PENZIONER KOJI JE NASMEJAO REGION! Nijednom na bolovanju, recept: Po jednu rakiju ujutru, pa na vežbe (VIDEO)
Bolest ne postoji. Jedina bolest koja postoji je ona kada si se povredio, slomio ruku ili nogu. Ali ako imaš problema s kičmom, pa treba ti vežba za kičmu. Ne postoji moždani udar, dete moje, ako vežbaš glavom. Um je ono što može sve i uništiti i popraviti, to je važnije od svega što postoji. Ako ti dođe nešto loše, nemoj misliti na to, nemoj se fokusirati na loše stvari. Umnu temu promeni na nešto bolje, da ti bude lepo - počinje priču Taljat Selmani, poznatiji kao Toni.
On vežba ceo život. Počelo je, kaže u šali, rvanjem s dečacima iz susedstva. Po nacionalnosti je Albanac, a rođen je na izvoru Vardara, u mestu Vrutok u Makedoniji, gdje je najčistiji vazduh na svijetu, sa Šar planine. U Zagreb je došao nakon odsluženog vojnog roka. Zaljubio se, pa je odlučio dati ljubavi šansu. Kasnije se oženio sa Nadom, sa kojom je i danas u srećnom braku.
U mladosti se bavio manekenstvom, a kada se on počeo time baviti tokom šezdesetih godina, to je bilo vrlo cenjeno zanimanje.
No, to je sve bilo sporedno, uz njegov posao u HT-u, tadašnjem Gradskom telefonu.
- Mi smo gradili te centrale, razvili smo celu mrežu telefonije, krvavo smo radili da bi to sve stvorili, a oni su to sada poklonili sve drugima - kaže Toni, te ponosno ističe da je tamo radio 35 godina.
Veruje da je bio dobar radnik, a ponosan je što u celom radnom veku nije nikada bio na bolovanju.
U to da se po jutru dan poznaje, kaže, veruje ceo život. Zato on sebi organuje jutro tako da bude siguran da će mu dan biti dobar. Budi se u četiri ujutro, još od kako je radio u HT-u, a potom vežba ukupno tri sata. Najpre sat vremena umno vežba, u krevetu. Kaže da zvuči šašavo onome ko za to ne zna, ali tvrdi da se i umom telo može održavati i masirati mišiće, od ruku, stomaka, do nogu. Potom lagano diže i spušta noge, ruke, još u krevetu provežba vrat, a potom sledi umivanje hladnom vodom.
- Kada se digneš ujutro, lepo se skineš do pasa, muški posebno, ali i žene mogu. Hladnom vodom istrljaš prvo ruke, zatim lice, grudi, stomak, vrat, leđa. Ne možeš samo s malo tople vode na dva prsta oči protrljati i reći da si se umio. I tako će te bacili zaobilaziti. Grip ne voli hladno, grip ne voli čisto. Bacili su lukavi, ali kod mene nemaju šta tražiti - smeje se Toni.
Kada završi s tom rutinom, Toni odlazi na vežbati. I uvek peške, nikako autobusom. Ne mari on ni za godišnje doba. Bilo zima ili leto, on svoju rutinu ne menja. Od izlaska i vežbe ne posustaje ni kada je sneg, ni kada je kiša. Čvrst u stavu da se treba izlagati hladnoći kako bi se sprečila bolest, Toni hoda na nuli i vetru u tanušnom šuškavcu i bez kape i rukavica. Kaže, ne trebaju mu.
- Od sedam sam tamo uglavnom, ali evo, danas sam unuka vodio u vrtić, pa sam otišao u devet. Tamo imaš sve moguće sprave, i na njima vježbam. Hladno, briga me što je hladno. Treba i hodati, ali morate sve zglobove dobro promrdati i dobro se oznojiti da proradi cirkulacija. Kolena se moraju vežbati, dede po ulici ne bi šepali da vežbaju kolena - čvrst je Toni.
I njegov sin i žena vežbaju, isto kao i on. Žena mu je ušla u sedmu deceniju, ali, kaže, niko ne bi rekao da ima više od pedeset.
Kada je u pitanju prehrana, kaže da se sve treba konzumirati u onoj meri koliko nam to prija. On pazi da ne popije više od tri kafe dnevno, a popije i jednu rakiju ujutro.
- A ljudima smeta i kad je hladno i kad je toplo. Zimi zima, leti vruće, svako vreme nosi svoje. A da neću možda odustati od života jer je kiša. Neka pada, hvala Bogu, ići ću i po kiši - čvrst je Toni.
Vjeruje i da odijelo nije sve, ali da ipak čini čovjeka. Zato je oduvijek pazio na svoj izgled.
- Prije nego izađeš umij se, obrij se, lepo se obuci, doteraj se. Drugačije vrediš kada izađeš sređen, nego onako pogužvan iz kreveta na ulicu - objašnjava Toni, a dodaje da je stanje uma ono što je važno za tebe samoga.
Nikome ne želi zlo, jer ti se vraća duplo, kaže. Treba želeti sve dobro ljudima, ali tako da prvo svi drugi imaju zdravlja i sreće, a tek onda ti sam.
- "Mrzim ovoga, joj vidi ovoga šta mi je rekao, uradio." Nemoj! Postoji sila koja će svima njima vratiti milo za drago. Daj Bože svima dobro, zdravlje i sreću, pa neka svako sebi sam skroji sudbinu - kaže on.
- Zašto sve te proklete mržnje, ovo onako, "ovaj mi je ovo ili ono", zašto bi bili depresivni, tužni? Kada non-stop mislite nešto loše i biće vam loše, a od toga nemate nikakve koristi - kaže on.
Zdravlje i sreća se zaslužuju, ali naglašava da sreća nisu pare i da mu je žao što ljudi često tako misle.
- Najveća sirotinja su bogati ljudi. Ne daj bože biti u njihovoj koži. Njihovi životi su teški, i tužni, a ti su ljudi često jadni u suštini. Ti njihov novac vidiš svuda, u skupim stvarima, autima, kućama. Ali treba sve te firme, kuće i ostalo održavati. Neka je svakome po pet, šest, daj Bože sedam da bude malo bolje, a biće, i to je dovoljno za normalan život - kaže Toni, i naglašava da će u Hrvatskoj biti samo bolje, u što je siguran, jer je država bogata prirodnim lepotama, ali i resursima. Ako je nekome loše, na primer, na poslu, posao treba, kaže Toni, odraditi koliko god je moguće dobro, ali se ne treba nervirati.
- Šta da radite, od sekiracije nećete ništa dobiti. Dođete kući sa tog posla, pustite lepo muziku koja vam odgovara, jer muzika diže raspoloženje, i vežbaj uz tu muziku. Niko te ni ne vidi, ne mora niko ni znati da vežbaš, ali to činiš zbog sebe, da ti duša bude čista i zdrava. Od nervoze nemaš ništa - savetuje Toni.