PET ANTISRPSKIH POTEZA KOJI SU DOPRINELI PADU MILOVOG REŽIMA: Sramni činovi po kojima će ostati upamćeni
Proterivanje ambasadora Srbije Vladimira Božovića iz Crne Gore, po svemu sudeći, poslednji je potez koji je odlazeći režim Mila Đukanovića napravio, pošto će do kraja ove nedelje Skupština Crne Gore izglasati novu vladu mandatara Zdravka Krivokapića.
CRNA GORA NA NOGAMA! DOŠAO JE KRAJ MILOVOM REŽIMU: DPS ostavio "oproštajno pismo"
BIO U BEKSTVU OD 2013. GODINE: Uhapšen zbog pucnjave u kojoj je ranjeno sedam osoba
Nažalost i bez tog, sramnog, završnog čina tridesetogodišnju vladavinu DPS-a obeležila je antisrpska politika pogotovo u poslednjih deset godina.
Upravo se na njoj gradila današnja crnogorska država, tačnije, gradila se na svemu onome što bi moglo da se iskoristi za otklon od Srbije. Otuda problemi sa dvojnim državljanstvom, proterivanje Srbije i svega srpskog iz škola, izmišljanje novog pisma, ograde od izstorijskih činjenica...
Na kraju, što je možda bila i prelomna tačka, bio je pokušaj otimanja imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC), donošenjem spornog Zakona o slobodi veroispovesti koji je stranku Mila Đukanovića, po svoj prilici, koštao gubitka vlasti.
Dakle, najdugotrajnijem režimu u Evropi približio se kraj barem kada se radi o parlamentarnoj većini i Vladi. Tri meseca nakon uspeha na izborima pobednička koalicija formiraće novu vlast do kraja nedelje kada vlada od 12 ministara na čelu sa mandatarom Krivokapićem bude izglasana.
Đukanović ostaje predsednik Crne Gore zvanično do 2022. godine, a ostaje i opor utisak da je sa svojim saradnicima učinio sve kako bi raskinuo viševekovne bratske odnose sa Srbijom. U nizu antisrpskih poteza Crne Gore pod Đukanovićem izdvaja se pet najupečatljivijih koji su verovatno najviše i doprineli padu trodecenijskog režima.
Donošenjem ovog zakona krajem prošle godine planiran je udar na imovinu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori koji se poput bumeranga vratio odlazećem režimu.
Taj zakon je, između ostalog, predvideo sledeće: verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, a za koje se utvrdi da su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina.
Iz ovog spornog člana bilo je jasno da država namerava da oduzme viševekovnu imovinu SPC-a. Zbog toga su krajem prošle godine počele višemesečne, kilometarske litije širom Crne Gore u znak protesta protiv zakona. Litije su praktično ujedinile opoziciju u borbi protiv Đukanovića što je svakako ubrzalo njegov poraz na letošnjim parlamentarnim izborima.
Ako je Zakon o slobodi veroispovesti bio završni korak režima Mila Đukanovića, onda je uvođenje crnogorskog jezika sa još dva slova bio jedan od prvih najupešatljivijih poteza na tom antisrpskom putu.
Tako od školske godine 2011/12 u crnogorskim školama učese i slova: žj (ź) i šj (ś). Od tada se, recimo, sjekira ili zjenica mogu izgovarati "šjekira (śekira)" i "žjenica (źenica)", a takođe, primera radi, "nigđe" i "drugđe" se može reći umesto "nigdje" i "drugdje".
Vremenom se krenulo i u izmene u lektiri u Crnoj Gori pa su krajem prošle godine "izbačena" dela čuvenih srpskih pisaca Alekse Šantića, Desanke Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića... Na njihovo mesto došle su knjige Sunčane Škrinjarić, Kemala Coco, Šima Ešića, Hasnije Muratagić-Tune, Nazmija Rahmanija, Zuvdije Hodžića…
Vlast Đukanovića je započela antisrpsku politiku 2008. godine kada je zakonom zabranila dvojno državljanstvo. Donošenje tako restriktivnog zakona koji nije karakterističan ni za većinu zemalja EU, a kamoli za zemlje regiona izazvalo je velike polemike u javnosti.
Takav potez tumačio se kao pokušaj da se zaštiti crnogorski identitet, da se započne antisrspka politika, ali i da se pojedine partije zadrže na vlasti tako što crnogorski Srbi ne mogu da glasaju na izborima.
Raskid bratske prošlosti sa Srbijom režim Đukanovića pokušao je da napravi i retroaktivnim odlukama.
Tako je parlament Crne Gore pre dve godine ukinuo odluke Podgoričke skupštine o ujedinjenju Srbije i Crne Gore i to pun vek kasnije.
Na taj način je valorizovana Đukanovićeva izjava iz Pariza sa obeležavanja kraja Prvog svetskog rata gde je izjavio da je Crna Gora "tragično anektirana pre 100 godina od Srbije", koja ju je, kako je rekao, "uvukla u rat".
Od sticanja nezavisnosti 2006. godine režim Đukanovića se trudio da i potezi Crne Gore u regionu ne budu, najblaže rečeno, naklonjeni Srbiji.
Tako je još 2008. godine Crna Gora priznala nezavisnost Kosova iako to do dana današnjeg nisu učinile ni pojedine države članice Evropske unije.
Koliko je odlazećoj vlasti bilo stalo do dobrosusedskih odnosa sa Prištinom pokazalo se i 2017. godine kada je poslala dva štabna oficira u misiju KFOR-a na Kosovu što je izazvalo buru u srpskoj javnosti.
Slične reakcije nastale su i kada je vojni ataše Crne Gore Ivan Mašulović prisustvovao u Kninu obeležavanju "Oluje" u kojoj je proterano 250.000 Srba iz Hrvatske i ubijeno najmanje 2.500.
Na taj način Crna Gora je praktično dala legitimitet ovoj zločinačkoj akciji. Zvanična Podgorica je ovim činom zanemarila ne samo stradanje ljudi u "Oluji", već i činjenicu da se u Crnoj Gori, prema poslednjem popisu stanovništva, skoro trećina stanovništva izjašnjava kao Srbi.