OVAKO SE PRAVI VELIKA ALBANIJA U CRNOJ GORI: Ima ih 5%, a imaju VEĆA PRAVA OD SRBA!

Albanci u Crnoj Gori imaju veća prava nego Srbi, iako prema popisu iz 2011. godine čine samo pet odsto stanovništva te države. Srpska manjina u Crnoj Gori čini 42 odsto populacije, ali zato nema ni približno ista prava za koja su se političkim dilovima, prvenstveno sa Milom Đukanovićem, izborili Albanci.

ČEMU VODI HAOS U MAKEDONIJI: Kako Albanci pokušavaju da naprave "veliku Albaniju"

IZA IDEJE "VELIKE ALBANIJE" STOJI TURSKA: Ovo su saznanja do kojih su došle naše službe

Iako Srbi u opštinama Herceg Novi, Bijelo Polje, Pljevlja, Andrijevica i Plužine čine apsolutnu većinu, nikada im nije ni padalo na pamet da traže veliku autonomiju kakva je na primer data Albancima u Ulcinju i Tuziju. Srbi su čak i posle ocepljenja Crne Gore iz državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine smatrali da u suživotu sa pravoslavnom braćom nemaju ni jedan razlog da traže veća prava od onih koja već imaju po Ustavu novoproglašene države.

Godinama „čuvaju leđa“ Milu Đukanoviću

Međutim, Albanci još od vremena SFRJ konstantno vrše pritisak i malo po malo stiču sve širu autonomiju u Crnoj Gori, koja lako može rezultirati pokušajem ocepljenja, koje smo videli na scenariju Kosova i Metohije, a potom i pokušaju pripajanja velikoj Albaniji.

Ulcinj je još iz vremena Jugoslavije poznat kao albanska opština, a devedestih godina prošlog veka čak nije bilo bezbedno zalaziti u ovaj pogranični pojas Crne Gore. Oni koji su osamdesetih letovali Crnoj Gori doživljavali su da u Ulcinju konobar albanske nacionalnosti ne želi da ih usluži jer je čuo da pričaju srpski.

Javna je tajna da su albanski glasovi omogućavali Milu Đukanoviću tesnu većinu zahvaljujući kojoj je bio vladar Crne Gore više od dve decenije. Isto je tako i javna tajna da je Milo godinama ćutao na sve veće pravljenje autonomije albanskih opština tokom dugog niza godina. Oni su to radili na zakonski način, tako što im je parlament davao veća ovlašćenja, ali i na nezakonski tako što su sami počeli da se ponašaju kao „šerifi“ u svojim opštinama, a na to crnogorske vlasti nisu reagovale.

Sa Srbima se manipuliše, a za Albance može sve

Zanimljivo je da za razliku od albanskih, srpski glasači nisu bili naklonjeni Milu Đukanoviću veći deo njegove vladavine (osim u prva dva mandata). Upravo je to jedan od razloga zašto Đukanović nikada nije dozvolio da Srbi koji su izbegli s Kosova u Crnu Goru 1999. godine dobiju državljanstvo. Srbi s Kosova dobili su privremena dokumenta i imaju u praksi sva prava kao građani Crne Gore, ali ne i glasačko pravo!

Sa pravima ovih Srba u Crnoj Gori se uvek najgrublje poigravalo. Dok su većinu vremena zaboravljani i prepuštani sami sebi u svojoj muci koju su preživeli, istovremeno ih je država dizala u nebesa kada je to trebalo užim političkim krugovima partije Mila Đukanovića. Tako je na primer bokser Dejan Zlatičanin preko noći postao „Crnogorac broj 1“ kada je postao šampion sveta, a pre toga nije imao ni ličnu kartu te države.

Počelo s Ulcinjom, a sada seže do Podgorice

Kao što su decenijama unazad uzimali za sebe autonomiju u Ulcinju, tako su se Albanci vremenom osilili i počeli da traže neprimereno veća prava i u drugim opštinama, gde čak ni ne čine većinu. Koalicija albanskih stranaka „Albanija odlučno“ ucenila je Mila Đukanovića prošle godine da će podržati njegovog kandidata za premijera Duška Markovića samo ako Opština Tuzi dobije široku autonomiju. Epilog je da je Duško Marković postao premijer, a da Tuzi postaje autonomna i praktično nezavisna opština od Podgorice u naredne dve godine. Albanci godinama unazad žele neprimereno velika ovlašćenja i u Beranama, Bijelom Polju, Andrijevici. Želja za dominacijom u ovim opštinama nije slučajna, naročito ako se zna da je u njima tradicionalno većinska srpska etnička grupacija.

Iako su Albanci u Crnoj Gori u praksi najmanja od manjinskih zajednica, to vladajućoj koaliciji u toj zemlji nije smetalo da baš njihovog čoveka Mehmeta Zenku postavi za ministra za manjinksa prava. Nije sporno da i Albanci kao manjina imaju određena prava u Crnoj Gori, ali je opoziciji ozbiljno zasmetalo što to mesto nije pripalo srpskom predstavniku.

Žele pola crnogorskog primorja

U narednim godinama može se u Crnoj Gori očekivati još veći pritisak Albanaca na primorska mesta, od Bara do Petrovca. Cilj Velike Albanije je uvek bio da zahvati veliki deo severne Grčke, od Preveze do Krfa, a u Crnoj Gori da kontroliše luku Bar. Time bi Albanija uz svoje luke, Drač i Valonu, dobila potpunu kontrolu Otrandskih vrata, odnosno jednu od glavnih tački Mediterana u kojoj se spajaju Jadransko i Jonsko more.

(Pre)skupo će ih koštati priznanje samozvanog Kosova

Ustupci koje je Milo Đukanović godinama pravio albanskoj manjini (pre)skupo će koštati crnogorski narod. Tenzije između crnogorskog i albanskog naroda sve su veće, a ulje na vatru dolila je poslednja afera o demarkaciji granične linije između Crne Gore i samozvanog Kosova. Crna Gora je među prvima priznala samoproglašenu državu, ali sada joj se to obija o glavu tako što Albanci traže da pogranični delovi Crne Gore pripadnu njima.

Opozicioni političari kažu da se sada novi premijer Duško Marković „kuva u sosu koji je napravio Milo Đukanović“. Hašim Tači, Isa Mustafa i ostali zauzeli su izuzetno agresivan stav da neće priznati granice Crne Gore sa samozvanim Kosovom, osim ako one budu iscrtane onako kako oni žele. Na osnovu čega Albanci s Kosova traže drugačiju granicu sa Crnom Gorom od one koja je svojevremeno u SFRJ delila republiku sa autonomnom pokrajinom Srbije, to niko ne govori javno. Prava istina je da je samozvano Kosovo samo jedan od projekata Velike Albanije koja planira da se prostire i preko Skadarskog jezera, duboko na teritoriji Crne Gore.