HRVATSKI VICEADMIRAL DIGAO DRŽAVU NA NOGE: Ne bi bili u stanju da se odbranimo od ozbiljnijeg neprijatelja!
To što je 67-godišnji hrvatski viceadmiral Zdravko Kardum u penziji, samo je na papiru. Jako je u toku, što znaju svi u vojnim krugovima. Prati sve, a svi prate njegove stavove. U Mornarici je prošao najzahtevnije pozicije, zapovedao je brodovima s raketnim naoružanjem, pa i korvetom klase "Koni". U HRM-u i Obalnoj straži bio je na najvišoj zapovednoj poziciji. Za hrvatske medije govorio je o lošem stanju u hrvatskoj ratnoj mornarici.
Dodik se oglasio o razgovoru sa Vučićem: Otkrio kvarne namere Sarajeva da diskvalifikuje Srbiju!
LETI, LETI, LETI - LIGNJA?! Čudo prirode u Jadranskom moru, ovo do sada nije viđeno
SEVAJU PESNICE ZBOG FIJASKA NA IZBORIMA: Trese se DPS, dok se najavljuje ISTRAGA PROTIV SINOVA POLITIČARA
Bili ste i zapovednik HRM-a i Obalne straže, a onda ste, brzo nakon odlaska u penziju, pre osam godina izrekli žalosnu prognozu - da se potapa HRM i da će, nastavi li se tako, Jadranom vladati stranci. Šta sada kažete na tu prognozu?
- Dobar naslov samo je slikovito izražajan opis straha zbog procesa koji su pogodili u prvom redu flotu i obalnu obranu mornarice, dva krucijalna čimbenika HRM-a. Sad je stanje teže nego što je tada bilo jer su raketne topovnjače kao glavni brodovi stariji i manje ispravni, a samim tim i raspoloživi, a protubrodske su rakete na izdisaju. Tih raketa u ovoj izvornoj inačici više nema ni u jednoj državi, a pri kraju je otpis i raketa RBS-15 Mk2. Zbog inače lošeg pogona problem je naglašeno izražen kod topovnjača klase "Kralj". Obalna je odbrana zanemarena, infrastruktura je devastirana, ponegde i uništena, a tri mobilna obalna lansera zbog starosti raketa dele sudbinu brodova. Što se tiče stranaca, zasad nema žešćih nasrtaja, što ne znači da ih neće biti. Realno, HRM u ovom vremenu ne bi bio u stanju obraniti interese Republike Hrvatske na moru od bilo kojeg ozbiljnijeg protivnika. Isto sam tvrdio 2003. (2004.) na brifingu vrhovnom zapovedniku u nazočnosti ministra obrane i načelnika GS-a OSRH - rekao je Kadrum za Večernji list.
Javnost zna za katastrofalno stanje u HRZ-u s borbenom eskadrilom. U čemu je problem? I kada smo imali novaca za 10-godišnji kredit, svejedno je nismo nabavili. Gde je greška, u "sramežljivim" ljudima i časnicima u MORH-u i Glavnom stožeru, političarima koje nije briga?
- Veliki je problem što svaka garnitura koja dođe na položaj na kojem se odlučuje najpre želi prikazati kako je pre njega bilo sve bez veze i da s njim sve počinje. Znači, nemamo kontinuiteta, a istovremeno smo skloni ne pridržavati se vlastitih planova. Čelnici misle da su iznad svega i da imaju pravo menjati stvari bez duboke analize zašto je to baš tako zamišljeno. Oni na vodećim pozicijama nesigurni su jer su razvlašteni i ni o čemu ne odlučuju. Sva vlast i moć koju je u sastavu obrane dala politika u rukama je ministra obrane i/ili načelnika GS-a u zavisnosti ko je od njih dvojice izborio za dominaciju. Zbog nedovoljnog znanja često rade ono što misle da znaju, a ne ono što trebaju. Na žalost, toga ima u svim segmentima i seže do najviših funkcija. Grane vojske trebale bi da znaju šta je njihov novac i u skladu sa usvojenim planovima odlučivati o trošenju, naravno u saradnji s GS-om i Ministarstvom - rekao je Zdravko.
Je li problem s avionima prioritetan ili ga vi vidite u ratnoj mornarici. Po čemu je ona važna za hrvatsku suverenost?
- Što se tiče aviona, ja ih svakako želim. Međutim još nisam čuo smisleno obrazloženje za šta će se koristiti. Svakako sam protiv kupovine aviona za 100 sati leta godišnje, koliko je trebao leteti F-16 iz Izraela. Zamislite koliko bi sa 100 sati leta godišnje trebao biti novi F-16 (F-21) koji se projektuje za 12.000 sati leta. Inače, bolje manji broj kvalitetnijih nego veći broj onih koji neće imati šansu preživeti prvi boj. Ipak, mislim kako je mornarica u gorem stanju. Na žalost, mi nikad nismo imali podmorničke, protupodmorničke i protuminske sposobnosti, a proturaketne/protuzrakoplovne, minske i desantne su zanemarive. Jedino što smo imali to su raketne protubrodske sposobnosti. U Domovinskom ratu to je bila naša za neprijatelja nenadoknadiva prednost. Na žalost i ta sposobnost nestaje. Nestankom te sposobnosti nestaje i borbena flota HRM-a. Tokom povesti država Hrvatska je u svoje vreme bila najmoćnija kad je bila jaka na moru. Preko mora pokazujemo veliki deo našega kulturnog i materijalnog bogatstva. More, podmorje, morsko dno i prostor ispod morskog dna imaju velike resurse i mogu biti izvori za povećanje nacionalnog bogatstva. Naravno, tu ne mislim na već dokazani turizam, koji mora biti samo fina dogradnja, a ne glavna gospodarska grana. Mornarica je važna u najmanju ruku proporcionalno tim resursima, nasleđu te tajnim i manje tajnim aspiracijama prema našem moru i našoj obali. Verujem kako nema Hrvata koji može zamisliti prihvatljivu Hrvatsku bez Jadranskog mora i njegove obale - izjavio je Kadrum.
Ima mišljenja da našoj mornarici više nije potrebno oružje poput protubrodskih raketa. Vi ste stručnjak za raketne sastave, koje je vaše mišljenje, posebno kada je posredi odbrana juga Hrvatske?
- Mislim i spreman sam se argumentima suočiti s takvim mišljenjem. Tvrdim da su protubrodske rakete preka potreba, i to ne samo s protubrodskim nego i sa sposobnostima protiv kopna. Važnost tih sposobnosti dodatno dolazi do izražaja na jugu. Naime, HRM ima retko složeni zadatak jer mora biti u stanju da odbrani naše more i obalu od neprijatelja i s mora i s kopana. Za jug je osim raketa nužna i jaka postrojba mornaričkog pešaštva s projektovanom sposobnošću zadržati neprijatelja do dolaska kopnenih snaga. Takvoj postrojbi sigurno nije mesto u Pločama, nego južnije, najbolje u visini Stona - rekao je Zdravko za hrvatske medije.
Kupovali smo dodatne raketne topovnjače, no nismo nove protubrodne rakete. Ipak u poslednje vreme bilo je nekoliko donekle uspešnih lansiranja s više topovnjača i MOL-a. Remont raketa starih 30-ak godina obavljen je kod nas?
- Držim kako bi bio bolji izbor da smo proveli zadatke iz DPR-a, koji je u to vreme bio na snazi, i zamijenili glavne motore na topovnjačama klase "Kralj", modernizovali njih i topovnjaču "Šibenik" te u to vreme rakete RBS-15 podigli su na razinu Mk2. Sada su svih pet topovnjača i tri MOL-a pred gubitkom raketnih sposobnosti. U ove se rakete više ne isplati ulagati znatnija sredstva, a za sve učinjeno kapa dole svima koji su doprineli izvlačenju zadnjih "kapi života" iz sastava - odgovorio je Zdravko.
Cela je naša flota smeštena u Splitu, a politička situacija u susedstvu jako se komplikuje i bude se stari neprijatelji vezani za velikosrpsku ideologiju. Mi imamo zapuštene ili devastirane baze i fortifikaciju duž Jadrana. Mogu li se barem delomično reaktivirati?
- Nije problem što je flota smeštena u Split ako ima uređene rajone baziranja tamo gde treba. Najsofisticiraniji deo flote ima najbolju infrastrukturu u Splitu, kao što su PCE, postaje za merenje magnetnog polja i njihovo svođenje na potrebnu meru. Sve je to u području pomorske baze Lora ili, kako kažu oni što mornarici "obuvaju čizme", vojarne. Što se tiče velikosrpske ideologije, tu treba biti jako oprezan i, bez obzira na to ko je na vlasti u Crnoj Gori, trebalo je već rešiti problem konačnog razgraničenja u zalivu Boka kotorska ili predmet dati na Sud za pravu mora u Hamburgu. Svakako treba videti čiji je otočić Mamula i pripada li katastarski Konavlima/Hrvatskoj ili Luštici/Crnoj Gori. Znamo da je dubrovačko primorje više puta opljačkano i spaljeno iz Crne Gore, sa snagama iz Srbije, ali i iz Rusije. Opreza nikad dosta. Fortifikacije treba obnoviti, pripremiti ih do potrebne mere za obranu, a koje u miru nisu nužne za obranu, privesti gospodarskoj svrsi - odgovorio je Kadrum.
Jedva je uspela aktivacija narudžbine za gradnju četiri nova Obalna ophodna broda, nakon prototipa "Omiš". Čuje se da je Brodosplit spreman početi i s gradnjom izvanobalnog ophodnog broda, dužine 100 m i do 2000 t. U MORH-u kažu da je ta gradnja ušla u plan za idućih desetak godina. Dovoljno ambiciozno?
- Svakako nam je potreban određeni broj većih brodova koji bi trebali biti okosnica za uspostavu kvalitetne protupodmorničke, proturaketne i protuzrakoplovne obrane (PR/PZ). Bio bih veseliji kad bismo počeli ozbiljno razmišljati o višenamenskoj korveti s protupovršinskim, PR/ PZ i težišno protupodmorničkim sposobnostima. Znam da je to skup brod i u ovom trenutku teško dostupan, ali baš zbog toga sad je vreme da se potpuno definira, projektira i počnu razgovori o gradnji. Što se tiče ambicioznosti, držim kako vreme za takvu gradnju teško može biti manje od pet do šest godina - rekao je on.
Koliko je takvih OOB-a nama potrebno? Čuje se u mornaričkim krugovima da su se pokazali dobrima i korisnima premda bi rado na njima videli i neku dodatnu elektroničku opremu, pogotovu protupodmorničku?
- Obalnu stražu ili imate ili je nemate. Ako je imate, ona u vreme mira deluje izvan ratne mornarice i predstavlja samostalnu službu odgovornu Vladi. Takvu mi nemamo. Ako se ne bude doneo pravi zakon i na bude se radilo po uzoru na najbolje, bolje je ratnim brodovima dati deo policijskih vlast i ratnu mornaricu učiniti odgovornom za sigurnost države na moru. Dodavanje OOB-ima protupodmorničkih sposobnosti bilo bi teško, preskupo i verovatno neuspešno. Trup bi trebao biti punu tiši, kormila drukčija, a i oprema je jako skupa. Taj je brod puno pogodniji za dodavanje protubrodskih raketa - odgovorio je.
Mornarici nedostaju i minopolagači, a vi ste odavno upozoravali na potrebu vraćanja podmorništva?
- Mornarici nedostaju protuminski brodovi, no u ovom trenutku nema novih potreba uz dva desantna broda. Naravno, dodatne snage moraju biti u Jadroliniji. Podmornica postaje najmoćnije borbeno sredstvo. Imaju fantastične sposobnosti, ali su i jako skupe. I dalje držim da su nam potrebne i uza sve ne bih odustao od malih podmornica deplasmana 250- 300 t s bar dve torpedne cevi u čvrstom trupu. Bila bi to respektabilna snaga u veštim rukama i ambijentu naše razvedene, za obranu pogodne obale - navodi Zdravko za Večernji list.
Zapažena je bila u stručnim krugovima vaša reakcija na nova presezanja za hrvatskim delom Jadrana, ovoga puta vezana, navodno, za slobodu ribarenja. Pretnje stižu iz Italije. Neki bi kazali, pa mi smo u NATO-u, dovoljno da budemo opušteni? Kao, nebo će nam uskoro čuvati stranci, pa mogu i more?
- To su pretnje u najmanju ruku poluslužbene Italije. Takvo se što ne bi smelo govoriti protiv "saveznika" i prijatelja u nacionalnom parlamentu, a da parlamentarna većina to ne osudi. Svakako nije dobar ni dominacijski stav i pripomena kako oni imaju mornaricu koja može izaći na našu obalu. Što se tiče NATO-a i mišljenje nekih, samo ću citirati Fridrika Velikog: "Skepticizam je majka sigurnosti. Samo budale imaju poverenje u svoje neprijatelje, razboriti ljudi nikad." Ja bih dodao da, što se tiče nacionalne sigurnosti, poverenje ne treba imati ni u prijatelja. Znamo kako su i prijateljstva i savezništva samo odraz interesa i ništa više. Cirkus u istočnom Sredozemlju i u Crnoj Gori to potvrđuje - odgovorio je on.
Da ste u prilici, kako biste posložili prioriteta u nabavi i gradnji HRM-a i Obalne straže? A jednako i prioritete u HRZ-u i Kopnenoj vojsci?
- Za HRM redom: modernizirati brodove klase "Kralj" i tri MOL-a (mobilni obalni lanseri). Paralelno s ovim poslovima nabaviti novi raketni sastav. Nakon toga pristupiti gradnji višenamenskih korveta te šest raketnih brodova na poboljšanom projektu RTOP "Šibenik" kao zamenu za RTOP-21, 41, 42 i četiri "Mirne" te dodatnih šest MOL-ova. Posle toga na red bi došli minolovci i na kraju podmornice. Minolovci bi mogli doći i pre ako bi to bilo u okvirima savezničke bilateralne pomoći. Predložio bih doradu projekta za poslednja dva OB-31 i njihovo opremanje brodskim raketama. Što se tiče HRZ-a, moraju se izboriti za status grane i što pre nabaviti raketni sastav PZ/PRO srednjeg i malog/kratkog dosega. Dobro je što je helikopterski deo u solidnom stanju. Za Kopnenu vojsku bilo bi mi drago da nastavi bržim tempom da se oprema "Patrije", da produže "ruku" bar do 300 km kako bi mogli poklopiti neke sustave po dubini. Voleo bih da u budućnosti povećaju broj haubica, dobiju projektile s većim dometom i da mogu pomoći mornarici ako bi težište bilo na jadranskome pomorskom bojištu. Takođe, vreme je za razbijanje iluzija glede tenkova T-72/M-84 i njihovo povlačenje u pričuvu te nabavu manjeg broja savremenih zapadnih tenkova. Nadam se da stručne službe prate jer je pre nekoliko dana iz haubice ispaljen pametni projektil koji je srušio krstareću raketu - rekao je Kadrum za kraj.