MILO NE ODUSTAJE OD SVOJE FOTELJE! Đukanović pokušava da iskoristi epidemiju i odloži formiranje nove vlade
Iz Kabineta predsednika države Mila Đukanovića nisu odgovorili da li se razmatra ovakva opcija, s obzirom da se prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ) od 2. septembra svakodnevno registruje više od stotinu novozaraženih.
"Od vremena kralja Aleksandra niko nije toliko uradio za nas, kao što je Vučić": Mandić o odnosu Srbije i Crne Gore
ABAZOVIĆ: Milo neće dobrovoljno predati vlast, pod policijskom sam zaštitom, ovo je ogroman pritisak
U aprilu i maju kada je bilo višestruko manje zaraženih, vanredno stanje nije proglašeno, ali su na snazi bile brojne restriktivne mere, čak i ograničavanje slobode kretanja...
Izvori ipak veruju da neće biti uvedeno vanredno stanje koje bi poslužilo za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, što bi proizvelo ozbiljne društvene posljedice, a predstavljalo bi i svojevrsni državni udar i međunarodni skandal.
Navode i da bi u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, to morali uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Direktor IJZ Boban Mugoša upozorio je prošle sedmice da je epidemiološka situacija veoma ozbiljna i da ide ka dramatičnoj. On je pozvao političare, religijske vođe, istaknute kulturne, prosvetne, sportske i druge ličnosti da utiču na građane da poštuju mere...
Iz IJZ juče je saopšteno da je u Crnoj Gori 2.085 aktivnih slučajeva kovida 19, a o ozbiljnosti situacije svedoči i to da je gotovo 40 odsto testiranih bilo pozitivno u poslednjem preseku. U septembru je, zaključno sa juče, registrovano 1.878 zaraženih...
Navodno zbog visokog epidemiološkog rizika, odložen je i početak školske godine za oktobar, iako to nigde u regionu nije urađeno, a situacija s korona virusom danas je i znatno gora.
Zbog korona virusa, Đukanović je odložio izbore u Tivtu bez proglašenja vanrednog stanja, a takvu odluku opozicija i deo analitičara ocenili su neustavnom. Iako takva mogućnost nije postojala u Ustavu, ali ni Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Đukanović je izmenio odluku i odložio izbore u Tivtu do 30. avgusta, kada su održani i parlamentarni.
Kada su odloženi tivatski izbori 20. marta, u Crnoj Gori je bilo 14 zaraženih.
Poslanici opozicije i dela nevladinog sektora su tada isticali da je zemlja praktično u vanrednom stanju, ali da odluka formalno nije donesena jer je to nekome odgovaralo...
Državni vrh je, prema nezvaničnim informacijama, u julu razmatrao da odloži i parlamentarne izbore, kada je bilo oko 500 aktivnih slučajeva infekcije. Izbori su održani, a DPS nije dobio potrebnu većinu za formiranje vlade.
Većinu za formiranje Vlade imaju do juče opozicione koalicije "Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo"...
Prema Ustavu Crne Gore, vanredno stanje proglašava Skupština većinom glasova svih poslanika, a na predlog Saveta za odbranu i bezbednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savet za odbranu i bezbednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Savetom rukovodi predsednik države Milo Đukanović, a članovi su premijer Duško Marković i predsednik Skupštine Ivan Brajović.
- Ako mandat Skupštine ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, mandat joj se produžava najduže 90 dana po prestanku okolnosti koje su izazvale to stanje - piše u Ustavu.
U Ustavu ne piše da se ne može formirati nova Skupština tokom vanrednog stanja, već samo da se ne može raspuštati, jer svi propisi koje Vlada donese u vanrednom stanju, moraju se podneti Skupštini na odobrenje čim bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju proglašenja vanrednog stanja, ne samo da se ne bi promenili ministri u Vladi u roku do 90 dana, već bi na svojim pozicijima ostali i direktori Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost, jer nove predlaže Vlada.
Direktoru ANB-a Dejanu Perunučiću istekao je mandat 20. avgusta, ali je Vlada odlučila da on ostane na čelu Agencije kao vršilac dužnosti. On će ostati v.d. do imenovanja direktora ANB-a, a najduže šest meseci.
Pravnik Sergej Sekulović kaže da je uvođenje vanrednog stanja pravno-teorijski moguće, ali da bi to moglo proizvesti ozbiljne društvene posledice.
- Ako bi se ugrabio momenat do konstituisanja novog saziva Skupštine, ušli bismo u rizičnu zonu koja bi mogla da proizvede ozbiljne društvene posledice. Moglo bi se reći da bi se radilo o svojevrsnom državnom udaru - kazao je Sekulović.