Kako su MILOGORCI započeli PROGON SRBA u Crnoj Gori iliti Milo Đukanović - POTURICA KRVAV DO RAMENA!

Milo Đukanović nastavlja sa brutalnim uništavanjem Crne Gore pretvarajući je u svoju prćiju, dovodeći je na ivicu građanskog rata i nastavljajući progon Srba. Ne možemo da se ne podsetimo kako je sve zapravo počelo. Kako je Đukanović postao izrod i najgori izdajnik svoje zemlje koja oduvek važi za srpsku. Milo se služio jednostavnim principom, poslušati sve naloge Zapada i otvoreno sporovoditi teror nad Srbima, čak šta više, biti prvi u tome ili kako bi veliki Njegoš rekao "...poturica krvav do ramena".

BEZAKONJE U CRNOJ GORI: Medojevića prvo uhapsili, pa mu u vozilu uručili rešenje

Akademik Matija Bećković: Crnogorci su prva nacija bez đeda

Đukanović je svoju antisrpsku politiku započeo postepeno još od vremena Miloševića, a posle Petog oktobra već je po dogovoru sa vlastima u Beogradu rasturao zajedničku državu.

Otvoreno anisrpstvo počelo je pre nešto više od jedne decenije, kada je bilo potrebno izgraditi lažni identitet tzv. Crnogoraca, odnosno milogoraca, jer pravi Crnogorci znaju da su Srbi.

Nedavno su mediji pisali o povezanosti Đukanovića sa određenim zapadnim obaveštajnim strukutrama koja datira još od devedesetih. Milo je tada dobio ogroman novac od SAD namenjen navodnoj borbi protiv Miloševića. Međutim, svima je jasno da se radilo o antidržavnom i protivustavnom delovanju protiv SR Jugoslavije i otvorenom radu na rasturanju zajedničke države.

Cilj je od samog početka bio odvojiti Crnu Goru i Srbiji onemogućiti izlaz na more čime bi se geostrateški značaj naše zemlje umanjio. Pored toga, Crna Gora je trebalo da postane neprijateljski naklonjena prema Srbiji i da drži takav spoljno-politički kurs.

Nema sumnje da su najveći doprinos secesionizmu Crne Gore, pored Mila, dali i petoktobarci koji su služeći Zapadu, radili protiv svoje zemlje.

Najpre je rasturena SR Jugoslavija i formirana Državna zajednica Srbije i Crne Gore, a to je samo bio uvod u razdvajanje.

I konačno, 2006. godine na vrlo sumnjivom referendumu, navodno je izglasana nezavisnost. O tome ko je i kako brojao glasove, može se pričati u nedogled, ali je sasvim realna pretpostavka da je na mali broj glasača u Crnoj Gori, ishod mogao i te kako biti naštimovan.

Tada počinje konačan obračun sa Srbima kao neprijateljskim elementom koji stoji na putu formiranju lažne crnogorske nacije ili milogoraca koji su izdali svoje poreklo za prljav zapadni novac i zaboli nož u leđa Srbiji.

Đukanović već godinama sprovodi teror nad Srbima kojima je onemogućeno da se zapošljavaju, školuju ili učestvuju u političkom životu Crne Gore, a sve odluke ove polu-države išle su mahom na štetu i otvoreno protiv Srbije, što se međusobnih odnosa tiče.

Za to vreme, Milo i njegova kamarila na vlasti, enormno se obogatila i oprala svoj novac stečen švercom cigareta, droge, ali i drugih vrsta robe, za vreme sankcija. Nezvanično se priča da je Milo ucenjen od strane zapadnih zemalja koji njegov dosije drže u fioci, te da poslušnički mora da sprovodi antisrpsku političku agendu.

Đukanović je svakako našao svoj interes i profitirao od progona Srba i svega što je srpsko.

Milo pokušava da napravi etnički čistu Crnu Goru u kojoj bi on bio neprikosnoveni i doživotni vladar.

Ulazak ove zemlje u NATO je tek bio skandalozan. Znajući da referendum nikako ne bi uspeo. Volja naroda u Crnoj Gori je prekršena i glasanje je prepušteno skupštini, gde milogorci imaju većinu sa bošnjačkim i albanskim predstavnicima. Tako je Crna Gora ušla u zločinačku organizaciju koja ih je bombardovala i ubijala 1999. godine.

Tenzija u odnosima Srbije i Crne Gore opet je nastala, nakon jučerašnjeg skandaloznog zahteva milogoraca i pokušaja upada u Ambasadu Srbije u Podgorici.

Ovo je samo još jedan u nizu otvorenih neprijateljskih gestova prema Srbiji, a danas je teror nad Srbima ponovo eskalirao hapšenjem poslanika opozicije.

Povodom slučaja Branke Milić, optužene u slučaju pokušaja terorističkog napada na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine, koja se nalazi u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Podgorici, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore pozvalo je danas ambasadora Republike Srbije Zorana Bingulca na razgovor.

Nakon toga, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore zatražilo je pristup prostorijama Ambasade Srbije u Podgorici što je nečuveno.

Prethodno je milogorska vlast poslala jednog pripadnika Vojske Crne Gore u sastav KFOR-a čime je ta zemlja postala 29. učesnica misije NATO na Kosovu i Metohiji.

Zatim su učestvovali i pomagali Hrvatskoj da osudi generala Đukića kojeg su prethodno izručili toj zemlji. Borislav Đukić je uhapšen na aerodromu Tivat u julu 2015. godine. Potom je mesecima bio u zatvoru u Spužu kod Podgorice, a Milo Đukanović je odlučio da izađe u susret zahtevu Hrvatske.

Ova država je svoje antisrpsko delovanje dokazivala sve više tokom godina, a ne treba zaboraviti ni nedavno glasanje u Interpolu gde su, naravno, bili na strani lažne države Kosovo. Ovo i ne treba da čudi, ako uzmemo u obzir da ni ova milogorska Crna Gora ne naliči baš na ozbiljnu državu.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović besramno je izjavio da je Podgorička skupština 1918. godine kojom se Crna Gora ujedinila sa Srbijom, bila velika izdaja i da svako ko poziva da se slavi taj dan, poziva da se slave izdaja i propast Crne Gore.

Poništavanje odluke skupštine je najgnusniji i najpodliji pokušaj revizije istorije.

Mediji su pisali i da crnogorska vlast predvođena predsednikom Milom Đukanovićem i premijerom Duškom Markovićem, prisluškuje tamošnje istaknute srpske političare, sveštenike SPC i pojedine novinare.

Ne treba zaboraviti ni progon SPC u Crnoj Gori i pokušaj otimanja imovine koja bi se potom predala nekanonskoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi stvorenoj od tamošnjih bezbednosnih struktura kako bi se identitet lažne nacije utvrdio.

Možda i najveća tragikomedija milogoraca jeste uvođenje tzv. crnogorskog jezika koji je u suštini srpski, ali su "genijalci" iz Milovog režima dodali dva izmišljena slova na srpsko pismo i proglasili ga svojim. Međutim, ni dan-danas oni ne znaju koliko slova broji crnogorsko pismo pa su zabune česte u različitim institucijama.

Nedavno su izbačeni i iz lektire svi srpski autori i oni koji mogu podsećati na srpske korene Crne Gore. Tako se umesto dela Desanke Maksimović, Alekse Šantića, Branka Ćopića, Sergeja Jesenjina, Svetog Save, Desanke Maksimović, Alekse Šantića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, sada će deca u Crnoj Gori čitati Sunčanu Škrinjarić, Kemala Coca, Šimu Ešića, Vojislava Vulanovića, Branka Banjevića, Draganu Kršenković, Šukriju Pandža, Blagu Žurić, Kemala Musića, Hasniju Muratagić Tunu, Safeta Hadrovića, Ibrahima Hadžića, Azema Zaimovića, Nazmija Rahmanija, Zuvdiju Hodžića, Fehima Kajevića i druge „velikane“ književnosti.

Milo Đukanović i njegova ekipa zasnivaju svoje političko delovanje, već decenijama, na antisrpstvu i svaki njihov potez usmeren je protiv tamošnjih Srba i države Srbije što je za svaku sramotu i osudu, ako uzmemo u obzir šta su koreni prave crnogorske države, a milogorci to svakako ne znaju. Oni su jedna običan mali satelit koji pokušava da se dokaže, zabadajući svaki put nož u leđa Srbiji i pljujući na svoje poreklo i pretke.

Pokušaji milogoraca da se odreknu svedočanstva istorije, gde su Srbija i Crna Gora uvek bile zajedno i u dobru i u zlu, naravno jer se radi o istom narodu srpskom, su sramota i ljaga koju će na ovu zemlju baciti Milo Đukanović u pokušaju da napravi banana državu u kojoj će on biti doživotni vladar.