Njegov odnos nije blagonaklon prema Srbima: Šta donosi imenovanje Kristijana Šmita u OHR i zašto se do sada ćutalo?
Prilikom svih dosadašnjih imenovanja visokih predstavnika, osim Karla Bilta, prekršen je Aneks 10 Dejtonskog sporazuma. Tako tvrde domaći političari, i to baš sad, u predvečerje imenovanja Kristijana Šmita.
BEZ DOGOVORA KRIVOKAPIĆU SE SPREMA PAD: Budućnost crnogorskog premijera je u neočekivanim rukama!
BESEDA MITROPOLITA JOANIKIJA U PODGORICI: Nije lako sesti na tu svetu stolicu, borio sam se da bude Božja volja
MORAĆE DA POLAŽE RAČUNE SRBIJI: Dodik o visokom predstavniku: On krši međunarodno pravo, mora da dostavi izveštaj
Postavlja se pitanje zašto smo ćutali sve ove godine i zašto nismo tražili da se ispoštuju sve procedure koje predviđa Dejton, piše Srpskainfo.
Naime, prema rečima predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović, strane potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma treba da budu saglasne o imenovanju visokog predstavnika, a da se ono potom potvrđuje u Savetu bezbednosti UN.
- Samo je jedno imenovanje bilo u skladu s tim (prvi Visoki predstavnik Karl Bilt), sve ostalo su trikovi. Sve to pokazuje nedoslednost i licemerje međunarodne zajednice. Mi ne možemo prihvatiti ovakvo imenovanje i to je jasna poruka - kazala je Cvijanović.
Zašto se vlast Republike Srpske nije ranije bunila što za prethodna imenovanja visokih predstavnika nije tražena saglasnost potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma?
Politička analitičarka Tanja Topić kaže da je na snazi argumentovanje težnje domaćih političara da kancelarija OHR bude zatvorena, ali i da u jednu ruku postoji bojazan zbog toga što Kristijan Šmit dolazi iz Nemačke.
Dodaje i da zvaničnici iz Republike Srpske već dugo godina vode kampanju da se kancelarija visokog predstavnika u BiH treba zatvoriti.
- Provejava i vrsta animoziteta zato što je on Nemac. Videli smo to i po izjavi Aleksandra Vučića, koji je u javnost izneo stav da Šmit ne mrzi Srbe, Srbiju, niti Republiku Srpsku. Ta bojazan od Šmitovog dolaska je neka vrsta predrasuda koje postoje prema Nemačkoj i jedna vrsta stereotipa da taj odnos nije blagonaklon prema Srbima - ocenjuje Topićeva.
Navodi da se u tom traženju argumenata, kojim bi se zatvorila kancelarija visokog predstavnika, poseže i za osporavanjem načina na koji je Šmit imenovan.
- Osnovno je to da se argumentuje da je OHR obesmišljen i da ne treba više da postoji. Pri tome se zaboravljaju vrlo jasni postavljeni uslovi 5+2 za zatvaranje OHR - podseća Topićeva.
To što zvaničnici iz Republike Srpske govore da bi članice potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma trebale prvo da daju saglasnost pa tek onda da se priča o imenovanju visokog predstavnika, zapravo je još jedna potvrda stava koji dolazi iz Srpske, da funkcija visokog predstavnika u BiH treba biti ukinuta.
- Nije to sada nešto lično toliko prema Šmitu, već negde postoji ta vrsta straha da nije blagonaklon politici Republike Srpske, ali je svakako dominantno stajalište kojim oni hoće da se institucija OHR ugasi i da se entiteti više pitaju u donošenju odluka. U konačnici, mislim da je bilo ko drugi bio imenovan da bi naišao na istu takvu vrstu reakcije kao što je slučaj sa Šmitom - zaključila je Tanja Topić.