HRVATI SE NE ODRIČU SVOJIH USTAŠKIH SIMBOLA: Novi šok u komšiluku, ovo je njihov predlog za novi izgled novčanice evra (FOTO)
Hrvatska će dobiti svoju kovanicu evra, baš kao i druge države EU, a među pet predloženih motiva, za koje će glasati građani, je i šahovnica. Taj predlog ilustrovan je slikom šahovnice sa crkve Svetog Marka u Zagrebu, čije je prvo polje bele boje, umesto crvene kako je na zvaničnom grbu Hrvatske.
Pet predloga za hrvatsku kovanicu evra, pored šahovnice, su i mapa Hrvatske, Dubrovnik, kuna i glagoljica. Građani će moći da glasaju za te predloge na sajtu euro.hr, ali i da dodaju šesti motiv. Glasovi građana biće konsultativne prirode, a konačnu odluku doneće Komisija za novac.
Podigni temperaturu na viši nivo: Uzmi 2.000 RSD i sastavi dobitni tiket!
VELIKI SKANDAL U BIH: Vojska deli slike ustaškog saradnika Stepinca, Srbi ogorčeni, traže hitnu reakciju
OGLASIO SE RATNI ZLOČINAC NASER ORIĆ: Progovorio o Sadiku Hasanoviću, pa zgrozio komentarom o klanju Srba u Kravici
Komisija bi odabrala tri motiva, koji će biti raspoređeni na pojedinim apoenima kovanica evra.
Potom sledi konkurs za likovno rešenje odabranih motiva, a onda bi oni bili prosleđeni Evropskoj komisiji.
Pet predloga koji su ušli u konačan izbor Komisije za novac odabrani su među 41 motiva iz istorijske i kulturne baštine Hrvatske, a zanimljivo je da je na šestom mestu bio lik Nikole Tesle, koji je zamalo ušao u finale.
Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je ambicija da Hrvatska bude spremna za uvođenje evra 1. januara 2023. godine.
Šahovnica sa belim početnim poljem je istorijski grb Hrvatske, a naizmenično je bio u upotrebi sa grbom čije je prvo polje crveno. Međutim, kako je, zajedno sa latiničnim slovom U bio grb takozvane Nezavisne Države Hrvatske, kvislinške i zločinačke tvorevine iz Drugog svetskog rata, njegova upotreba postala je sporna.
Grb na krovu crkve Svetog Marka u Zagrebu dobio je današnji izgled krajem 19. veka, kada je ova katolička svetinja temeljno rekonstruisana, navodi se na zvaničnom sajtu Zagrebačke nadbiskupije. Rekonstrukciju je vodio Herman Bole, austrougarski arhitekta francusko-nemačkog porekla, koji je radio u današnjoj Hrvatskoj i delovima Srbije koji su tada bili u Austrougarskoj monarhiji. Na krovu crkve su glaziranim crepom napravljeni grbovi grada Zagreba i "Trojedinog hrvatskog kraljevstva" (Hrvatske, Dalmacije i Slavonije).