ROD I ODROD SVOG PLEMENA: Kako je Milo, kad je porastao, postao Crnogorac

Jedna od temeljnih karakteristika aktuelnog predsednika Crne Gore, Mila Đukanovića, svakako je njegova nedoslednost. Tokom svog „razvoja“ i izrastanja u „mirotvorca“ i neprikosnovenog lidera „ekonomskog tigra na Balkanu“, šef crnogorskog režima prošao je kroz mnogo faza kada je reč o raznim suštinskim pitanjima.

I veoma često je, u kratkom vremenskom intervalu, najveći suparnik Milu bio – baš Milo. 

55 miliona od Bila

Osim što su vladavinu ovog čoveka obeležile mnoge kriminalne afere koje su potresale region, napadi na novinare i na sve „koji ne ljube njegove lance“, bogaćenja svih članova dalje i šire porodice ovog doživotnog vladara, svakako će ostati upamćen po neblagonaklonom stavu prema Srbiji i Rusiji.

Nije mnogo tu trebalo filozofije da se ukapira ko je sve to instruisao i konstruisao, a onda stavio pod svoju „šapu“. Hladan vetar dopirao je sa Zapada…

SLUČAJ "TAKOZVANA DRŽAVA KOSOVO": Tajni narko-projekat od 3 milijarde dolara PROPAO U INTERPOLU!

Čvrsto i odlučno, povinovao im se mlađani Milo sa ekipom državnih biznismena koji su se bavili sumnjivim poslovima i stavio se Amerikancima na raspolaganje. Na Đukanoviću se razvijalo razbijanje SCG, a kasnije i kosovska nezavisnost. Pričalo se da CG ima jaku ekonomiju, da su penzije veće nego u Srbiji, a u pozadini toga nije bila nikakva uspešnost, već su Amerikanci plaćali usluge.

Daleko poznata činjenica je da je nekadašnji američki predsednik Bil Klinton davao i šakom i kapom milione Crnoj Gori kako bi je okrenuo protiv nje. Na kraju mu je i uspelo.

Dokument objavljen na sajtu Predsedničke biblioteke i muzeji Bila Klintona otkriva da je vlast Mila Đukanovića dobila neverovatnih 55 miliona dolara namenjenih "distanciranju od Slobodana Miloševića".

Prema navodima Džejmsa Dobinsa, specijalnog savetnika bivšeg šefa Bele kuće, Klintonova administracija uplatila je 20 miliona dolara za tehničku i humanitarnu podršku, dok su 35 miliona dolara direktno ubrizgali u platni sistem Crne Gore.

Ko je Milo i kako se stvorio

Đukanović svoju karijeru je počeo kao komunistički omladinac uz pomoć svog oca, koji je bio istaknuti crnogorski politički funkcionier. Činjenica da je sin poznatog političara, kao i njegove političke veze, pomogle su Đukanoviću da se brzo „popne“ do mesta člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Samo 10 godina kasnije, Đukanović ulazi u crnogorsku vlast, nakon prebijanja radnika od strane tadašnje komunističke vlasti na Žutoj gredi, koji su uzvikivali „Nema rada dok ne padne Vlada“. Naime, radnici Železare „Boris Kidrič“ iz Nikšića krenuli su za Titograd kako bi demonstrirali protiv tadašnje vlasti. Ali, usput su ih dočekali policajci, koji su ih napali suzavcem i pendrecima. Slično kao što je Đukanovićeva policija tukla i rasterivala opozicione demonstrante u Podgorici, kad god bi se ovi skupili i ustali protiv vladinog režima, koji postaje nepodnošljiv.

Nakon pada vlasti 1989. Đukanović ulazi u novu vladajuću garnituru, a samo dve godine kasnije uz veliku podršku Slobodana Miloševića postaje i premijer Crne Gore. I to najmlađi u njenoj istoriji, jer je imao samo 29 godina.

Zanimljivo je i to da je Đukanović ušao u vladajuću strukturu upravo iste godine kada je srušen i Berlinski zid, a trenutno je jedini evropski vladar koji je uspio da se održi na rukovodećim pozicijama još od tog vremena.

Iako je podrška Miloševića bila jedna od ključnih da bi Đukanović uopšte postao premijer Crne Gore, on se lako rešio i Miloševića i Momira Bulatovića i na krilima crnogorskog nacionalizma, Đukanovićeva vlast se neverovatno učvrstila i on maltene postaje neprikosnoveni vladar Crne Gore.

Na počecima svo trodecenijeske političke karijere, kora se pregla kroz dva veka i dva milenijuma, Milo Đukanović se, i te kako, ponosio svojim srpskim poreklom. I volio Srbiju, iskazujući privrženost unionističkim idejama.

Uoči parlamentarnih izbora 1998. izjavio je:

„Zbog vjekovnih bratskih veza. Zajedničke krvi u svim ratovima prolivene, zbog vjekovnog sna najboljih Crnogoraca i Srbijanaca, zbog izvjesno bolje zajedničke budućnosti, Crna Gora se i otvorenog srca opredijelila za život u zajedničkoj državi sa Srbijom“.

Ipak, njegova ljubav i odanost Srbiji i Srbima trajala je malo više od ljubavi i privržnosti Slobodanu Miloševiću. Već u junu 2000, istakao je ida je zabrinut za bezbednost zbog „borbe“ za Crnu Goru:

“Nažalost, moram reći da je bezbjednost svih nas dovedena u pitanje usljed produženja jugoslovenske krize. Što se mene lično tiče, potpuno sam svjestan šta radim u politici. Svjestan sam da to znači da ulazim u konflikt sa interesima onih koji su se navikli na poniženu Crnu Goru koja nema dostojanstva. Ali, niti želim, niti mogu da se vratim sa tog puta.”.

U martu 2002 – nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, istakao je:

„Ovim dokumentom nije ugroženo pravo Crne Gore da nakon određenog perioda provjeri volju svojih građana u odnosu na pitanje svoje budućnosti… Crnogorska politička javnost ima razloga da bude zadovoljna ovim što smo postigli.“.

U maj 2006, nakon referenduma, konačno se „trsio“ mrske mu Srbije.

-Čestitam svim građanima državu. Ovo je najznačajniji dan u novijoj istoriji Crne Gore… Imamo državu i nikada više nećemo dozvoliti da na bilo koji način dovedemo u pitanje našu državu, uskliknuo je.

Državu „brani“ i danas. A onda se desio preokret - ustala je "država" da se odbrani od njega! Nakon donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, svakog četvrtka i nedelje mesicima unazad održavaju se molebani i litije duž čitave Crne Gore, kada na ulice izlaze hiljade vernika, a slike veličanstvene Crne Gore obilaze svet.

Raj za nezakonitu trgovinu i bogato utočište za kriminalce

Milo Đukanović je prema podacima koje su mediji objavljivali jedan od najbogatijih državnih lidera na svetu. Tako se baratalo da mu je imetak vredan oko 11 miliona evra. Zanimljivo je što niko nije objavio na koji je način Đukanović stekao to svoje bogatstvo, s obzirom da je na vlast pre 30 godina, sudeći po fotografijama iz tog vremena, došao maltene u patikama i džemperu.

Ali treba znati da su se za njega lično i njegovu vladavinu vezivale mnoge afere. Sigurno najpoznatija je u vezi sa švercom cigaretama. Naime, Služba za borbu protiv mafije u Italiji objavila je izveštaj prema kojem je Crna Gora za vreme njegove vlasti okarakterisana kao „raj za nezakonitu trgovinu i utočište za kriminalce“.

U izveštaju koji je 2009. objavio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara piše da je u optužnici koja je u Bariju podignuta protiv Đukanovića napisano da je Crna Gora od 1994. do 2002. godine bila „raj za šverc cigareta“ u kojem su učestvovali italijanski karteli Kamora iz Napulja i Sakra korona unita iz regiona Pulja, na jugu Italije.

Novinari su u istraživanju kojem je doprineo i Centar za istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) otkrili da Đukanović poseduje nekretnine i kompanije u vrednosti od bar 14,7 miliona američkih dolara, njegov brat Aco Đukanović 167 miliona dolara, a sestra Ana oko 3,5 miliona dolara.

U tekstu "Crnogorska veza" navodi se da je u Švajcarskoj u aprilu počelo suđenje crnogorskoj grupi u slučaju "Grof Montekristo" i da će oba postupka privući pažnju EU čija članica Crna Gora traži da postane.

-Đukanovićev diplomatski imunitet ne može sprečiti da ovi postupci iznesu na videlo sve što se dešavalo u toj zemlji koja je godinama delovala van zakona, piše u tekstu. U istraživanju je detaljno opisan način šverca cigareta i "pranja novca" preko švajcarskog finansijkog tržišta.

-Trgovina je bila unosna, ali i krvava. Nemali broj mafijaša čija su beživotna tela nadena u Crnoj Gori i Italiji, nisu bili jedine žrtve ratova rivalskih klanova - u tim sukobima živote je izgubila i nekolicina agenata italijanske poreske i carinske policije - Guardia di Finanza, piše u tekstu "Crnogorska veza".

Dodaje se da izveštaj DIA uključuje "niz fascinantnih izjava" pripadnika Puljskog kartela, krijumčara koji su postali doušnici, čuvenog "kralja švajcarskih krijumčara" i hrvatskog novinara Ive Pukanića, ubijenog u oktobru 2008. godine, i izjava dva crnogorska funkcionera.

"Đukanović je, zajedno sa svojim bliskim saradnicima", piše u izveštaju DIA, "stekao ogromne količine nelegalno zarađenog novca koji je deponovan u bankama u Švajcarskoj, Monte Karlu i na Kipru".

U tekstu se navodi da je mozak švercerske šeme u koju je bila uključena vlast Crne Gore bio državljanin Švajcarske Franko Dela Tore, koji je 1980-ih godina italijanskim mafijašima "prao novac" od heroina, a kasnije je tu šemu primenio na cigarete.

-U sudskim dokumentima navodi se da je Đukanović do guše umešan u sve. Bio je svestan ogromne količine novca koja je dolazila od nezakonitog krijumčarenja duvanom koje je bilo u rukama italijanskog organizovanog kriminala. Njegova pohlepa za novcem ga je učinila toliko neprincipijelnim, da se uklopio u (kriminalno) društvo, ocenjuje se u tekstu.

Međutim, italijanski sud je ubrzo odustao od gonjenja Đukanovića jer je on imao imunitet s obzirom na visoku državnu funkciju koju je obavljao.

Ovo su samo neka od najtežih krivičnih dela koja prate vladavinu Mila Đukanovića, a veliki broj njih se povezuje sa ekonomskih kriminalom. Tako je jedna od poslednjih bila je u vezi sa prodajom crnogorskog „Telekoma“. Naime, zvaničnici SAD su potvrdili da su trojica rukovodilaca „Mađar telekoma“ podmitili vladine zvaničnike u Crnoj Gori kako bi ta kompanija stekla vlasništvo nad „Telekom Crne Gore“.

Amerikanci su tada saopštili da su ti vladini zvaničnici uzeli od Mađara čak 7,35 miliona evra a da je mito dobila i „sestra najvišeg vladinog funkcionera koja se bavi advokaturom“.

Prošle godine je objavljen i podatak Globalnog finansijskog integriteta (GFI) da je iz Crne Gore od 2001. do 2010. godine izneto 6,2 milijarde dolara.

-Porodica premijera Mila Đukanovića sada je jedan od najbogatijih svetskih vladajućih klanova, pa su čak i mrvice koje padaju sa njihovog stola velike. Od pet mladih crnogorskih građana najmanje dva su nezaposlena, a Đukanovićev sestrić Edin je kao student kupio stan na Menhetnu za 900.000 dolara, napisao je u autorskom tekstu „Vorldu“ Marvin Olaski, savetnik bivšeg američkog predsednika Džordža Buša.Podgoričke „Vijesti“ su objavile i da je Prva banka, koju kontroliše porodica Mila Đukanovića, poslovala je s uhapšenim narko bosom Darkom Šarićem, a njemu i njegovim saradnicima, otvarala račune i odobravala izuzetno povoljne uslove.

Ovo su samo neki od primera šta se dešavalo i dešava u toku Đukanovićeve vladavine Crnom Gorom. Međutim, sem malverzacija sa velikim ciframa, u javnosti se često iznose i optužbe o stranačkom zapošljavanju i nameštanju poslova od strane Milove partije.

Trojanski konj

Nakon svega, čini se da  teško da je ikad neka domaća vlast bolje zastupala tuđe interese. Crna Gora se u ovom vremenu ukazuje kao trojanski konj za borbu protiv Srbije i Srba. Mnogo sirotinje je na sve pristalo zarad boljeg života, a sada uviđa da boljeg života nema i da su se džabe prodali. Srbi u Crnoj Gori su u ovom času možda najobespravljeniji narod u Evropi. Poriče se njihova istorija, poništava duhovni identitet, odriče njihovo postojanje. 

I kao što u jednom intervjuu reče, naš poznati akademik SANU i književnik Matija Bećković, koji je takođe na svojim plećima oseetio surovost crnogorske vlasti, nije problem što se Crna Gora odvojila od Srbije, nego što se odvojila od sebe same. I na tom putu toliko odmakla da je više niko ne može prepoznati. Onu bivšu neko spomene, ovu sadašnju, kao nešto nedolično niko. Ona se odrekla sebe a drugi nje. Neko je rekao da tako izgleda jedno nekad slavno pleme koje je pravo s kačamaka skočilo na kokain.