"DANAS JE UMRO JOVAN, KOLEGA, OTAC, SUPRUG": Poslednji oproštaj dr Salkića od svog kolege koji slama srca (FOTO)
Korona virus već godinu dana kosi živote širom planete. Na udaru su često i oni koji nas leče, lekari, doktori i ostalo medicinsko osoblje, koje provodi dane i noće pored kreveta u kojima se pacijanti bore za život. Jedan od njih, Jovan Petković, istaknuti infektolog iz Tuzle, preminuo je u nedelju u COVID bolnici Klinike za zarazne bolesti u Tuzli od posledica zaraze korona virusom.
JOŠ JEDNA OPŠTINA U SRBIJI UVELA VANREDNU SITUACIJU: Nove mere u gradu sa najmanjim brojem pozitivnih
SVE VEĆI BROJ ZARAŽENIH, SVE MANJE ONIH KOJI SE BOJE VIRUSA: Prema istraživanju, svega 69 odsto Beograđana nosi maske
KORONA SE NE SMIRUJE U PČINJSKOM OKRUGU: Polovina testiranih pozitivna, virus ušao i u škole
Jedna od osoba koja mu je javno odala počast je njegov kolega dr. Nermin Salkić, čije su reči učinile da čitav Balkan zaćuti tokom čitanja emotivno napisanog statusa na Fejsbuku, koji govori o svim užasima i teškoćama sa kojima se svakodnevno njeove kolege i on sreću tokom lečenja obolelih od korona virusa, ali i o onima koji ne veruju u njegovo postojanje, te sve smatraju samo farsom.
Njegovu ojavu prenosimo u celosti.
- Danas je preminuo naš kolega, infektolog, otac, suprug... preminuo od Covid-19. Preminuo jer je radio svoj posao, spašavao živote onih koji su se zarazili tuđim nemarom, ali i one koji su se zarazili svojim nemarom, neznanjem, bahatošću... Neki dan čitam na komentarima na nekom portalu kako pojedini od ovih zadnjih, bahatih, opasnih po sebe i druge, opasnih po društvo komentarišu kako bi medicinski radnici 'trebali da pocrkaju u ovim odelima, jer ionako ništa ne rade, a sami su birali poziv'. Pa jesmo birali...ali ne OVO... Poznajem bolest, poznajem sivo, koščato lice smrti. Gledao sam je u oči, gledao sam je dok kosi druge, dok uzima moje najbliže, čak sam ponekada kao lekar uspevao i da joj otmem dušu ili dve, na kratko ili na duže. Mi, zdravstveni radnici smo navikli na nju, deo je posla i ništa bolje ne opisuje taj naš stav nego onaj citat iz Igre prestolja - 'Šta kažemo Bogu Smrti? Ne danas! Ne danas!
Ali ne mogu i nikad neću moći da se naviknem na uzaludnu, bespotrebnu, preventabilnu smrt. Smrt koja se mogla sprečiti, nije morala da se desi. A ovo je ta situacija - da je njih više držalo distancu, da je više njih nosilo masku, da je manje njih sedilo po raznoraznim feštama uz višak ića i pića, manje bi bilo obolelih, ne bi ovako dugo i intenzivno trajalo, a nas je tako zastrašujuće malo i tako smo umorni. A posebno umorni od uzaludnih smrti, poput ove - iako ova više pogađa, neću lagati, jer je pao jedan od nas.
I tako, biće sigurno onih koji će možda ovo što ispade iz mene loše primiti, komentarisati, a iskreno, šta me briga, kako reče neko mudar, vreme je da pametni prestanu svojim ćutanjem štediti osetljiva osećanja onih manje pametnih, ionako smo od aplauza svako veče u 20 sati prebrzo dogurali do ovoga sada, za šta ne postoji pristojna reč u ljudskom vokabularu. Ako se pak, makar jedno opameti i počne da shvata ozbiljno ovo sa čime se nosimo, biće dosta. Sutra je novi dan i sutra opet moje kolege i kolegice i moja malenkost idemo da kažemo Bogu Smrti “Ne,danas!” Bez jednog od nas... - napisao je on u objavi koju je lajkovalo skoro 3 hiljade ljudi, dok ju je oko hiljadu njih i podelilo.