OTVORENO PISMO HRVATIMA: Ustaše, "srećna" vam godišnjica Oluje!
Vama koji danas slavite,
"Čestitam" vam na oslobođenju domovine Hrvatske od Srba. Onih Srba sa kojima ste živeli, na razdvajanju nekog vašeg Marina od nekog našeg Milorada, koji su decenijama zajedno išli u polje, plastili seno, pekli zajedno, zna se, čuvenu ljutu šljivovicu.
NOVINARKA SRBIJE DANAS: Kako mi je za 96 sati „Oluja“ ugasila ognjište
OVAKO JE POČELA OLUJA: "Ajmo, ubij, ubij! Je**m vam mamu četničku!" (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
Mi se dičimo sa četiri S: Samo Sloga Srbina Spašava, a vama "čestitam" na tri P - proterati, pokrstiti i pobiti Srbe.
"Hvala" vam na spaljivanju srpskih sela, ubijanju i mučenju srpskih seljaka, znate onih kršnih Krajišnika, što su spavali sa jednim okom otvorenim, uvek motreći da kakav medved ili vuk ne siđu sa Čelopeka, da ne uleti lisica među kokoške. Nažalost, nisu znali da će Hrvat biti krvoločniji od svake zveri.
U mojoj porodici, uvek se pričalo i ekavski i ijekavski. Jeli smo i hleb i kruh, istog su ukusa bili i mleko i varenika, a na stolu je uvek bilo "base" - ličkog specijaliteta od sira i mleka, "polica"- vrelih krompira iz rerne presečenih na pola, sa sve koricom i domaće slaninice. Naravno, uz miris domaćeg hleba.
"BOŽE, SAMO KOSTI DA MU NAĐEM": Ispovesti ljudi koji su proterani u akciji "Oluja"
Dakle, "čestitam" vam što ste obrisali tu sliku kada se pomenu Krajišnici, i zamenili je onom nepreglednom kolonom izbeglica, ubijenih duša koji savijenih leđa beže, i postaju ljudi bez otadžbine i doma.
"Dobro" je što ste odvalili štokove na vratima i prozorima mojoj porodici, to su ipak Srbi, tada u šezdesetim godinama, koji su čitav život proveli na ognjištu, gajeći krave, kokoške, svinje, obrađujući zemlju. Da nemaju gde da se vrate. Da od tada nijednu više kuću ne mogu da nazovu domom.
Uspešno ste "odbranili" lijepu vašu, spalivši selo i pljačkajući kuće, gaseći zauvek srpsko ognjište. Svojom "Olujom" ste napravili od vrednih i skromnih ljudi izbeglice. Ljude koji su u tom trenutku izgubili budućnost, planove i nade kako će provesti svoj život tamo gde su ih proveli njihovi očevi, dedovi i tako unazad generacijama predaka.
"VOLEO BIH DA STE TU KADA DOĐEM S POSLA": Kako je desetogodišnji dečak preživeo akciju "Oluja"
"Čestitam" što moja braća i ja više ne možemo da odemo u Liku, što nam je zemlja pusta i neobrađena, a šljivici puni zrelih, sočnih šljiva, koje nema ko da skuplja. Što se baka krišom krsti sa tri prsta, a Svetog Aranđela više ne slavimo sa celim selom.
Oterali ste ih odande gde bi srećno živeli, onde gde bi se radovali osmesima svojih unuka, tamo gde bi sejali pšenicu i mesili hleb, ali vama je to smetalo. Sreća za vas je tuga i smrt za te ljude, sreća za vas je bila da ih gledate kako krvavi, uplašeni, pocepani koračaju u kolonama kojim beže od smrti, oni koji su imali sreće da su ostali živi. Vama sreća, a nama tragedija, progonstvo, egzodus.
Hvala ni za šta".