NJEGOVE REČI UZBURKALE JAVNOST, ZABRINUTOST RASTE: Angela Merkel ga poslala u BiH sa jednim ciljem
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, po uzoru na svog prethodnika, počeo je da izražava zabrinutost za situaciju u BiH. Bez povlačenja konkretnih poteza, svojim izjavama u kojima objašnjava zbog čega je došao u BiH, već izaziva reakcije.
Junajted grupa pravi skandale i u regionu: Narod u Hrvatskoj besan na Šolaka!
"BEOGRAD LUPETA O SRPSKOM SVETU" Milanović brutalno udario na vlast u Srbiji, Suboticu nazvao "hrvatskim cvetom"
NOVI DETALJI SLUČAJA KOJI JE UZNEMIRIO BALKAN! Ubica svoje troje dece imao samo JEDNU iskrenu poruku
Njegove reči da ga je Angela Merkel poslala u BiH da pripremi ljude za bolji život, nose sa sobom i pitanje kako?
- Ljude želimo pripremiti za bolji životni standard, za bolji život i bolju mogućnost ostanka u zemlji. Usput rečeno, 70 odsto mladih u anketama govori da bi se rado preselili bilo gde drugo. To nije dobro. Na tome moramo poraditi. Zato me kancelarka Merkel zamolila da dođem u BiH i da malo pomnije sagledam kako možemo pomoći i poboljšati život naroda - rekao je Šmit.
Aktivistkinja NVO "Oštra nula", Milica Pralica, smatra da je prvi korak ka boljem životu - građansko obrazovanje.
Ona kaže da smo na takvim promenama trebali krenuti raditi juče, ali da nije kasno da i sada ustanemo.
- Građani mogu i moraju biti faktor promena, niko neće doći sa strane i rešavati probleme u društvu. Prvi korak je da progovorimo o problemima koje imamo, ćutanje nas ne štiti. Ako ćutimo, znači da nam je dobro - kaže Pralica.
Dodaje da je greška misliti da samo izlaskom na izbore menjamo nešto.
- Pored izlaska na izbore, imamo pravo da koristimo i druge mehanizme uz pomoć kojih možemo da ostvarujemo svoje zahteve. Imamo mogućnost da pokrećemo peticije, građanske inicijative, da pišemo upite i zahteve za slobodan pristup informacijama, te da učestvujemo u javnim raspravama. Za bilo kakvu promenu potrebno je da ustanemo i krenemo. Neće se Mont Everest osvojiti sedeći kući i gledajući rijalitije, tako ni promene neće doći ako samo kukamo da je loše, a očekujemo da neko drugi uradi nešto za nas - kaže Pralica.
Ona ističe da je potrebno prvo da shvatimo da naša politička participacija ne počinje i ne završava samo izlaskom na izbore.
- Treba da shvatimo da dan izbora vredi četiri godine, mi taj dan biramo ljude koji će donositi političke odluke koje se tiču svih nas i raditi za nas građane u naredne četiri godine. Ne trebamo birati nekoga na osnovu ličnog poznanstva, partijske knjižice ili nečeg drugog - priča Pralica.
Kroz građanske inicijative u dosta slučajeva smo pokazali, dodaje, da kao građani imamo moć da promijenimo političke odluke u našu korist i da se borimo za naša prava.
- Te pobede ne dolaze preko noći, ali to ne znači da trebamo odmah odustati, moramo biti svesni da je važan kontinuitet naše borbe za bolje i pravednije društvo. Ljudska prava se ne nasleđuju, za njih treba da se borimo svaki dan - navodi Pralica.
Generalno govoreći o životu u BiH, Pralica kaže da imamo loš kvalitet života.
- Ako krenemo od prihoda i mesečnih izdataka za život gde ne možete sebi i porodici u većini slučajeva priuštiti najosnovnije, gde su zimovanje i letovanje luksuz, građani kupuju najjeftinije namirnice, koje su često i najlošijeg kvaliteta. Onda pogledajte kvalitet obrazovanja, zdravstvenog sistema, socijalne zaštite, itd. videćete da živimo siromaštvo - ističe Pralica.
Živimo u zemlji u kojoj su institucije u blokadi, a upravo jačanje institucija i njihov rad su ono što treba Bosni i Hercegovini. Smatra ovo Aleksandar Žolja, iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka, koji kaže da se nada da će Šmit raditi na tome.
- To znači da se odluke donose unutar institucija, a ne da ih donose tri čovjeka. Treba da se otkoče procesi koji koče ovu zemlju ka napretku, ne samo ka EU, nego uopšteno ka nekom normalnom životu. Da se više ne priča o prenosima nadležnosti, već da se traže varijante da privrednici i radnici mogu najlakše da ostvaruju svoja prava i da rade - kaže Žolja.
Dodaje da mu se čini da je vladajućima bitno da ti procesi budu što više zaglavljeni.
- Sljedeće godine su izbori i kampanja je počela, a mi se i dalje vrtimo oko nebitnih tema, zastava, blokada itd. Bitnije je da shvatimo da je BiH država svih nas i onih u RS i onih u FBiH i to je naš okvir u kojem treba da radimo, da jačamo institucija, da se odluke donose unutar njih i da institucije rade. Jačanje znači rad, a institucije ne rade, blokirane su - zaključuje Žolja.
Kristijan Šmit je naglasio potrebu jačanja funkcionalnosti institucija u BiH, uz podršku međunarodne zajednice.
- Koliko znam nije nam Međunarodna zajednica od juče u BiH, ovdje su već 26 godina i jedino što rade je da izražavaju duboku zabrinutost za sve probleme u BiH - kaže Pralica.