"KAO POSLE PIJANE NOĆI!" Region svestan nesreće koja je snašla drugu stranu: Zemljotres u Hrvatskoj izmirio Balkan?
Više od pola veka nakon što je zaključen mir kojim je okončano krvoproliće u bivšoj Jugoslaviji, etničke tenzije redovno izbijaju između Srba, Hrvata i Bošnjaka kao zaostavština ratova početkom devedesetih godina. Beograd i Zagreb su daleko od pomirenja. Nekoliko puta godišnje buknu rasprave, uz razmenu zapaljive retorike. Ali nakon što je zemljotres magnitude 6,4 prošle nedelje pogodio Hrvatsku, njihove komšije sa Balkana zanemarile su napetosti u odnosima.
HEROJI NA DELU: Muškarac automobilom sleteo u Vrbas, uspeo da ispliva na jednu stranu kanjona, jedva ga spasili
HRVATSKI PREDSEDNIK PRIMIO VAKCINU PROTIV KORONE: Poslao je jasnu poruku građanima
"TU SADA NEMA NIJEDNOG STANOVNIKA" Zamenica gradonačelnika Gline potresno o zemljotresima u Hrvatskoj (VIDEO)
- Dobili smo stotine poziva ljudi iz Srbije koji su spremni da prime one koji su ostali bez krova nad glavom. Sada prikupljamo pomoć (namirnice, ćebad i sl) za ljude u nevolji, bez obzira na njihovu etničku pripadnost - kaže Aida Ćorović, bivša poslanica i humanitarka iz Beograda.
Epicentar zemljotresa bio je u Petrinji, između Zagreba i granice sa Bosnom. Petrinja je duboko pogođena ratom. Tokom sukoba bila je pod kontrolom Srba koji su bili protiv hrvatske nezavisnosti. Na vrhuncu rata 1995. većinsko srpsko stanovništvo proterano je iz grada tokom operacije "Oluja", u kojoj je iz Hrvatske proterano ukupno više od 250.000 Srba, što je i dalje jedna od glavnih spornih tačaka između Hrvata i Srba. Dobrovoljci i aktivisti, međutim, kažu da su sve tenzije u odnosima ostavili po strani.
- Kao posle propijene noći: ljudi u regionu postaju svesni nesreće koja je snašla "drugu stranu". Ljudi na vlasti u bivšim jugoslovenskim republikama osvešćuju se, uprkos populističkom narativu njihove političke elite - kaže Aida Ćorović.
Ona dodaje da je "važno da ljudi ne izgube osećaj solidarnosti, jer delimo isti kulturni prostor".
- Podele su političke, ali kad zagusti, budi se osećanje samoodržanja i ljudi se sami organizuju.
Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske u Srbiji bio je dirnut do suza kada ga je Aida Ćorović u sredu posetila u Beogradu i ponudila pomoć.
- Važno je da ljudi u Hrvatskoj, bez obzira na etničku pripadnost, znaju da su dobrodošli i da imaju kada da odu i da neko misli na njih - kaže ona i dodaje da su Hrvati pomagali Srbima za vreme poplava 2014.
Janja Slijepčević iz Petrinje, veteran rata koja se borila na hrvatskoj strani, kaže da svakih 15 minuta stižu kamioni koji donose pomoć. Petrinja je pretrpela veće razaranje nego tokom rata devedesetih.
- Pomoć stiže iz Srbije, Bosne, Severne Makedonije, svih bivših republika - kaže ona i dodaje:
- Uprkos svemu što se događalo u prošlosti, ovo je dobar znak. Najnesrećniji događaj izvukao je ono najbolje iz naših naroda. Mi Balkanci smo malo čudni: dok smo u sukobu najgori smo neprijatelji, ali kada se desi ovako nešto, udružimo se i radimo zajedno. Zaista se nadam da će ovakvo raspoloženje potrajati i da ćemo kao društva nastaviti putem pomirenja - kaže ona.
Amina Kurtagić, aktivistkinja iz Sarajeva, prikuplja pomoć za Hrvatsku.
- Mi, narodi na Balkanu smo veoma osetljivi kada se nešto desi našim komšijama - kaže ona i dodaje da su ljudi spremni da se testiraju na kovid-19 samo da bi otišli u Hrvatsku da pomognu.
Branka Bakšić Mitić, zamenica gradonačelnika Gline, kod Petrinje, kaže da je pandemija sprečila isporuku dela pomoći, ali da iz Srbije i Bosne stiže novčana pomoć, koja će biti upotrebljena za kupovinu kontejnera za stanovanje.
- Treba ukloniti gomilu šuta, ljudi su zarobljeni ispod ruševina. Ima više od 300 ljudi bez krova nad glavom… Bojim se da će ljudi posle nekog vremena biti zaboravljeni - kaže ona i dodaje:
- Treba nam omprovizorni smeštaj za ljude. Hoteli u Hrvatskoj, prvoklasni, otvorili su vrata građanima, a dobili smo i ponude za smeštaj iz regiona. Ali ovo je poljoprivredni kraj. Mnogi imaju stoku koju ne žele da ostave. Zbog toga je veoma važno da im obezbedimo mobilni smeštaj.