fbpx
Skip to main content
Cunami

Na Jadranu moguć CUNAMI: Biće visine oko 10 metara i VELIKOM ĆE BRZINOM udariti u obalu!

Foto: SD/ilustracija
Svet danas obeležava godišnjicu najrazornijeg cunamija u istoriji

Cunami u Indijskom okeanu 26. decembra 2004. nastao je kao posledica podmorskog sumatransko-andamanskog zemljotresa, koji je naneo neprocenjivu štetu na Tajlandu, Šri Lanki, Indoneziji, Maldivima, Indiji i u Somaliji, odneo je oko 275.000 života, dok su milioni ostali bez svojih domova.

Na nekim delovima razorni talasi bili su visoki i više od 30 metara i pred sobom su nosili sve što im se našlo na putu, pa tako i čitava sela.

Desetak godina nakon ovog cunamija, tačnije sredinom 2015. godine, geolozi su na Hvaru, na području Majerovice, otkrili tragove cunamija, koji je pre 66 miliona godina izazvao udar asteroida odgovoran za izumiranje dinosaurusa.

Međutim, to nije jedini cunami koji se dogodio na Jadranu u prošlosti.

Poznato je da je visoki talas pogodio italijansku obalu Jadrana 1627. godine, zna se da su potresi u Dubrovniku 1667. godine i na crnogorskom primorju 1979. godine takođe izazivali cunamije.

Zbog relativno slabijih potresa, plićeg mora i niza drugih faktora, ti talasi nisu bili visoki kao na Pacifiku, ali s druge strane, ako se cunami formira u Jadranu, mnogo brže udara u obalu, pa je pitanje da li su stanovnici imali vremena za evakuaciju u slučaju zaista velike kataklizme, upozorili su svojevremeno stručnjaci sa Geofizičkog zavoda u Zagrebu.

Iako je hvarsko otkriće na neki način slučajnost, voditelj istraživanja dr Tvrtko Korbar tada je rekao da su postojale određene pretpostavke da bi se na srednjodalmatinskim ostrvima i u Dinaridima mogli naći takvi tragovi.

Naime, poslednjih petnaestak godina sprovodila su se istraživanja za potrebe izrade nove geološke karte Republike Hrvatske, a geolozi su znali da se na tim lokalitetima nalaze kontakt naslage krede i paleogena, objavila je u to vreme "Dalmacija njuz".

talasi u Indoneziji
Foto: Profimedia/ilustracija

- Na Hvaru je jedinstven slučaj jer smo tamo dokazali da se u tim naslagama nalazi sam vrh najmlađe naslage iz doba dinosaurusa, iz doba krede, odnosno mezozoika, i sam početak naslaga koje su nataložene iz doba paleogena, doba sisara. Zbog toga se krenulo s detaljnijim istraživanjima u okviru naučnog projekta koji je donedavno finansiralo Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta. Došlo se do naučnih rezultata koji su zanimljivi široj javnosti. Istraživanja su se sprovela na svim srednjodalmatinskim ostrvima, a na osnovu njih će biti izrađene osnovne geološke karte Hrvatske. Nalazi ovakvih specifičnih stvari koji se tiču tih naslaga su retki, a sam ovaj nalaz na Hvaru je na neki način bio slučajnost - rekao je Tvrtko Korbar i dodao kako je javnost tek nakon cunamija u Indijskom oceanu 2004. godine i u Japanu 2011. postala svesna njihove razorne snage.

- Naše kolege s geofizičkog odseka PMF-a bave se cunamijima do visine desetak metara i realna opasnost za takav cunami na našem području postoji, a to znaju stanovnici Vela Luke i drugih dubokih zaliva - zaključio je Korbar.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD region

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Fog
0 Beograd