OVO JE ISTINITA PRIČA: Zbog sigurnosti porodice, njihova imena ne otkrivamo, a sve ostalo ostaje u Benkovcu
- Nepregledna kolona se slivala niz put koji je granatiran od strane Hrvata. Dim i garež sablasno su sužavale preglednost dok se mimoilazi kamion koji je pogodila jedna granata i koji je goreo zajedno sa vozačem, ženom i detetom - počinje priču naš sagovornik.
Imao je 18 godina kad je sa porodicom napustio dom u okolini Benkovca i bežao tokom hrvatske akcije "Oluja".
- Te noći došao je brat od tetke "fićom", pripit, i pitao nas zašto nismo pobegli. Nismo preterano obraćali pažnju jer je bio pijan, ali nam je on saopštio da su njegovi već napustili dom i krenuli, a on došao da vidi da li je sve u redu sa nama.
Prema njegovim rečima, pripadnici srpske vojske i teritorijalne odbrane nisu bili svesni šta se dešava.
Veliki broj njih nije ni znao da su im porodice već napustile domove i krenule. Njegov otac, koji je tada bio kući, pošao je u selo, da proveri šta se dešava sa ostalima. Dok ga je porodica sa zebnjom iščekivala, stigla je vest da svi moraju da se evakuišu 30 km od Benkovca, jer je otpočeo hrvatski napad iz pravca Biograda na moru.
Rečenica Baje Malog Knindže kida dušu: Najoštrija poruka Hrvatima zbog koje će se zamisliti!
"Počela je RAFALNA PALJBA, u kabini su mi već svi bili MRTVI. Nisam mogla da ostavim SINA da ga rastrgnu zveri!"
(UZNEMIRUJUĆI FOTO) "Godinama sam TRAŽIO BRATA... Pronašao sam ga i preneo, da ga SAHRANIM OVDE, da mu se GROB ZNA..."
"Bežite što pre, ne čekajte, znate i sami da će nas ustaše sve poklati"
- Moj brat je sa fićom, upaljenih farova krenuo ka isturenom srpskom položaju da obavesti svoje komšije koje su bile tu kako bi branili svoje selo, dok se porodice povlače. Ubeđivali smo ga da to ne radi, ali nije odustajao. Gledali smo kako odlazi, dok su granate padale oko njega. Bilo je kao na filmu... nestvarno i strašno - priseća se naš sagovornik.
U prvih par minuta prikupili su sitnice, ubacili na traktor i krenuli ka Bjelina. Pri prolasku kod Benkovca, primetili su da se i vojska povlači, da bi 40km od Benkovca zasula kolonu traktora granatama. Geleri i kamenje su leteli na sve strane. Kolona je postajala sve duža, sve dok nisu stigli u mesto za koje se mislilo da je bezbedno - Bjelina, Međutim, ono je već bilo pusto!
Odatle su dobili naređenje da se povlače ka Srbu, ljudi su, po njegovim rečima, bili uplašeni i zbunjeni. I tako, nedelju dana neizvesnosti dok se nije stiglo u Banja Luku. Tu su saznali da se cela Krajina iseljava.
Sedmodnevno povlačenje do Banja Luke obeležio je konstantan strah od hrvatskih napada, kao i nedostatak hrane i gladovanje koje ih je pratilo.
Najveća bojazan je bila nestašica goriva, jer se dešavalo da ljudi često ostanu bez njega, te da su bili primorani da napuste svoja vozila sa ono malo stvari što su uspeli da ponesu i u očaju iščekuju traktor sa slobodnim mestom u koji bi uskočili kako bi sačuvali goli život.
- Godine 2001. sam po prvi put otišao u svoju rodnu kuću. Sve je bilo opustošeno, skinuli su pločice, parket, strujna instalacija i kablovi počupani, ostali su samo razvaljeni zidovi - kaže nam naš sagovornik, koji oseća stres i povratak traume dok govori o užasnim danima.
- Nekoliko godina kasnije su se otac i majka vratili na vekovno ognjište, jer je kuća delimično obnovljena od strane hrvatske države, barem što se tiče grubih radova. Prve godine su za njih bile jako stresne. Živeli su bez ikakvih primanja, životna egzistencija im je bila ugrožena, dok su ih stare komšije proganjale, kao i Hrvati iz susednih sela. To je bio slučaj u svim mestima gde su se Srbi vratili, ali je otac rešio da istraje - dodao je naš sagovornik.
Zbog sigurnosti svih ljudi, naročito Srba povratnika, namerno izostavljamo ime našeg sagovornika, njegove porodice, kao i mesta događaja (poznato redakciji).
Kako saznajemo, opština Benkovac je bila multietnički naseljena, sa većinski srpskim stanovništvom. Neka sela su etnički bila potpuno srpska, dok je u drugim bilo tek po nekoliko hrvatskih kuća.
Gazili su TELA MRTVIH SRBA tenkovima, a za kraj su izveli veliku prevaru! Kanadski major o JEZIVIM ZLOČINIMA u Kninu
Ovaj Hrvat NE SLAVI "OLUJU": Evo zbog čega! (FOTO)
Priča Baje Malog Knindže o "Oluji" otkriva po čemu se Srbi razlikuju od Hrvata! (VIDEO)
Naš sagovornik kaže da su Dalmacija i Lika i pre rata bile izrazito naseljene hrvatskim nacionalistima, dok su delovi Korduna, Banije i Slavonije bili naseljeni mešovito i gde su se ljudi slagali i nisu davali toliko na važnosti koje su nacionalnosti. Za razliku od Dalmacije i Like gde su Hrvati tradicionalno gajili mržnju ka srbima, na području Korduna, Banije i Slavonije su ljudi imali slična imena i sličan izgovor, te nije bilo izraženih nacionalističkih tenzija.
- U Dalmaciji ne žive Hrvati, tamo žive ustaše! - ogorčeno zaključuje naš sagovornik.
Prema njegovim saznanjima, prvi povratnici su bili stariji građani početkom 1998. godine, ali su bili fizički i psihički maltretirani, ali i zastrašivani u policiji, što je postala i neka vrsta modela ponašanja i prakse kasnije, kako bi se Srbi demoralisali i da bi se sprečio njihov povratak svojim kućama.
Ono što je danas simptomatično u nekada većinski ili čisto srpskim selima u poređenju sa susednim hrvatskim selima, jeste razlika od par vekova po pitanju uređenosti.
- Benkovac je krenuo da se razvija krajem osamdesetih, postojao je gradski vodovod, a sada nema asfalta kao ni gradske vode i sve izgleda unazađeno. Ulične svetiljke su postavljene samo ispred kuća, dok su hrvatska sela propisno osvetljena i uređena. I to nije slučajno - primećuje naš sagovornik i dodaje:
- Možete znati čija je srpska kuća po tome što ćete svetlo videti samo ispred kuće, dok je ulica u totalnom mraku.
Na kraju razgovora, on se osvrće na činjenicu da Hrvati proslavljaju pogrom 250.000 Srba kao "pobedu", nazivajući ih " četničkim pobunjenicima".
- Da li se iko od tih Hrvata zapita, zašto i protiv čega su se građani srpske nacionalnosti tada bunili, i kakva to nacija može da proslavlja progon 250.000 nedužnih ljudi, zapitao se naš sagovornik.
Niko ni do dana današnjeg nije dao odgovor na ovo pitanje. Zašto?