BORBENI DEČAK JAČI OD CEREBRALNE PARALIZE: Uprkos teškoj bolesti ne odustaje od svojih snova (VIDEO)
Desetogodišnjem Hasanu Jukiću iz Bjelava nadomak Srebrenika godinu dana nakon rođenja dijagnostifikovana je cerebralna paraliza kojoj ne dopušta da ga savlada.
PANIKA U REDOVIMA MILOVOG REŽIMA: Otkriveni Đukanovićevi špijuni u Srbiji (FOTO)
"AMFILOHIJEVO SRCE I PRITISAK..." Doktorka Bojović u viziti kod mitropolita, otkrila u kakvom je stanju
TUGA U ZENICI: Pešak stradao u saobraćajnoj nesreći
Upornošću prkosi bremenu, a s osmehom na licu Hasan živi u nadi da će jednog dana postati lekar koji će spasavati živote.
Ovaj učenik četvrtog razreda osnovne škole u svojoj đačkoj knjižici niže petice, a od vršnjaka se razlikuje po narušenim motoričkim sposobnostima. Prepoznatljiv je po vedrom duhu, ali i neverovatnoj upornosti da savlada prepreke koje mu se nameću i što je najvažnije u tome je uspešan.
Veliki životnu borbu zajedno s Hasanom vode i njegovi roditelji koji ni u jednom trenutku ne posustaju, već na sve moguće načine pokušavaju da olakšaju život svom mezimcu. Za brigu o njemu posebno je zadužena majka Zijada koja 24 sata bdi nad Hasanom.
Hasan je rođen kao beba bez indikacija na moguće zdravstvene probleme, međutim, godinu dana kasnije, zbog primetno narušenih motoričkih sposobnosti, dijagnostifikovana mu je cerebralna paraliza.
- Kao beba se ponašao sasvim normalno, ali naša borba počela je upravo nakon te dijagnoze. Sve vreme sam mu posvećena - oblačim ga, kupam, donosim da jede, vodim u školu po redovnom nastavnom planu i programa grada, gde mu pomažem da obavi sve ono što treba. Ja sam majka i moram mu biti u potpunosti posvećena - kaže Zijada.
Ova hrabra žena ističe da su obaveze oko osobe s cerebralnom paralizom izuzetno velike, često mukotrpne, a posebno fizički naporne. Zimski meseci su najteži, a upravo još jedan takav period predstoji ovoj porodici.
- Do škole idem pešice, otprilike pola sata, a ono što mi fizički najteže pada je guranje invalidskih kolica u kojima se on nalazi. Međutim, sav teret odagna njegova borba koju svakodnevno vidim. Trudi se stalno da vežba, pridržava se uputa lekara, mnogo uči, učiteljica je zadovoljna njime i to je ono što meni daje snagu za dalji život. On je mamin heroj - nastavlja Zijada.
Hasan je do danas imao dva operativna zahvata u Bosni i Srbiji koji su doveli do određenog napretka. Ohrabrujuće je i to da bi nakon još nekoliko hiruških intervencija njegova pokretljivost mogla biti povećana na veći nivo.
- Moja nada je da će on u dogledno vreme moći da postane koliko, toliko samostalan. Muž i ja ćemo nekada otići s ovog sveta, a on će ostati sam. Zbog toga imam želju da završi osnovnu i srednju školu, ali i fakultet, da može sebi da obezbedi novac za egzistenciju. To je san svakog roditelja, pa tako i moj - nastavlja ona.
Uprkos svojim poteškoćama Hasan se trudi samostalno da pravi korake, tako što potporu koristi iz komada nameštaja. S vedrim izrazom lica kaže da je njegov dan ispunjen raznim aktivnostima.
- Jutro počinjem obavljanjem lične higijene, doručkom i odlaskom u školu gde mi je prilično lepo. Tamo imam drugare koji su me odlično prihvatili, bez obzira na to što sam u kolicima. Veliko razumevanje ima i moja učiteljica, trudeći se da pročita moj rukopis koji je drugačiji od ostalih zbog otežane motorike ruku - kaže Hasan i dodaje da po povratku iz škole odmah obavezno piše domaći, zatim igra video igrice, gleda TV, igra se loptom i slično.
Ovaj dečak obožava da vežbati i na spravama koje su namenjene za osobe s cerebralnom paralizom, a to što loptu nogama ne može da šutne ne umanjuje njegovu ljubav prema fudbalu.
- Obavezno gledam fudbalske utakmice, a posebno reprezentacije BiH za koju igra i moj omiljeni igrač Edin Džeko. Od predmeta su mi najdraži matematika, veronauka i fizičko, iako se tu najviše trči, što ja ne mogu. Na utakmicama me biraju da budem sudija ili da vežbam u sali na lestvcama - navodi Hasan koji ima želju da završi i Medicinski fakultet i postane uspešan lekar.
Kao i svim ostali osobama sa invaliditetom i Hasanu i njegovoj majci problem predstavljaju arhitektonske barijere za posetu zdravstvenim ustanovama, školi i ostalim institucijama u kojima ne postoje specijalizirane rampe.
- Često mi se desi da Hasana moram da ostavim ispred Doma zdravlja i odem po doktora, a tako i u svim ostalim objektima u koje moramo da uđemo. Smatram da bi nadležni trebalo da poklone veću pažnju rešavanju ovog problema koji bi svima nama olakšao kretanje - dodaje Zijada.
Inače, Hasanovi roditelji su nezaposleni, a on ima zagarantovana mesečna primanja od 450 KM koliko dobija na osnovu svoje dijagnoze. Roditelji na sve načine pokušavaju doći do egzistencije, a jedan od njih je i taj da Zijada proizvodi domaće salate.
Nakon što svog sina pripremi za spavanje, ova hrabra majka tokom noći obavlja poslove koji su vezani za pripremu povrća. Rezultat njenog truda je i taj da svom jedincu može ispuniti želje koje su skromne, ali dovoljne za njegov blistav osmeh na licu koji nema cenu.