Makedonija IPAK neće moći u NATO! Jedna susedna država SVE KOČI, a to nije Grčka
Do pre nekoliko dana delovalo je da je ulazak Makedonije u NATO izvestan. Makedonija je u junu postigla sporazum sa Grčkom, Zaev je uspeo da pronađe većinu u Sobranju za izmenu ustava i promenu imena države, ali problem za Skoplje sada je Bugarska.
Novo BRUKANJE Crne Gore: Službenik generalštaba JAVNO POZDRAVIO "vojsku Kosova"
Stare duhove probudio je potpredsednik bugarske vlade i ministar odbrane Krasimir Karakačanov, koji je tokom vikenda izjavio da njegova zemlja neće glasati za ulazak Makedonije u NATO ako ona, kako je rekao, ne odustane od falsifikovanja istorije. Prema njegovim rečima, napredak u rešavanju spornih pitanja dve zemlje nije napravljen, iako je nedavno formirana posebna mešovita komisija koja bi trebalo da reši istorijske sporove dve zemlje. Karakačanov je čak za makedonske članove te komisije rekao da su veoma arogantni.
Ta komisija osnovana je na osnovu Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji koji su premijer Makedonije Zoran Zaev i premijer Bugarske Bojko Borisov potpisali u avgustu 2017. godine, a Sobranje ratifikovalo početkom 2018.
Sporazumom su se zemlje odrekle teritorijalnih pretenzija jedne prema drugoj, a Bugarska se obavezala da će podržati makedonske evroatlantske integracije. U tom trenutku, sporazum je tumačen kao okončanje višegodišnjih sporova dve strane, koji će, uz nekoliko meseci kasnije potpisan Prespanski sporazum sa Grčkom, otvoriti Skoplju vrata EU i NATO.
Ovo nije prvi put da Karakačanov najavljuje blokadu Makedonije. Nedelju dana ranije, bugarski ministar odbrane upozorio je makedonskog premijera Zorana Zaeva „da ne zloupotrebljava pitanje makedonskog jezika“.
- Severna Makedonija je geografska oznaka koja obuhvata teritorije Republike Bugarske. Zaev bi možda želeo da se slični bugarski dijalekt sutra predaje kao zvanični strani jezik. Ovo je neprihvatljivo. Ovo je provokacija - rekao je tada Karakačanov, koji je prethodno više puta oštro izjavljivao da „makedonski jezik ne postoji“ i da „neće dozvoliti njegovo tajno uvođenje“.
Ubrzo je stigao odgovor iz Skoplja.
- Ja sam Makedonac, govorim makedonski, to je moje pravo. To je evropska vrednost. Očekujem da sve evropske države prihvate i poštuju evropske vrednosti. Mi smo ispržili ruku, pristali smo da delimo zajedničku istoriju i nastavićemo da govorimo u duhu prijateljstva, da gradimo dobrosusedske odnose... - rekao je Zaev tada.
Bugarska je bila prva zemlja koje je priznala Makedoniju nakon raspada Jugoslavije, ali zvanična Sofija ne priznaje makedonski jezik, koji smatra bugarskim dijalektom u koji su, posle 1944. godine, implementirane srpske reči i gramatika.
NATO čeka Makedoniju
Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO nedavno su na dvodnevnom sastanku u Briselu raspravljali o pristupnim pregovorima sa Makedonijom. Oni su ohrabrili makedonske vlasti da blagovremeno okončaju sve procedure u procesu implementacije Sporazuma iz Prespe.
- Pregovori o pristupanju već su počeli. Sada je na skupštini u Skoplju da završi proces i iskoristi ovu istorijsku priliku da dovede zemlju u Alijansu - rekao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, koji je dodao da se vidi napredak Skoplja da postane 30 članica NATO.
Nakon desetogodišnjeg zastoja, NATO je u julu izdao pozivnicu Makedoniji da se priključi severnoatlantskom savezu. Uslov za pozivnicu, bilo je rešavanje spora o imenu sa susednom Grčkom. Skoplje je ušlo u pregovore sa NATO nakon prespanskog sporazuma, ali zemlja može da postane punopravan član Alijanse jedino pod drugim imenom.
U NATO očekuju da Makedonija postane punopravna članica na proleće 2020. godine. Zvaničnici Alijanse su naglasili da očekuju da zvančno Skoplje okonča sve potrebne procedure u izmeni imena do sredine januara, što bi omogućilo potpisivanje protokola o pristupu već u februaru 2019. godine. Taj protokol treba da ratifikuje svaka članica Alijanse, a prema dosadašnjoj praksi, proces ratifikacije traje između 12 i 14 meseci.