"Jedem svaki treći dan i živim u zgradi koja se raspada! Kada platim režije, struju i vodu, nemam za hranu"

Nakon što se smirio od bolnih jecaja Vitasović je otvorio vrata ormarića u kojem nema gotovo ništa za jelo.

- Ovako mi je svaki dan. Tri dana jedem, pa tri ne. Jedem samo ako mi komšija nešto donese, inače bih umro od gladi. Plafon u sobama pada u komadima, a gotovo svaku noć probudi me buka. Zidovi su se ogulili i popucali, a s plafona, na delu gdje je luster, iskri kad upalim svjetlo. Čudo da me struja još nije ubila. Živim u tom stanu šest-sedam godina - priča Davor. 

- Pod je propao, jedva se hoda, a komšija zbog količine vode u svom WC-u, koja se stalno diže čim pusti vodu, koristi moj već dve godine. U zamenu mi skuva pasulj, supu i donese kad god nešto ima i može - kroz suze je sve u jednom dahu ispričao Vitasović.

Kaže da o božićnim praznicima ne razmišlja. Božićne lampice ni nema, a i da ih ima ne bi ih smeo upaliti da se stan ne zapali. Drva za ogrev su samo san. Razmišlja samo o tome kako će preživeti dan i hoće li imati komad hleba.

- Živim od 1150 kuna (18.424 dinara (ali u Hrvatskoj gde je skuplji život nego u Srbiji)) socijalne pomoći, a kada platim režije, struju i vodu, nemam ništa za hranu. Možda 50 kuna (800 dinara) - kaže. Njegovu priču potvrdila je nekolicina stanara koji takođe žive u nehumanim uslovima. Davora je majka ostavila nakon rođenja. Napustio ga je i otac, pa je završio u domu za nezbrinutu djecu.

- Odrastao sam u domu i išao u specijalnu školu. Teško je nekome takvom kao što sam ja naći bilo kakav posao, pa sam na birou za zapošljavanje još od kraja devedesetih. Stalno pitam ima li posla, a oni odgovaraju da nema. Preživljavam od novca koji dobijem ako me neko zove da mu nacepam i slažem drva ili uredim vrt. Niko mi ne pomaže - kazao je Vitasović.

- Bio sam i u opštini gde su mi rekli da me ne mogu smestiti negde u humanije uslove i da ne mogu ništa učiniti kako bi mi pomogli. Pitao sam ih i može li se nešto učiniti da se barem popravi krov na zgradi koji se urušava. Odgovorili su mi da se to ne može popraviti jer je zgrada previše propala - rekao je Vitasović.

Njegovu priču potvrđuje i komšija:

 - To je sve vezano za krov ove zgrade. Na krovu je pravi pravcati cirkus, a u mojoj sobi prokisne čim padne malo kiše. Jednom prilikom je plafon u hodniku pao samo delić sekunde nakon što je tim delom prošla moja kćer s detetom. Da je palo na unuče, ne znam šta bih uradio. Šta se treba dogoditi da neko reaguje - pita se Rešid Britvarević-Britva (63) koji je, kaže, dok se moglo sigurno izaći sam neko vreme popravljao krov.

Vitasovićev WC već dve godine koristi komšija Amir Alagić.

- Svaki put mu dođem i pokucam na vrata pitati ga mogu li na WC. Nikad me nije odbio. Naime, čim povučem vodu na mom vodokotliću, u toaletu mi nastane poplava. Morao sam ga prestati koristiti. Davoru zauzvrat skuvam pasulj ili supu kad god mogu - rekao je Alagić.

Otkriven spomenik Tuđmanu u Zagrebu, narod se ŽESTOKO pobunio, ne žele kip RATNOG ZLOČINCA (FOTO)

U opštini su, kažu, upoznati sa slučajem stanara Davora Vitasovića kao i drugih ljudi koji žive u toj zgradi.

Davor Vitasović ima brata koji je teško bolestan pa mu ne može pomoći, a sestra, koja živi u Krapnju, takođe živi u bedi i ne može mu pomoći. Vitasović se nikada nije ženio i nema dece.