonito grantiranje Knina i drugih gradova u Krajini kao i zato što nije pokušao da spreči zločine svojih jedinica nad srpskim stanovništvom. Jedinice pod komandom Gotovine zasipale su Knin sa po 900 projektila dnevno. Ova presuda je šokirala Hrvatsku i izazvala donekle osećaj postojanja nekakve pravde za srpsku stranu.
Nakon odlaska srpskih civila, vojske, i policije posle akcija "Oluja", pisalo je u presudi, pripadnici Hrvatske vojske, policije, i druge osobe upustili su se u rasprostranjeno uništavanje i pljačku srpske imovine, ubivši pri tome veći broj starih osoba koje su ostale u tom području.
Sud je Gotovinu osudio na 24 godine zbog zločina protiv čovečnosti počinjenim nad Srbima.
Gotovina i Markač su na presudu uložili žalbu. Hrvatska je u odbranu svojih generala uložila čak 30 miliona evra, pokušavajući da opere ruke od zločina i održi imidž zemlje pobednice koja se borila protiv navodnog neprijatelja, iako je neprijatelj bio njeno lokalno srpsko stanovništvo.
U žalbi koju je podnela odbrana uvedeno je 30 novih dokaza, između ostalog i čuveni zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane, koje su se održavale u Beogradu za vreme Oluje, američka diplomatska beleška objavljena na Vikiliksu i ekspertski izveštaji američkih oficira.
Samo godinu i po dana kasnije, u drugostopenom postupku po žalbi Gotovine i Markača, Haški tribunal je još jednom pokazao svoje lice i oslobodio Gotovinu i Markača nategnutom presudom za koju je troje od pet sudija glasalo. Ostalo dvoje sudija je uložilo tzv. izdvojeno mišljenje u kojima su osporavali oslobađajuću presudu.
Da bude još interesantnije, prva i druga presuda zasnivaju se na dijametralno suprotnim viđenjima ratnih događaja u Hrvatskoj u leto 1995. i uloge dvojice generala u njima i po tome je bila presedan u dotadašnjoj skoro dve decenije dugoj istoriji suđenja u Haškom tribunalu.
Oslobađajuća presuda otvorila je Pandorinu kutiju i pokrenula pitanje pravičnosti Haškog tribunala. U godinama koje su sledile razni eksperti pokušavali su da rastumače kako je moguće da jedan sud, kog su pokrenule ni manje ni više Ujedinjene nacije, može u tako malom vremenskom razmaku da od "zločina protiv čovečnosti" dođe do oslobađajuće presude. Ovom presudom zauvek je narušeno poverenje u pravičnost suđenja u tom sudu, a mogućnost pomirenja dva naroda ostala je samo zamisao.
Sudija Fausto Pokar, i sam član žalbenog veća koje je presudilo Gotovini i Markaču, napisao je u svom izdvojenom mišljenju da je oslobađajuća presuda "protivna bilo kakvom osećaju za pravdu". Pokar je naglasio da je pravosnažna presuda zasnovana na pogrešnoj interpretaciji zaključaka prvostepenog veća i kršenju sudske prakse i standarda u žalbenom postupku.
Ante Gotovina se slavodobitno vratio u Hrvatsku, uspeo da se kandiduje na predsedničkim izborima, bio je savetnik ministra odbrane i svake godine se pojavljuje na godišnjici obležavanja "Oluje" u Kninu. Ima status zvezde u Hrvatskoj u kojoj mu nikad nije suđeno niti za jedan zločin počinjen tokom rata. Danas je u penziji i živi slobodno.
Nekadašnji komandant OVK Hašim Tači, optužen za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, zatražio je od suda za zločine OVK u Hagu da za njegovog branioca imenuje američkog advokata Grega Kihoa umesto Dejvida Hupera koji ga je do sada branio. Kiho je prvo radio u tužilaštvu Haškog tribunala a onda se pridružio Gotovininoj odbrani koja je na kraju uspela da dobije oslobađajuću presudu za svog klijenta.