Milo se bogati na račun građana: Porodica i bliski ljudi Đukanovića u poslu sa mini elektranama
Trecće poskupljenje cene električne energije za tri meseca 2019. godine u crnogorskoj javnosti pokrenulo je debatu da li je za drastično veće račune krivo „subvencionisanje“ vlasnika malih hidroelektrana povezanih prevashodno sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i njegovom najbližim okruženjem.
Povećanim računima za struju za januar 2019. godine je, naime, najviše doprinio više nego dvostruki rast tarifa koje se odnose na tzv. obnovljive izvore energije, dobijene iz malih hidroelektrana, a koje sada čine oko 10 odsto računa, a tu stavku mnogi povezuju sa biznisom Milovih kumova i sinova.
Lokalni mediji pišu da je sin lidera DPS-a, Blažo Đukanović, kao vlasnik mini-hidroelektrana dobio pravo da u periodu od 27 godina od građana ubire novac preko posebne stavke na računima za struju.
Mladima je nešto MNOGO VAŽNIJE od cene! Bez razmišljanja OVAKVE KOMPANIJE odmah stavljaju na CRNU LISTU
Najmlađi Đukanović, koji ima registrovane dve kompanije za proizvodnju električne energije „BB Solar“ i „BB Hidro“, kredit od 55 hiljada evra za gradnju male hidroelektrane „Bistrica“ u Kolašinu dobio je u Prvoj banci kod svoga strica Aca Đukanovića, navode izvori koji tvrde da su imali uvid u listu nepokretnosti položenih kao garanciju za kredit. Izvori takođe podsećaju da je Blažu Đukanoviću 2016. godine u ime države koncesiju za ovaj biznis potpisao njegov otac Milo, koji je tada bio premijer.
Iz Prve banke, međutim, demantuju ove tvrdnje i naglašavaju da nisu nikad finansirali "BB hidro" za izgradnju mini-hidroelektrana, niti su ikad odobrili jedan evro kredita ovoj firmi.
U Crnoj Gori je, ipak, sve više analitičara koji smatraju da je biznis sa malim elektranama suštinski samo izvor prihoda za privilegovane, odnosno osoba bliskih aktuelnom predsedniku Crne Gore, što smatra i Dejan Milovac iz MANS-a, nevladine organizacije koja ovu oblast prati sa posebnom pažnjom.
Podsećanja radi, u nacionalnom planu koji je usvojila Vlada Crne Gore predviđeno je da samo do 2020. godine građani sa svojih računa vlasnicima malih elektrana uplate iznos od 27 miliona evra. Ipak, mnogi upozoravaju da se radi o ekonomski potpuno neisplativom poslu, jer je Crna Gora za prve četiri godine od koncesionara malih hidroelektrana prihodovala samo pola miliona evra, dok su isti samo sa računa za struju od građana u pomenutom periodu dobili blizu pet miliona evra.
Takođe, tu je i činjenica da je električna energija berzanska roba koja je na međunarodnoj berzi neretko i dvostruko jeftinija od cene po kojoj država struju otkupljuje od vlasnika mini-hidroelektrana, kao i okolnost da se iz mini-elektrana može dobiti samo oko tri procenta potrebne električne energije.
"Nećemo prihvatiti besmislenu poruku prištinskih zvaničnika" Crna Gora neće protiv Srbije!
Za nezavisnog poslanika Aleksandra Damjanovića najnovije povećanje cene struje u režiji Vlade Crne Gore, odnosno Elektroprivrede (EPCG) nije nikakvo iznenađenje, a naročito ako se ima u vidu da građani Crne Gore sada imaju i dodatni namet koji se odnosi na subvencije za vlasnike malih hidroelektrana.
- On je definisan kroz Zakon o energetici iz 2015. godine, a odnosi se na naknade za podsticaj za obnovljive izvore energije, iliti za privatne biznise privilegovanih pojedinaca koji su sada enormno uvećani zahvaljujući preambuli Vlade Crne Gore, odnosno podzakonskim aktima prema kojima svaki ulazak u sistem nove male hidroelektrane značajno uvećava podsticaje koje svi mi solidarno plaćamo - ističe Damjanović.
On takođe napominje da je berzanska cena struje poslednjih godina na niskom nivou, ali da se to, međutim, nije odrazilo na sniženje prosečnih računa za električnu energiju za crnogorska domaćinstvima, upravo iz razloga što je Vlada nastavila da otkupljuje struju od koncesionara mini-hidorelektrana po znatno nepovoljnijim tržišnim uslovima.
Crna Gora na prekretnici: Da li je afera "Atlas" početak kraja Mila Đukanovića?
Stručnjaci istiću takođe da građani Crne Gore prosto moraju da znaju da će se povećanje cene struje svakako odraziti i na neke druge cene usluga i roba, jer je cena električne energije, kako napominju, značajan input i u svim ostalim robama i uslugama.