"DRAGI MOJ ĐEDO, ZNAM DA NISI VOLEO DA BUDEM TUŽAN" Pismo dečaka, simbola litija, preminulom mitropolitu Amfilohiju
Dečak Miloš Bogdanović, koji je postao jedan od simbola litija u Crnoj Gori, oprostio se emotivnim pismom od Mitropolita Amfilohija.
Poznato ko će govoriti na sahrani mitropolita Amfilohiija: Liturgiju i opelo će služiti patrijarh Irinej!
"Amfilohije je bio Božiji anđeo ratnik" Potresno pismo blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju njegovog duhovnog čeda
ŠTA ZNAČI AMFILOHIJE? Monaško ime koje mu je odredilo životni put
Desetogodišnji dečak iz Herceg Novog Miloš Bogdanović pročitao je svoje pismo Svetom Savi na litiji u Tivtu u junu ove godine, koje su posle režimski mediji u Crnoj Gori dočekali na nož.
Pismo dečaka Miloša Bogdanovića prenosimo u celini:
Dragi moj Đedo,
Znam da nisi voleo da budem tužan. Nisam. Ušao sam u svoju sobu. Razmišljam o svemu. Najviše o tebi.
Moja majka mi je ulila ljubav prema tebi. Pričala mi je o danima i godinama provedenim u Cetinjskom Manastiru. Kaže nije bila gladna, žedna... Jer si ti uvek bio za sve tu. Volela te kao oca. Bio sam mali i bolestan ti si me obišao, a ja tebe nisam mogao, jer mi glupa korona to nije dozvolila.
Ljudi koji me poznaju znaju koliko te volim. Koliko mi značiš. Neću pisati u prošlosti. Ti si tu. Tu uz mene. Zajedno smo koračali do pobede. Jesam mali godinama ali sam koračao sigurno u odbranu svetinja. Recitovao. Ponosno stajao pored tebe. Bio si tužan kad si saznao da me napao neki tamo nebitan novinar i to zbog pisma Svetom Savi. Savet koji si mi dao čuvam samo za sebe. Nadao sam se. Molio sam se. Priznajem da sam plakao. Za mene si bio junak, Kosovski heroj. Mislio sam moj Vladika, moj jedini Đed će pobediti i dobiti i ovu bitku. Bog je odlučio da odmoriš. Na krst koji si nosio više nije bilo mesta za rane i bol koji su ti godinama nanosili neki zli ljudi, a znam ja da si ih ti voleo i oprostio im. Ti si bio takav.
Došao sam sinoć. Pored tvog odra. Znam video si me. Čuo si moju molitvu. Bio sam tužan, jer fizički više nisi sa nama. Gledajući te sa krstom u ruci, shvatio sam da si samo zaspao. Odmaraš. Spremaš se za nova dela, jer Gospod te uzeo da njemu pomogneš. Doći ću ti često na grob, moliću se. Razgovaraćemo ti i ja. Ja ću nastaviti da recitujem, da budem odličan đak i dobar fudbaler. Ti znaš da je meni fudbal sve. Zato ova naša utakmica nije završena. Svaki gol koji dam biće za moje Đedove, za tebe, pratićeš me i blagosloviti sa neba. Moja zvezda vodilja dalje kroz život biće tvoj lik. Biću ponosan što sam živeo u doba jednog velikog svetitelja.
Sveti Oče Amfilohije, Đede, da te više ne mučim. Odmaraj, spremaj se za nova dela, jer znam da nećeš mirovati, navikao si da bdiš nad nama. Blagoslovi me. Moj brat Otac Miajlo i ja ćemo ispuniti tvoj blagoslov, bićeš ponosan. Nebeski zaštitniče, carstvo ti nebesko i večan ti spomen. Moli se za svoju decu.
Tvoj mali Miloš Bogdanović će te večno čuvati u svom srcu!