Bivši haški osuđenik SVE OTKRIO: Postoji snimak iz Srebrenice koji dokazuje da Srbi NISU ZLOČINCI
Haški tribunal sakrio je snimak koji dokazuje da smo puštali muslimane da živi i zdravi napuste Srebrenicu. Zločina jeste bilo, ali to nije bio genocid niti planirani odgovor na sve ono što su nama muslimani radili. S druge strane, u Bratuncu i okolini Naser Orić i njegovi ljudi spalili su i opljačkali 140 srpskih sela, pobili između 3.200 i 3.300 ljudi. O tim žrtvama svet ćuti, dok se muslimanske preuveličavaju.
Pročitajte i:
Ovako, u danu kad se u Srebrenici održava komemoracija žrtvama jedne strane, svoju ispovest za Srpski telegraf počinje penzionisani general vojske RS i haški osuđenik Vinko Pandurević, koji je sa svojim snagama prvi ušao u Srebrenicu 1995. godine.
Kako svedoči sagovornik, koji je ceo rat proveo na terenu u istočnom delu BiH, srpska sela su bila neprestano na udaru.
- Posebno su zverski bili zločini u selima Kravica, Bjelovac, Zalazje, Ratkovići, Blječeva... Najveći broj ih je stradao početkom rata, tokom maja, juna i jula 1992, kao i u novembru 1992. i proleće 1993. u kontraofanzivi muslimana kada je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu. Na čelu zločinaca bio je Naser Orić, do njega Zufo Tursunović, poznat kao veliki predratni kriminalac i psihopata - priča Pandurević.
On objašnjava da je celo srednje Podrinje bilo multietničko, ali da su sela i zaseoci bili podeljeni na srpske i muslimanske.
U iskaze im ubacivali reči "četnici", "genocid"
Kolona koju je iz Srebrenice propustio Vinko Pandurević stigla je do konačnog odredišta u Tuzlu, ali, prema njegovim rečima, kad su tamo došli, pričali su jedno, a onda izmenili iskaze:
- U avgustu služba bezbednosti tuzlanskog korpusa organizuje brifinge sa tim ljudima i kaže im da se izjave moraju menjati, uz obavezu da u njima mora biti da su četnici počinili zločin genocida. Od tada sve izjave koje su korišćene u sudskom procesu liče kao jaje jajetu.
Naš sagovornik objašnjava da je celo srednje Podrinje bilo multietničko, ali da su sela i zaseoci bili podeljeni na srpske i muslimanske.
Pandurević objašnjava da je celo srednje Podrinje bilo multietničko, ali da su sela i zaseoci bili podeljeni na srpske i muslimanske.
- Muslimani su gotovo sva srpska sela popalili i ljude proterali. Ono što se desilo 1995. u Srebrenici može se smatrati kao reakcija koja je usledila od domaćih ljudi koji su manje-više sve vreme bili na tom području, gde su im i pobijeni najbliži.
Prema Pandurevićevim rečima, od aprila i maja 1993. godine, kada je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu, sve vreme do jula 1995. su muslimanske snage Nasera Orića izlazile van zaštićene zone, upadale u srpska sela i palile, ubijale civile i pljačkale, čineći zverstva kakva se ne mogu ni zamisliti.
S druge strane, Srbi su optuživani i za ono što su učinili i za ono što nisu. To je Pandurević na svojoj koži osetio i u Hagu. Ideja je od početka bila da se na svaki način dokaže da su Srbi počinili genocid nad muslimanima. U tu svrhu izmišljani su lažni svedoci, menjani iskazi, skrivani snimci.
Upravo jedan takav snimak dugo je skrivan zato što pokazuje šta se u stvari dogodilo.
- Radi se o snimku mog razgovora sa komandantom muslimanske 28. divizije 1995. godine, u jeku borbi uz Srebrenicu. Znajući u kakvom stanju se nalaze ljudi iz te divizije, jer nam je jedan njihov zarobljeni oficir rekao da se ubijaju međusobno, da je opšte rasulo, da su iscrpljeni, bez hrane i vode, pozvao sam komandanta Šemsu Muminovića i predložio da se prekinu borbe.
Prethodno sam mu rekao da svi polože oružje i da će bezbedno biti transportovani gde žele. On je rekao da pustim ove s oružjem, ja sam to odbio. Ispred cevi moje brigade i pred mojim očima je na prolaz koji sam napravio prošlo oko 6.000 iznemoglih vojnika 28. divizije, koji su se domogli opštine Zvornik. Svi oni bili su spaseni živi - kaže Pandurević.
Snimak tog razgovora, koji je haški tužilac krio, jednom prilikom nesmotreni svedok je pomenuo tokom suđenja Pandureviću u Hagu i Tribunal je morao da ga objavi.
- Moja odbrana je dvaput tražila snimak, rekli su da ga nemaju. Međutim, posle iskaza tog svedoka, koji je na suđenju rekao da mu je tužilaštvo pustilo snimak mog razgovora sa Muminovićem, više nisu imali izbora. Kad smo pustili taj snimak u sudnici, sudsko veće je pitalo da li je dobar prevod. Zvanični prevodioci iz kabina kažu: "Da, to je to". Ovo je bio glavni argument da me oslobode za udruženi zločinački poduhvat i genocidne namere - navodi Pandurević.
Britanski general Smit, koji je komandovao Unproforom, i sam je rekao u Hagu kao svedok kako bi, da je bio na mestu Ratka Mladića, vojnu operaciju u Srebrenici izveo na isti način. Da su se snage 28. divizije odmah predale, kao što im je nudio Mladić u to vreme, bilo bi sve drugačije, tvrdi Vinko Pandurević.