SAMO ZA JAKO SRCE: Pade granata, ubi mi oca, majku, dva brata, dvoje maloletne dece...(UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
Taman kad su pomislili da su se isčupali iz kandži agresivne vojske i da su nadomak spasa golih života, kolona srpskih izbeglica stala je da odmori. Za neke, to je bilo i poslednje.
"Ovo je treći dan kako se izvlačimo iz agresivne ofanzive, i taman kad smo računali da smo se izvukli, pomislio sam, ajde možemo sad malo da odmorimo, tri dana ne jedemo i ne pijemo. I samo što smo pojeli, rekoh ajde da nastavimo, gore je izvor, popićemo vode, ledene...Upalio sam traktor kad avion iz pravca Zagreba, preleteo je kolonu i u povratku ispustio granatu. Ubio mi je rođenog brata, moju majku, brata od ujaka i pogodio moje dvoje maloletne dece, Gorana i Rajka (10)", kazao je nesrećni čovek, kom su na sreću, u svoj toj crnoj nesreći, preživela deca.
NOVINARKA SRBIJE DANAS: Kako mi je za 96 sati „Oluja“ ugasila ognjište
Ostali su im geleri u nogama, bol u srcima, trauma u glavama, ali ostali su živi.
Porušene kuće, haos, beznađe, sve su to ostavile hrvatske bombe, a trebalo je ići dalje. Nekud.
"Telom sam štitila sina, od devojčice ostala samo ručica"
Ovo nije jedino strašno svedočenje iz bombama i nesrećom zasute kolone Srba.
"U koloni mi je izgorela majka, otac, a od devojčice od 6 meseci samo ručica ostala. Onda sam legla preko sina, da ga telom spasim, da rakete i bombe mene ubiju, da mi dete ostane", priseća se strašnih prizora meštanka Knina.
Isterani iz svojih domova, krenuli su, ali im zločinačke snage nisu dale ni da svoju nesreću živu iznesu do neke sigurne, ali tuđe luke.
"Tuđmane, kosti ti se u grobu prevrtale"
Sam naziv operacije i priliči jer je sa jedne teritorije „zbrisan“ jedan narod, proteran i prognan sa svojih ognjišta. Više stotina hiljada je oterano i ubijeno. Za mnoge od njih Oluja i dalje traje. Među njima je i sagovornica SrbijaDanas.com Radojka Pajić.
"Živela sam u mestu gde je bilo mešano stanovništvo, sa Hrvatima, da bi te iste komšije 1990. godine počele sa žigosanjem, dok smo mi Srbi sve voleli i delili jer smo poštovali 'Bratstvo i jedinstvo'“, započinje Radojka priču o svojim stradanjima.
"Kada smo bili u izbeglištvu u Dvoru na Union je nakitio sebi ogrlicu od dečijih prstiju. Ubijali su naše svinje i kokoške po dvorištima, a kamoli, decu i ljude!“, ogorčena je Radojka.
Kolonom na jedvite jade prelaze do Prijedora, a oni ih bombarduju. Kada su stigli u Banja Luku Srbi su ih primili oberučke, ali je postojao problem jer ih je bilo mnogo, sa svih strana.
"Smestili su nas po parkovima, po javnim prostorima gde se opet gleda umiranje dece, ljudi i žena. Četiri dana smo u tim parkovima živeli i umirali, gledali kuda i kako dalje. Nigde nikoga nisam imala. Ide se glavom bez obzira", ispoveda se jedna od 250.000 njih.
Grade istoriju na tuđoj krvi
Tuđmanov san je ispunjen. Prema podacima međunarodnih organizacija, u Hrvatskoj je 1991. godine bilo 600.000 Srba, 2001. godine, bilo ih je 120.000.
“To je bio nedosanjani stoljetni san hrvatskog naroda u celini, stalni ideal svih naših predaka, težnja i čežnja svakog našeg čovjeka u domovini”, rekao je Tuđman na skupštinskom obraćanju 1998. godine, nakon stravičnog zločina.
Jezivi kraj
Protiv predsednika Republike Srpske Krajine, Milana Martinića, podignuta je haška optužnica, jer je, braneći Krajinu, sa četiri rakete gađao Zagreb. Protiv hrvatskog predsednika Franja Tuđmana, optužnica NIKADA nije podignuta!
Da se ne zaboravi:
OVAKO JE POČELA OLUJA: "Ajmo, ubij, ubij! Je**m vam mamu četničku!" (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)