Milo pokušava na silu da uvede IZMIŠLJENI JEZIK u upotrebu! Hoće da prevode dokumenta sa srpskog na crnogorski?!
Odbornici su predložili član koji definiše da je u Skupštini glavnog grada službeni jezik crnogorski, da su ćiriličko i latiničko pismo ravnopravni, a da su u službenoj upotrebi i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
Oni su predložili i da se nacrti akata daju na javnu raspravu na crnogorskom jeziku i da se opšti akti koje donose organi lokalne samouprave objavljuju na crnogorskom jeziku.
Odbornik opozicionog Demokratskog fronta u podgoričkom parlamentu Miodrag Bešović smatra da inicijativa nije vredna pažnje, već, kako tvrdi, služi samo kako bi lokalna vlast skrenula pažnju sa svoje nesposobnosti i realnih problema.
- Ova tema je sto puta prepričana, a konkretna inicijativa je samo deo već neuspelog projekta uvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu. I do sada se sva dokumentacija, statut i poslovnik glavnog grada, pisala srpskim jezikom iako ga nazivaju crnogorskim. Dodavanjem dva slova su pokušali da naprave novi jezik i da ga nametnu narodu, ali im to nikako ne ide - kazao je Bešović.
On navodi i da je podnošenje ovog zahteva identitetsko pitanje koje DPS pokreće kako bi pažnju javnosti skrenuli sa poslednje afere o finansiranju njihove partije tokom lokalnih izbora u Podgorici.
- Inicijativa nema nikakav smisao, samo je prodavanje magle i izbegavanje tema koje se tiču funkcionisanja glavnog grada i lokalne uprave, koja nije sposobna da rešava ni ono što je započeto, ni osnovna infrastrukturna pitanja koja opterećuju opštinu - kaže Bešović. - Tako da ovaj zahtev nećemo shvatiti ozbiljno, smatram da je smešno što i dalje pokušavaju da nametnu dva slova. Očigledno je da je projekat crnogorskog jezika i pravopisa propao, jer ga građani nisu prihvatili. Tradicionalni jezik u Crnoj Gori je srpski, poštujem ako neko misli da je drugačije, ali jasno je da se sve svodi samo na naziv jezika odnosno da je crnogorski u stvari srpski.
Prva državna institucija koja je uvela upotrebu crnogorskog jezika i pravopisa u zvaničnoj komunikaciji je Skupština Crne Gore koja je to učinila pre deceniju.
U tom periodu u zvaničnim dokumentima Skupštine mogla su se naći i dva slova koja su dodata crnogorskoj azbuci.