fbpx
Skip to main content
Srebreno

NEKADA JE BILA PONOS JADRANA A SADA JOJ PRETI ISTREBLJENJE: Misteriozni virus je odgovoran za sve, naučnici zbunjeni (VIDEO)

Foto: Profimedia
Periski u Jadranu više nema, naučnici čine sve da povrate plemenitu školjku

Gotovo je. Populacije periski u hrvatskom moru više nema. Manje od dve godine trebalo je da skoro sve jedinke pinna nobilis, plemenite periske, endemske vrste na Mediteranu jednostavno uginu.

Kako da uštediš za iPhone 11 Pro?

Kako da uštediš za iPhone 11 Pro?

Član ekspertskog tima Mitropolije: Sporni zakon ne mora da bude ukinut, može da bude i izmenjen

Član ekspertskog tima Mitropolije: Sporni zakon ne mora da bude ukinut, može da bude i izmenjen

MILO PREKO POLICIJE ŽELI DA SAČUVA FOTELJU: Prete novoj vlasti da će na ulice da brane one koji su batinali narod

MILO PREKO POLICIJE ŽELI DA SAČUVA FOTELJU: Prete novoj vlasti da će na ulice da brane one koji su batinali narod

Ubili su ih, pojedinačno ili u kombinaciji, parazit hapolosporidium pinnae i bakterija iz roda mycobacterium. Ali ne baš sve. U nešto više od deset posto slučajeva uzročnik smrti nije otkriven. 

Naučnici sumnjaju da bi iza tog nezaustavljivog pomora periski, koji se od 2016. godine iz Španije proširio na celi Mediteran, mogao stajati nepoznati virus. On je, pretpostavljaju, mogući uzrok pojave patogenih parazita i bakterija koje su odgovorne za nezapamćeni pomor u Sredozemlju.

- U pozadini je nešto treće, nešto primarno, što ubrzava dejstvo ova dva patogena, parazit i bakteriju, na delovanje. Pokušavamo da otkrijemo o čemu se radi, zajedno s kolegama iz Italije i Nemačke. Postoje sumnje da bi okidač bolesti koja je pobila celu populaciju periski mogao zapravo biti virus - kaže doc. dr Ivan Župan, zamenik načelnika Odeljenja za ekologiju, akvakulturu i agronomiju Univerziteta u Zadru.

- Ali nemojte nas više pitati od toga, jer ne želimo u to da ulazimo pre nego što budemo potpuno sigurni. Između 20 poznatih virusa prisutnih kod životinjama nema takvog virusa. Virus je inače specifičan stvor, njegovu strukturu možete otkriti samo pod elektronskim mikroskopom, a mi takve uslove nemamo. Zato nam pomažu kolege iz inostranstva. Istraživanja su u toku, čekamo potvrdu, ali nešto slično dosad nismo upoznali - dodaje njegov kolega, doc. dr. Tomislav Šarić.

Dojave građana

Hrvatski stručnjaci su 23. juna, u saradnji s kolegama sa Univerziteta u Napulju i Minhenu, objavili naučni rad u časopisu Patogeni, jednom od vodećih veterinarskih časopisa na svetu, gde su opisali "Epidemiju masovne smrtnosti plemenite periske u Jadranskom moru, s karakteristikama rapidnog širenja i napredovanja bolesti".

Pre toga o nestanku periski na Mediteranu naučne radove objavio je još samo Ivan Župan, prošle godine u Sajentifik riports, izdanju u okviru uglednog časopisa Nejčr, i biolog Hrvoje Čižmek iz udruženja "20.000 milja pod morem", u maju ove godine, potvrdivši prisutnost patogena i pojavi bolesti u Jadranu.

- Situacija je dramatična. Od Istre do Cavtata periski skoro više nema. Nažalost, južno od Zadra ima manje od deset živih primeraka. Ako su u trenutku dok s vama razgovaramo još uvek žive. Naime, dobijamo dojave građana s terena o živim primercima, ali svaki put kad smo po tim dojavama izašli na teren, nismo našli nijedan živi primerak. Samo ljušturu mrtve školjke. Periska je praktično izumrla, tako mali broj jedinki, i ako postoji, ne omogućava obnovu populacije - kaže Šarić.

Poslednji mogući ostaci mogli bi se pronaći jedino u Riječkom zalivu. Specifično strmo dno, temperatura mora i razmerna izolovanost zaliva možda bi još uvek mogli biti utočište nekih živih primeraka. Ali za to nemaju dokaza.

- Na području Mediterana preživele su samo periske u izolovanim morskim zalivima i estuarima reka, na dva mesta u Španiji, po jednom u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. Na drugim mestima mediteranske obale i ostrva periski više nema. Kakva je situacija s afričkom obalom ne znamo, jer se tamo monitoring ne sprovodi. Ali sumnjam da je drukčije. Kolege iz Turske javljaju da se pomor događa u Mramornom moru, odnosno u moreuzu Dardaneli, i na Bosforu. Dakle, smrt je sveprisutna i, nažalost, nezaustavljiva - naglašava Šarić.

Svedočenje potpunom nestanku vrste 

Morski biolozi na celom Mediteranu su na nogama. Prisustvuju jedinstvenoj pojavi u podmorskom i životinjskom svetu, svedoče potpunom nestanku jedne životinjske vrste, nemoćni da ga zaustave.

- Školjke nemaju stečeni imunitet. Odnosno imaju urođenu odbranu i na patogene uvek reaguju jednako, ali ako ih isti uzročnik napadne drugi put, one će opet oboleti. Ovde su ti uzročnici bolesti smrtonosni, a zanimljivo je da druge školjke, u okruženju periski, nisu obolele. Stradaju samo periske - tumači ovaj slučaj Ivan Župan.

Prvi primerci uginulih periski na Jadranu primećeni su u proleće 2019. godine. Nošeni morskim strujama patogeni su prošli kroz Otrantska vrata i napali populacije južno od Pelješca. Bolest se potom rapidno širila na Mljet i Lastovo i Vis, da bi se do početka prošle zime proširila na celo područje od Zadra do Dubrovnika. 

Niža temperatura mora, manja od 13 stepeni Celzijusa, privremeno je zaustavila širenje, ali početkom prošlog maja, kad je more ponovno počelo da se zagreva, pošast je brzo došla do Premude, Krka, Lošinja, Limskog zaliva.

Do kraja ovoga leta, bolest je zahvatila celu obalu hrvatskog Jadrana.

- Mislili smo da će u nekim zavučenim delovima obale i na ostrvima, poput Velebitskog kanala, Paškog zaliva ili Limskog kanala, uspeti da se sačuvaju neke jedinke, ali mortalitet je bio sto posto. U manje od mesec dana populacija od nekoliko stotina primeraka svela bi se na manje od deset posto. U nekoliko idućih dana i one bi uginule, najpre veći a zatim manji primerci. Tako visoka smrtnost je dosad neviđena, naročito što je populacija periska nekoliko poslednjih decenija, zbog zakonske zaštite, drastično porasla. Nikad je nije bilo toliko, a sada ih više nigde nema - priča Šarić.

Nade ipak ima? 

Ima li ikakve nade da se periska, ta jedinstvena školjka i simbol Mediterana, ipak sačuva? U Pulskom akvarijumu naučnici su uspeli da izdvoje tridesetak odraslih primeraka koje održavaju u životu. Pitanje je hoće li u takvim uslovima na kopnu postići i njihovo razmnožavanje.

Zadarski naučnici takođe nabavljaju opremu za uzgoj periski u tzv. recirkulirajućim uslovima, ali bi pravi podvig bio, kad bi izmrešćenu mlađ periske uspeli da pronađu u moru. 

- Problem je mrest periske u zatočeništvu, kako od oplođene ćelije dobiti školjku. Treba nam vreme da razvijemo tehnike mresta, a kako bi ga kupili, pokušavamo da prikupimo mlađ iz mora. Na području Velebitskog kanala postavili smo nekoliko kolektora za prihvat mlađi periski. Nadamo se da još postoje u moru, da su preživele nakon što su odrasle jedinke uginule. Ako uspemo da ih prikupimo, onda imamo šanse da sačuvamo perisku od potpunog nestanka. I jednog dana, da pokušamo da je ponovno vratimo u more - nada se tim zadarskih naučnika, među kojima su, uz Šarića i Župana, još i prof. dr Bosiljka Mustać, prof. dr Zoran Šikić i dr sc. Bruna Petani.

Nažalost, u Španiji su našli mlađ periske, ali su iduće godine opet uginule. Od izbijanja epizootije pre četiri godine na Balearima populacija periske u Španiji nije počela da se  obnavlja. Nigde na Mediteranu, piše zadarski.hr.

Pročitajte i:

SD region

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
10 Beograd