OD MOJKOVCA DO MILA Najsvetliji momenat Crne Gore je spasavanje Srbije u ČUVENOJ BITKI, a sada bi tamo da nam pale svetinje
Tada je vojska Kraljevine Crne Gore zaustavila austrougarsku ofanzivu i pomogla srpskoj vojsci da se povuče iz pravca Peći preko albanskih i crnogorskih planina ka Jadranskom moru i kasnije Krfu.
"Milonaš": U ime oca i sina i broda kokaina... Milogorci imaju novu molitvu pošto su se odrekli Boga! (VIDEO)
ZAKUKALA MILOGORSKA PIROMANKA koja bi palila srpske crkve: Podvaljeno mi je! Država da me zaštiti!
Ratni zločinac koji je iz zabave ubijao Srbe snajperom sada na čelu Bezbedonosne agencije BiH nastavlja sa "čišćenjem" Srba!
Mojkovačka bitka je vođena 6. i 7. januara 1916. godine u okolini Mojkovca i njom je komandovao serdar Janko Vukotić.
Ukupan broj vojnika u crnogorskoj Sandžačkoj vojsci na Mojkovcu bio je oko 6.500, dok je sa suprotne strane bilo 20.000 dobro opremljenih boraca.
Do glavnog okršaja došlo je u okolini Mojkovca. Na Badnji dan, 6. januara, general Rajner izdaje naredbu za napad, misleći da će naići na nespremnu crnogorsku vojsku.
Do glavnog okršaja došlo je u okolini Mojkovca. Na badnji dan 6. januara general Rajner izdaje naredbu za napad, misleći da će naići na nespremnu crnogorsku vojsku, međutim ispostavilo se da je serdar Janko Vukotić bio dobro pripremljen. Na udaru 6. austrougarskog kraljevskog puka, na Razvršju i Bojnoj njivi našao se Donjomorački bataljon Kolašinske brigade. Uz juriše i protivjuriše položaji su naizmenično prelazili sa jedne na drugu stranu, ali je Donjomorački bataljon uspio da zadrži položaj do 2 sata u podne. Nakon toga, pod snažnim udarom topova i jurišima, austrougarska vojska uspijeva da pridobije Bojnu NJivu, ali ostali delovi Kolašinske brigade, posebno oni sa Razvršja koje je bilo strategijska tačka za prodor ka Mojkovcu, su čvrsto zadržali neprijatelja. Napad na razvršje direktno je vodio general Rajner. Borbe su bile sa puno gubitaka na obje strane, a pored Bojne njive Austrougari uspijevaju da zauzmi još jedan položaj - Uloševinu.
Osvajanjem Bojne njive i Uloševine Austrougari su ugrozili ključnu odbranu "Mojkovačkih vrata". Po proceni serdara Vukotića, sljedeći dan bio je ključan, zato on napušta štab u Kolašinu i odlazi direktno na položaje kod Mojkovca, gdje se susreće sa brigadirom Petrom Martinovićem i članovima divizijskog štaba. Tu je doneta odluka da se izvrši kontra napad na predane položaje. Prema planu, u zoru, na Božić 7. januara, Uskočki bataljon, pod okriljem noći i jutarnje magle, premešta se iz sela Rakite u Gilonoge, zapadne položaje odakle polazi u gustu šumu gde se sreće sa Austrougarima koji su takođe krenuli u napad. U snegom zavejanim gorama počinje borba, uz grmljavinu topova i zvukove bajoneta. Sa njihove desne strane nalazi se Kolašinski bataljon, i kad se borba rasplamsala, našli su se jedni pored drugih. Uskočki bataljon je hrabro izdržao napade, omogućavajući Kolašinskoj brigadi napad na Bojnu njivu. Pet bataljona i dve čete izviđača Kolašinske brigade i Prvi i Treći regrutski bataljon iz Drobnjačko-uskočke brigade kreću u siloviti napad. U borbu se kasnije uključuje i glavnina Drobnjačkog bataljona. Juriš i protivjuriš se ređaju skoro bez prestanka.
MILOV PRESEDAN! Dvostruka opasnost otimačine Đukanovića!
Savetnica crnogorskog ambasadora bi palila crkve, stigla JOŠ GORA podrška: I TATA BI, SINE! (FOTO)
AMFILOHIJE OPLEO PO ĐUKANOVIĆU: Milo otima od crkve imovinu da bi je dao mafiji! E neće moći!
Glavni napad prema Bojnoj njivi izvodi Rovački bataljon (komandant Milinko Vlahović), koji uspijeva poslije toliko juriša i napada, da u snažnom protivjurišu zauzme kosinu koja se sa Razvršja spušta ka Bojnoj njivi. Međutim, oko 3 sata poslije podne, Austrougari uvode svoje zadnje rezerve i tako pred nadmoćnijim neprijateljem, Rovčani su bili primorani da se povuku malo unazad. Ostali položaji Kolašinske brigade su zadržani. Desno od Rovačkog bataljona borili su se Prvi i Treći regrutski bataljoni, sastavljeni od mladića od 18-21 godine. Kako su svi bili mladi, jaki i poprilično uvežbani od obučenih oficira, njima su davani specijalni zadaci, pa im je i povereno da povrate Bojnu njivu koja je bila dobro branjena sa 3 reda bodljikave žice i mitraljezima u rovovima.
Prvi juriš nije uspeo. Oni se vraćaju da predahnu, ali ne zadugo. Počinju i drugi siloviti juriš, ovog puta ne mareći za kišu metaka koje su Austrougari slali na njih. Ne brinući za žice i granate koje su besomučno padale. I taj drugi juriš nije doneo rezultata, tako da je Bojna njiva ostala u rukama Austrougara.
Serdar Janko Vukotić, kad je uvideo da Prvi i Treći regrutski bataljoni ne mogu osvojiti Bojnu njivu, naređuje da se jedina rezerva, Drobnjački bataljon, uvede u borbu i po "svaku cenu" zauzme Bojna njiva. Bataljon je u 11:30 otpočeo napad i uspeo da zauzme prvi red rovova, ali ne i drugi, pa su se vratili na polazne položaje. Posle kratkog predaha i pripreme, sve tri čete poravnavaju se u jednu liniju, i posle kratke paljbe svi zajedno kreću u siloviti juriš. Neprijatelj, iznenađen, nije se mogao odupreti brzom prodoru Drobnjaka koji su uletali u rovove i borbom izbliza, na nož i bajonet, zauzimali jedan po jedan. Komandant Drobnjačkog bataljona, Nikola Ružić, koji je bio sa rezervom, čim je vidio da se njegovi Drobnjaci bore prsa u prsa, ostavlja komandu prvom oficiru i hita u prve borbene redove, gde je i ranjen. Pod silinom juriša, neprijatelj napušta Bojnu njivu u panici, čime je operacija uspešno bila završena, osvojena je Bojna njiva. Nakon osvajanja Bojne njive i Gole kose koja se od Razvršja spušta ka Bojnoj njivi, koju su zauzeli Rovčani, nastupilo je zatišje koje je potrajalo sve do 3 sata poslije podne.
Nakon zatišja, general Rajner koji se ne miri sa gubitkom Bojne njive, uvodi svoje poslednje snage iz rezerve, 205. brigadu, i posle snažne topovske paljbe kreće u napad na položaje Drobnjaka i Rovčana, ali je prvi napad bio žestoko odbijen, što je umalo pokolebalo austrougarske vojnike. Videvši da bi možda to dovelo i do sloma njegovih snaga, general Rajner sa isukanim mačem, staje na čelo svoje poslednje rezerve i lično predvodi napad. Ali nije uspeo da zauzme Bojnu njivu. Borbe su trajale sve do mraka, ali su svi ostali na svojim položajima. Borbe oko Mojkovca su vođene još nekoliko dana, ali ne onom jačinom kao što su bile 6. i 7. januara.
Danas, više od 100 godina posle Mojkovačke bitke, Crna Gora ide u sasvim drugom pravcu, a sve zahvaljujući mafijaškom režimu Mila Đukanovića.
Dok je u XIX i XX veku, Crna Gora momentalno objavljivala rat svakoj strani koja bi objavila rat Srbiji, danas su na udaru Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva i srpski narod u toj državi, koja je "nezavisna" posle pokradenog referenduma i mlake reakcije tada izdajničke Vlade u Beogradu.
Kao član NATO, Crna Gora je u XXI veku direktna pretnja bezbednosti Srbije, a nedavno je javnost potresla informacija da stanovnici Murina vraćaju Crnoj Gori isplaćenu odštetu zbog NATO bombardovanja.
Sve ovo prati atmosfera mržnje koju izaziva Milo Đukanović i mediji pod njegovom direktnom kontrolom, a sa namerom da se sakrije srpski nacionalni identitet crnogoraca i da se veštački stvori nova "koka-kola nacija".
ŠTA BI SRBI BRANILI, AKO NE SVOJE HRAMOVE? Bećković o otimanju svetinja: Sramota me što imam i crnogorsko državljanstvo!
Da je neki diplomata iz Srbije rekao da bi spalio Crnogorce, odmah bi skočile razne organizacije
LAZANSKI RASKRINKAO PRIŠTINU: Tramp ispalio Albance, pa im stigli LEŠINARI I PONIZILI IH!
O ozbiljnosti situacije i ugroženosti Srba u Crnoj Gori (koja je na dobrom "evropskom putu") govori i izjava patrijarha Irineja da je položaj Srba tamo kao u doba NDH.