KATAKLIZMA U HRVATSKIM BOLNICAMA! Odeljenja ostaju BEZ STRUJE, kada su respiratori najneophodniji obolelima
Odeljenje s respiratorima u KB Dubrava danas je u jednom trenutku, ostalo bez struje, i respirator su morali da se pokreću mehanički, ručno.
Krivokapić reagovao na pisanje medija da ima Koronu: Oglasio se na tviteru i izneo pravu istinu
VLADIKA JOANIKIJE SE TESTIRAO NA KORONU: Rezultati stižu sutra
KORONA NEMILOSRDNA U CRNOJ GORI: Još 491 nov slučaj zaraze, dve osobe preminule
- U primarnom respiratornom intenzivnom centru nije bilo struje, svi respiratori su isključeni, nastavilo se ručno, nezvanične su informacije koje su dobili hrvatski mediji iz bolnice koja je određena za glavni kovid centar u Zagrebu.
Kako pišu tamošnji, to je potvrdio novi predsednik upravnog odbora bolnice i njen lekar dr Silvio Bašić, trenutni državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Prema rečima ministra Vilija Beroša, lično je dogovorio sa elektrodistribucijom da električari što pre dođu u bolnicu.
- Moja informacija je da je nestalo struje jer je prekidač iskočio, koliko sam razumeo došlo je do kratkog spoja. Generatori se nisu zapalili jer je nestao samo jedan mali krug. Ljudi su se odmah složili i povezali. Respiratori su u jednom trenutku ostali bez struje, nisam sto odsto siguran, ali to su mi rekli da jeste, ali su ga odmah povezali produženim kablom i uspelo je - rekao je Bašić.
Ručna ventilacija je uobičajena procedura, nastavio je, pacijenti se ventiliraju ručno, čak i kad ih je potrebno ukloniti iz respiratora zbog nekog pregleda. Ne zna koliko je trajao nestanak struje.
- Bilo mi je važno da niko nije ugrožen. Snašli su se, a onda su došli električari - kaže Bašić.
Na pitanje o lošim agregatima u bolnici, o čemu su hrvatski mediji dobili informacije, odgovorio je kako se agregati za ovakve situacije ne mogu upaliti jer nisu tako programirani. Da je nestalo kompletno struje, upalili bi se, kaže.
- Agregati su stari, ali to je sad tako. Upitni su, ali funkcionišu, govorim vam kao doktor iz Dubrave. I oni prestaju raditi, nisu to neke stvari koje mi ne znamo od pre. Palili su se kad bi nestajalo struje - kaže Bašić.
Upravnik bolnice Srećko Marušić nije se javio na telefon, kao ni kovid koordinator prof.dr. Ivica Lukšić.
Samo nekoliko sati pre ovog incidenta, mediji su iz drugih bolničkih pouzdanih izvora dobio informaciju da agregati, nestane li struje, ipak nisu dovoljno dobri da napajaju celu bolnicu i njenu opremu, pa tako ni sve respiratore.
Naime, pomenuta kovid bolnica ima agregate za struju stare 30 godina koji, kad se isprobaju, rade po desetak sekundi, i onda stanu. Kad bi u KB Dubrava potpuno nestalo struje, ručnom ventilacijom bi se na životu mogao održavati određen, manji broj pacijenata, ali ako respirator treba više od 40 ljudi, to bi bilo nemoguće - otkrivaju dobro upućeni izvori.
Pitaju se je li ministar Vili Beroš bio upoznat s tom, potencijalno vrlo opasnom činjenicom, kad je određivano da KB Dubrava bude Kovid centar za Zagreb i okolinu.
Sad se cela pretvara u bolnicu za isključivo obolele od Kovida, ima preko 600 kreveta, nema dovoljno respiratora. Nema niti agregat koji bi mogao podneti teret u slučaju nestanka struje.
- Bolnica ima iz drugih izvora struje, zamenjena je trafostanica. Ali agregati ne bi mogli podneti rasvetu i opremu u bolnici - jasno kažu upućeni. Stari su i nepouzdani, zaključuju.
Pokušavali su da ih zamene nekoliko puta, raspisan je tender za to pre dve godine, ali je propao. Kako se može čuti, kad god je tehnička služba u bolnici, svesna svih njenih infrastrukturnih nedostataka i dotrajalosti, tražila da se u to uloži neki novac, odgovarano joj je kako novca nema. Neki su delovi bolnice jako dobro opremljeni i modernizovani, ali je infrastruktura loša, kažu izvori.
- Budući da će biti puno ljudi na respiratorima, bolnica nema u funkciji dobro rezervno napajanje strujom - dodaju.
Napominju i to da je ova, nekadašnja vojna bolnica 70-tih projektovana po tadašnjim standardima kad se, na primer, gastroskopija služila samo sondama, a sad su tu novi, moderni aparati, veći potrošači struje. Ima aparata, ali ne i dobrog agregata koji bi na sebe preuzeo napajanje bolnice strujom u slučaju njenog nestanka. On mora biti ekvivalent sposoban na sebe da preuzme svu postojeću potrošnju.
Dr. Bašić kaže da je od stručnjaka u bolnici dobio odgovor da agregati rade. Stari su, i treba ih zameniti, ali rade. Bašić na kraju dodaje kako se u ovome trenutku bolnicu ne može popravljati.
Upućeni kažu da je očito previše respiratora odjednom priključeno na osigurač, i da sastav to nije mogao da izdrži, zato je osigurač iskočio pa se moralo improvizovati.
- I klimatizacija je dotrajala. Radi, ali je dotrajala - ističu upućeni sugovornici. I Bašić potvrđuje da odavno ulaganja bije bilo.
KB Dubrava je otvorena 1988. godine, izgrađena je za JNA, i bila je u to vreme "svemirski" opremljena, najbolje u državi. Koliko je na nju potrošeno novca, ne znaju ni najupućeniji - podatak je nestao kad i JNA, no imala je najsavremenije uređaje za to doba, i više od 1.200 zaposlenika. Gradnja bolnice je trajala devet godina, od 1979. do 1988. godine. Projektovana je i opremljena po uzoru na opšte vojne bolnice u SAD-u i u drugim zemljama zapada, a i njeni su kadrovi godinama bili školovani na zapadu.