MILO OPTUŽIO SRBIJU I RUSIJU za izmišljeni puč u Crnoj Gori: Otkriveno kako je obmanuo Amerikance
Samo dan nakon što je organizovao lažni puč, za koji je optužio Srbiju i Rusiju, Đukanović je potpisao sporazum sa Putinovim čovekom od poverenja.
Dodik odsečan o međunardnim pritiscima: Šmit neće biti visoki predstavnik
HRVATSKA DOBILA SAMO 17 ODSTO NARUČENIH VAKCINA: Da li je EU okrenula leđa svojoj najmlađoj članici
'ĐE TI JE OBRAZ, A OBEĆANJE NARODU? Krivokapić iz taksija uskočio u mercedes (VIDEO)
Ovde ništa ne bi bilo neobično da ugovor sa ovom kompanijom nije potpisan još 2016. godine, i to kako Objektiv saznaje, bukvalno samo jedan dan nakon što je "raskrinkan" puč u Crnoj Gori. Da bi Podgorica ušla u NATO, morala je da eliminiše ruski uticaj, koji je do tada bio zaista veliki. To je tražio Vašington, da Crna Gora pokaže da je raščistila s Rusijom i da eliminiše ruski kapital iz svoje zemlje.
Da bi se to sprovelo u delo i da bi Amerikanci poverovali Milu, morao je da uradi nešto drastično, da inscenira neki važan događaj. Izvor kaže da je najbolji scenario puč jer bi za njega lako mogao da optuži Srbiju, iza koje stoji Rusija. Događaj koji bi u domaćoj, ali i svetskoj javnosti ostavio utisak da je Podgorica zaista raskrstila s Rusijom, ali to je bio privid, jer u istoj nedelji kada je "raskrinkan" državni udar i kada su uhapšeni ljudi iz Srbije, posao za istraživanje nafte u teritorijalnim vodama Crne Gore dobija italijansko-ruski konzorcijum "Eni-Novatek".
Vlasnici "Novateka"
Vlasnici ove kompanije su Genadij Timčenko, Putinov bliski saradnik, koji se nalazi pod embargom u SAD i protiv koga se vodi istraga, a koji je ujedno i počasni konzul Srbije u Sankt Peterburgu, a drugi je najbogatiji Rus Leonid Miheljson, biznismen, generalni direktor, predsednik i glavni akcionar kompanije čije se bogatstvo, prema pisanju Forbsa, procenjuje na 21 milijardu evra.
Negodovanje ekologa
Platforma za bušenje "Topaz driler" stigla je sredinom marta u Crnu Goru, a operacija u moru nedaleko od Ulcinja trebalo bi da traje 180 dana. Iz crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija saopšteno je da će prva naftna bušotina biti na dubini od 6.525 metara, a druga plinska na manjoj dubini.
Crna Gora je dosad zaključila dva ugovora o koncesiji za istraživanje i proizvodnju nafte i plina, prvi s konzorcijem "Eni-Novatek" 2016, a drugi s grčkom kompanijom "Energean" godinu kasnije.
Ta je kompanija, kako je saopšteno, u fazi traženja partnera za projekat. Nevladina udruženja koja se bave zaštitom životne sredine smatraju da ovo istraživanje može ugroziti ekologiju zemlje, a njihovo stajalište podržavaju stanovnici Ulcinja, turističkog grada s više od 15 kilometara peščanih plaža.