Gde je Hrvatska 5 godina nakon ulaska u EU? Bez uloge, potpuno NEVIDLJIVA, agituje protiv SRPSKE MANJINE

Većina evropskih medija ignorisala je petogodišnjicu članstva Hrvatske u Evropskoj uniji, a i oni mediji koji su se setili jubileja nisu baš nahvalili najmlađu članicu EU!

Zajednički zaključak je da Hrvatska svoje članstvo u EU nije najbolje iskoristila.

Austrijski dnevnik Standard Hrvatsku opisuje kao ''srednjevropsku i balkansku zemlju'' koja ima ambiciju da uvede evro i uđe u šengensku zonu. Ističe se da je Hrvatska želela da uđe u EU pre svega da bi se distancirala od svojih istočnih i južnih suseda i da su prestali sa reformama čim je popustio pritisak Brisela.

U pristupnim pregovorima Hrvatska se prikazivala kao liberalnija i otvorenija nego što jeste, a što je posle ulaska rezultiralo konzervativnom kontrareakcijom.

Sada se u Hrvatskoj agituje protiv srpske manjine i nameće ''ekstremno konzervativna slika porodice''. Najnoviji primer za to je kampanja protiv Istanbulske konvencije, piše Standard. Oni navode i da hrvatske poslanike u Evropskom parlamentu ne smatraju velikim pobornicima EU,  jer zauzimaju nacionalistički stav, naročito kada je reč o svemu što ima veze sa Bosnom i Hercegovinom.

Naglašavaju i da je i dalje otvoren granični spor sa Slovenijom što će biti problem za ulazak Hrvatske u šengensku zonu, kao i činjenica da Hrvatska sve vreme balansira na ivici evropskih vrednosti.

Dojče vele piše o ''pet nevidljivih godina Hrvatske u Evropskoj uniji''  i ističe da Hrvatska ''sa svojih četiri miliona stanovnika i skromnim ekonomskim rezultatima unutar evropskog tržišta ni pre nije imala neku značajniju ulogu, kao što je nema ni danas.''

Veći je deo negativnih efekata zbog slabe konkurentnosti hrvatske privrede na evropskom tržištu nadoknađen je povlačenjem sredstava iz evropskih razvojnih fondova. A najveći doprinos zajedničkom tržištu i privredi Hrvatske je što se mladi i obrazovani ljudi masovno iseljavaju u zemlje Zapadne Europe.

Ni sama EU koja je u krizi, napadnuta iznutra i spolja, od brojnih populista, takozvanih iliberalnih demokrata i nacionalista, nije u stanju da se nametne kao neki svetionik na putu očuvanja takozvanih evropskih vrednosti, poput tolerancije, poštovanja načela pravne države i zaštite prava svih manjina. Tako je prvih pet hrvatskih godina unutar EU uglavnom malo ko primetio, bilo unutar zemlje, bilo u Briselu, zaključuje DW.