Čuli ste za Lužičke Srbe, Vlahe, Gorance i još mnoge druge narode ali ko su POMACI i gde žive?
Pomaci ili Muslimanski Bugari su etnička podgrupa Bugara, koja pretežno živi u Bugarskoj, kao i u severoistočnoj Grčkoj. Bugarska statistika ih ne iskazuje posebno. Većinom su islamske veroispovesti, a govore bugarskim jezikom. Većina Pomaka živi u Turskoj oko 500.000, u Bugarskoj oko 150.000 naseljenih na jugu u oblasti Rodopa.
PORAZ PUTINOVIH SLEDBENIKA U EU: Posle Holandije i Bugarska rekla NJET!
Lider bugarskih socijalista Kornelija Ninova, čestitala na POBEDI GERB-u i Bojku Borisovu (FOTO)
Borisov pobedio na izborima u Bugarskoj
Oni čine relativnu većinu u provinciji Smoljen oko 40 % ili 52.000, u susednim provincijama Blagoevgrad živi 40.000, u Pazardžiku 39.500 Pomaka. Neki sebe smatraju Turcima svega oko 30.000 ali svojim jezikom smatraju bugarski. Oni govore izvornim bugarskim dijalektom. U odnosu na Bošnjake, Pomaci su gorštačko muslimansko stanovništvo. Pomaci su druga najveća slovenska muslimanska grupa posle Bošnjaka. Većina njih sebe u etničkom smislu smatra Muslimanima.
Krajem 14. i početkom 15. veka, Osmanlije su osvojile raspadajuće Bugarsko kraljevstvo. Usled toga, islam se, s jedne strane, proširio preko masovnog nastanjivanja Turaka iz Anadolije, a s druge strane, prelaskom na islam hrišćanske populacije. Otomanska vlast ostala je do 1878. kad je Bugarska dobila teritorijalnu autonomiju i tada je usledilo iseljavanje muslimana. Godine 1881. oko 578.000 muslimana živelo je u Bugarskoj, što je predstavljalo 28,8% od ukupnog broja stanovnika.
IZBORI U BUGARSKOJ: Birališta otvorena jutros za 6,8 miliona ljudi
Broj muslimana povećao se na 966.418 do 1946. godine, što je predstavljalo samo 13,3% od ukupnog broja stanovnika, a na popisu iz 2001. procenat muslimana u Bugarskoj bio je 12,2%. Većina muslimana su suniti hanefijskog mezheba (versko-pravne škole). Na popisu iz 1992. godine 7,7% od onih koji su se izjasnili kao muslimani bili su šiiti Aleviti. Što se tiče etničnih grupa, većina muslimana u Bugarskoj su Turci, 75,3%, zatim Pomaci, to su potomci slovenskih Bugara koji su prešli na islam i njih ima 13,5%, dok Roma muslimana ima 10,5%. Većina muslimana u Bugarskoj živi u ruralnim područjima.
U ovoj zemlji oficijelna organizacija muslimana je Muslimansko ispovedanje, a njeno najviše upravno telo jeste Viši duhovni savet sa sržnom institucijom koja se zove Glavno muftijstvo. Glavno muftijstvo predvodi sve muslimane u zemlji, bez obzira na njihove razlike. Dvanaest regionalnih muftija odgovorni su za zajednicu na provincijalnom nivou.
PROTESTI NA GRANICI uoči izbora! Nacionalisti bi da SPREČE GLASANJE Bugara nastanjenih u Turskoj
U Bugarskoj ima 1.217 džamija, u kojima se petkom drže hutbe, i 240 mesdžida. Oko 350 ovih džamija sagrađene su nakon pada komunizma. U 2009. godini prijavljeno je nekoliko slučajeva skrnavljenja džamija, i izgradnja dve nove džamije zaustavljena je vetom, jedna bi trebala biti izgrađena u Sofiji, a druga u Burgasu. Izborni časovi islamske veronauke uvedeni su u javnim školama 2000. godine. Učenici koriste knjige predložene od strane Muftijstva i odobrene od strane Ministarstva obrazovanja.
Postoje tri medrese koje slede državni program srednjeg obrazovanja i imaju dodatne časove o islamu. Učenici ovih medresa mogu da budu imami ili da nastave školovanje u disciplini po svojoj želji. Raste tendencija za imame da nastave više obrazovanje na Višem islamskom Institutu u Sofiji. Pored ovih škola, Muftijstvo organizuje i seminare leti. Oko 1.000 imama služe zajednici, većina imama su stariji i imali su privatno obrazovanje jer za vreme komunizma nije bilo islamskog obrazovanja kroz institucije. Mlađi imami obrazovali su se u medresama i školama Kurana, neki od njih imaju diplome iz Turske i arapskih zemalja. Viši islamski institut nudi kurseve islama i radi na tome da dobije priznanje od države.
RADEV: Bugarska ne prihvata lekcije o demokratiji od Turske
Od Bugarske nezavisnosti 1908. godine vlasti su muslimane tradicionalno smatrali strancima zbog muslimanskog odnosa iz prošlosti prema pravoslavnom stanovništvu, čak i ako se radilo o etničkim Bugarima. Bugarska pravoslavna crkva bila je veoma uticajna i Bugari su rešili da muslimane privole da prihvate hrišćanstvo. Ipak, oni to nisu hteli da prihvate ni po koju cenu pa je došlo do sukoba. Na hiljade njih potom je pobeglo u Tursku. U leto 1989. više od 300.000 muslimana proterano je iz Bugarske. Džamije su bile pretvorene u crkve. Od 44 džamije u Sofiji, samo je jedna ostala kao istorijski spomenik. Najveća džamija u Bugarskoj bila je Tumbul džamija u Šumenu, koja je sagrađena 1744.
U tom vremenu zabeleženi su jaki pritisci na muslimane da promene imena, nošnju i jezik. Godine 1942. uveden je novi zakon koji je muslimanima nalagao da promene imena u bugarska imena. Imena oko 2.000 sela koja su nastanjivali Turci i Pomaci promenjena su u bugarska imena. Pomacima je zabranjeno da idu u turske škole i da govore turski jezik, a bilo im je zabranjeno i da otvaraju privatne škole. Muslimanska školska veća ukinuta su i pripojena bugarskim školskim većima.
Erdogan uoči izbora u Bugarskoj: Turci su pod velikim pritiskom
Godine 1944. komunistički režim došao je na vlast i pokrenuo je kampanje asimilacije protiv muslimana. Pomačka sela iz regije Rodopa bila su prinuđena da se prebace u Severnu Bugarsku u periodu od 1948–1952. Godine 1949. poljoprivredna zemlja bila je oduzeta i to je pogodilo mnoge bugarske muslimane. Više od četrdeset godina bugarska vlada promovisala je ateizam. Muslimani su bili smatrani drugorazrednim građanima bez prava da postanu članovi vlade ili oficiri.
U aprilu 1956. bugarska Komunistička partija odlučila je da stvori ujedinjenu socijalističku bugarsku republiku, tako da su nastavili da terorom menjanja imena muslimana u bugarska imena. Pomaci su razvili strategiju za imena i ponašanje. Na primer, Pomak koji je rođen pre 1912. i koji je živeo do posle 1990. bio je primoran da menja svoje muslimansko ime devet puta. Tokom komunističkog perioda nasilna asimilacija nastavila se pod takozvanim “procesom preporoda”. Nakon njihovog “uspeha” s Pomacima, bugarske vlasti počele su da na isti način postupaju s drugim etničkim muslimanima. Zato je komunistička praksa jednaka bugarskom ekstremnom nacionalizmu koji kao cilj ima “bulgarizaciju” važnih muslimanskih manjina.
Bivši RVAČ kupio helikopter da bi LOVIO MIGRANTE, a sada DŽIHADISTI HOĆE DA GA UBIJU (VIDEO)
S padom režima Todora Živkova u novembru 1989., verske restrikcije u Bugarskoj su oslabile. U svakom bugarskom selu ima još nekih bivših članova Komunističke partije ili lokalnih službenika bezbednosne službe koji su proganjali muslimane u prošlosti, zato se muslimani još boje da govore o svojim ružnim iskustvima. Oni se osećaju još ugroženim od strane Socijalističke partije (bivša Komunistička partija), bojeći se da će komunisti jednog dana opet doći na vlast i da će ponovo biti proganjani.
Još uvek je nemoguće naći jednog muslimana u bugarskoj vojsci kao regularnog vojnika. Većina bugarskih muslimana je neobrazovana radna snaga: pastiri, kosači itd. Muslimani su diskriminisani i na poslu i u školi. Dok Pomaci žele da njihova deca uče turski jezik, što je sad teoretski moguće, u praksi, direktori lokalnog obrazovanja to ne dozvoljavaju.
BUGARSKA U STRAHU OD ERDOGANOVIH PRETNJI: Vojska u pripravnosti!
Nejednakost još uvek postoji u praksi i oni koji su nezadovoljni sa svojim stanjem nastavljaju da emigriraju u Tursku. Glasine i agresivna propaganda protiv muslimana u kojima se oni predstavljaju kao teroristi, dobijaju veliku pažnju u masovnim medijima. Vlada još uvek ograničava versku slobodu grupacija koje nisu hrišćanske vere. Ova ograničavanja prvenstveno se manifestuju u registracijskom procesu koji je selektivan, spor i netransparentan. Grupama koje nisu registrovane vlada zabranjuje javno praktikovanje vere.
Međutim, nakon 1987., muslimanima u Bugarskoj dozvoljeno je da ponovo grade džamije, tako da su nove džamije izgrađene u mnogim selima i gradovima. Sad ima preko 1.260 džamija. Muslimansko vođstvo ima jednog glavnog muftiju i osam regionalnih muftija.